Rak kože je najčešći oblik raka u svetu, a najveći broj slučajeva direktno je povezan sa izlaganjem UV zračenju. Uprkos tome, veliki broj ljudi i dalje bira zaštitni faktor nasumično, po navici ili po tome šta je ostalo od prošlog leta.
Razlika između SPF 30 i SPF 50 na prvi pogled deluje kao sitnica od jednog procenta, ali kada se pogleda koliko zračenja zapravo stiže do kože, slika postaje mnogo jasnija.
U ovom tekstu saznaćete šta ti brojevi tačno znače, kome je koji faktor potrebniji i zašto je način nanošenja često važniji od samog broja na pakovanju.
Napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet lekara ili dermatologa. Za preporuke prilagođene vašoj koži obratite se stručnjaku.
Ključne tačke:
- SPF 30 blokira oko 97% UVB zraka, dok SPF 50 zaustavlja oko 98%.
- Razlika deluje zanemarljivo, ali koža pod SPF 30 primi gotovo duplo više zračenja nego pod SPF 50.
- Nijedan faktor ne pruža potpunu zaštitu niti opravdava neograničeno sedenje na suncu.
- Svetla put, deca, osetljiva koža i boravak na moru ili planini govore u prilog SPF 50.
- Količina kreme i redovno obnavljanje utiču na stvarnu zaštitu više nego broj na ambalaži.
- Hlad, odeća i kapa ostaju obavezan deo zaštite, bez obzira na izabrani faktor.
SPF 30 ili SPF 50: šta brojevi zapravo znače
SPF, odnosno Sun Protection Factor, pokazuje koliko efikasno proizvod blokira UVB zrake, one koji izazivaju crvenilo, opekotine i najveći deo oštećenja koja vremenom vode do ozbiljnijih problema.
Broj ne govori koliko dugo smete da budete na suncu, već koliki deo zračenja krema zadržava dok je pravilno naneta. Upravo tu nastaje najveći nesporazum kod izbora.
Koliko UVB zraka blokira koji faktor
Brojke su prilično jasne kada se stave jedna pored druge:
| Zaštitni faktor | Blokira UVB zraka | Stiže do kože |
|---|---|---|
| SPF 15 | oko 93% | oko 7% |
| SPF 30 | oko 97% | oko 3% |
| SPF 50 | oko 98% | oko 2% |
Na prvi pogled, procenat razlike između SPF 30 i SPF 50 je mali. Ali obrnite perspektivu. Kod SPF 30 do kože stigne oko 3% zračenja, a kod SPF 50 oko 2%.
To znači da koža pod SPF 30 tokom istog vremena primi oko 50% više UVB zračenja. Za nekoliko sati na plaži, iz dana u dan, tokom celog leta, ta razlika se itekako sabira.
Zašto ni SPF 50 nije propusnica za ceo dan sunčanja
Nijedna krema ne blokira 100% zračenja. Prema istraživanjima sa Cleveland Clinic o oštećenjima kože izazvanim suncem, UV zračenje odgovorno je za veliku većinu vidljivih promena koje obično pripisujemo starenju, od fleka i grube teksture do dubokih bora, a oštećenja se gomilaju postepeno, čak i kada nema opekotina.
Visok faktor zato nije poziv da ostanete na suncu duže, već dodatni sloj sigurnosti za vreme koje ionako provodite napolju.
SPF 30 ili SPF 50 prema tipu kože
Tip kože je prvi i najvažniji filter kod izbora faktora. Ono što je nekome sasvim dovoljno, drugome može biti premalo već posle pola sata na jakom suncu.
Zato pre kupovine iskreno procenite kako vaša koža reaguje na sunce.
Svetla i osetljiva koža
Ako brzo pocrvenite, imate pege, svetlu kosu ili plave i zelene oči, vaša koža ima manje prirodne zaštite i SPF 50 je logičan izbor.
Isto važi ako koristite preparate koji povećavaju osetljivost na sunce, poput retinola ili nekih lekova, kao i ako imate promene na koži koje dermatolog prati.
U ponudi apoteke Zdravkoteka pronaći ćete kreme za sunčanje sa visokim faktorom, uključujući i formule za osetljivu kožu i kožu sklonu iritacijama, pa se izbor lako prilagođava vašem tipu.
Tamniji ten
Tamnija koža ima više melanina i sporije izgori, ali to ne znači da je imuna na UV zračenje. Fotostarenje, hiperpigmentacije i rizik od raka kože postoje kod svih tipova.
Za svakodnevne situacije SPF 30 je najčešće sasvim solidan, dok na letovanju i pri dužem boravku napolju viši faktor i dalje ima smisla.
Deca i posebno osetljive grupe
Dečja koža je tanja i osetljivija, pa se za decu praktično uvek preporučuje SPF 50, uz obaveznu kombinaciju sa hladom i odećom.
Trudnice, osobe sa svetlim mladežima i svi koji su nekada imali ozbiljne opekotine takođe spadaju u grupu kojoj viši faktor donosi realnu korist, a ne samo osećaj sigurnosti.
View this post on Instagram
SPF 30 ili SPF 50 u različitim situacijama
Okruženje, doba dana i aktivnost menjaju количину zračenja kojoj ste izloženi, ponekad i drastično.
Evo kako to izgleda u praksi:
- More i bazen: voda i pesak odbijaju zračenje, pa koža prima više UV zraka nego što deluje. Ovde SPF 50 ima jasnu prednost.
- Planina: na svakih 300 metara nadmorske visine intenzitet UV zračenja raste, a sneg reflektuje veliki deo zraka. Viši faktor je pametan izbor i zimi.
- Grad i svakodnevica: za put do posla, kupovinu i kratke šetnje SPF 30 obavlja posao sasvim korektno.
- Sport na otvorenom: znojenje skida kremu brže nego što mislite, pa birajte vodootporne formule i obnavljajte ih češće, nezavisno od faktora.
Vredi znati i da posledice sunca nisu trajna presuda. Kako navodi Američka akademija za dermatologiju u tekstu o borama i oštećenjima od sunca, deo promena nastalih fotostarenjem može se tretirati, ali je prevencija i dalje daleko jednostavnija, jeftinija i efikasnija od bilo kog tretmana.
Nanošenje je pola posla
Ovde pada većina dobrih namera. Faktor sa deklaracije važi samo ako nanesete dovoljnu količinu, a istraživanja stalno pokazuju da ljudi u proseku nanose upola manje nego što treba.
U tom slučaju SPF 50 u realnosti pruža zaštitu bližu faktoru 25, a SPF 30 još manju.
Koliko kreme je zapravo dovoljno
Za celo telo odrasle osobe potrebno je otprilike 30 do 40 mililitara kreme, što je količina jedne manje čašice. Za lice, uši i vrat računajte na količinu od pola kafene kašičice.
Ako vam pakovanje od 200 mililitara traje dva leta, to je siguran znak da nanosite premalo.
Koliko često obnavljati zaštitu
Prema smernicama CDC o bezbednom ponašanju na suncu, zaštitu treba obnavljati najmanje na svaka dva sata, a odmah nakon kupanja, brisanja peškirom ili intenzivnog znojenja.
Ovo pravilo važi potpuno isto za SPF 30 i za SPF 50, jer se oba skidaju sa kože na isti način. Krema naneta ujutru ne štiti vas popodne, ma koliki broj pisao na tubi.
Zaštita ne staje na kremi
Krema je važna, ali je samo jedan deo priče. Najjače zračenje je između 10 i 16 časova i u tom periodu hlad vredi više od bilo kog faktora.
Američka akademija za dermatologiju navodi u vodiču o odeći koja štiti od sunca da gusto tkana odeća, šešir sa širokim obodom i naočare sa UV filterom pružaju zaštitu koja se ne skida znojenjem niti bledi tokom dana, pa ih preporučuje kao prvu liniju odbrane uz kremu.
Praktično, idealna kombinacija za letnji dan izgleda ovako: krema na svim otkrivenim delovima tela, majica ili košulja preko ramena, kapa ili šešir, naočare i pauza u hladu u najtoplijem delu dana. Sa takvom rutinom, pitanje faktora postaje fino podešavanje, a ne jedina linija odbrane.
Najčešća pitanja
Rezime
Ako tražite kratak odgovor: za svakodnevne gradske situacije i tamniji ten SPF 30 je sasvim pouzdan izbor, dok za letovanje, planinu, decu, svetlu i osetljivu kožu prednost dajte SPF 50.
Još važnije od broja je da kremu nanosite izdašno, obnavljate je redovno i kombinujete sa hladom i odećom.
Izaberite proizvod koji vam prija po teksturi, jer je najbolji faktor onaj koji ćete zaista koristiti svakog dana.
Reference
- American Academy of Dermatology. (n.d.). Wrinkles and sun damage can be treated.
- American Academy of Dermatology. (n.d.). What to wear to protect your skin from the sun.
- Centers for Disease Control and Prevention. (n.d.). Sun safety.
- Cleveland Clinic. (n.d.). Sun damage: Protecting yourself.
