Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji danas je znatno jednostavnije nego pre desetak godina. Digitalizacija državnih servisa i jasnije procedure omogućile su da se firma registruje relativno brzo.

Ipak, veliki broj ljudi koji prvi put ulazi u preduzetništvo često ima dileme: koji pravni oblik izabrati, koji su prvi koraci i šta je sve potrebno pripremiti.

Proces otvaranja firme nije komplikovan kada se razume logika svakog koraka. Potrebno je proći nekoliko administrativnih faza, ali uz dobru pripremu sve može biti završeno za nekoliko dana.

U nastavku je prikazan realan tok procesa kroz koji prolazi većina novih preduzetnika u Srbiji.

Prvi korak – izbor pravne forme firme

Pre nego što se podnese prijava za registraciju, potrebno je odlučiti u kom pravnom obliku će firma poslovati. U Srbiji se najčešće biraju tri opcije: preduzetnik, paušalac i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Preduzetnik je često prvi izbor za male biznise i freelancere jer ima jednostavniju administraciju i niže troškove vođenja. U okviru tog modela postoji mogućnost paušalnog oporezivanja.

Paušalac plaća unapred određeni porez i doprinose, bez vođenja klasičnih poslovnih knjiga, što mnogima znatno pojednostavljuje poslovanje.

S druge strane, DOO predstavlja ozbiljniju strukturu poslovanja. Takav oblik firme često biraju kompanije koje planiraju veći promet, zapošljavanje radnika ili saradnju sa većim partnerima.

Prednost DOO-a je i ograničena odgovornost vlasnika, jer privatna imovina nije direktno vezana za poslovne obaveze firme.

Primer iz prakse, grafički dizajner koji radi samostalno često bira paušalno oporezivanje, dok IT kompanija sa nekoliko zaposlenih obično osniva DOO.

Drugi korak – izbor naziva firme i šifre delatnosti

Kada je pravni oblik odlučen, sledeći korak je izbor naziva firme i definisanje delatnosti. Naziv mora biti jedinstven i ne sme biti identičan već postojećoj firmi registrovanoj u Agenciji za privredne registre.

Pored naziva, potrebno je odabrati i šifru delatnosti koja opisuje osnovnu poslovnu aktivnost. Srbija koristi standardnu klasifikaciju delatnosti, pa svaka poslovna aktivnost ima svoj broj.

Na primer, marketing agencije često koriste šifru 7311, dok knjigovodstvene usluge imaju posebnu šifru delatnosti.

Važno je znati da izbor jedne šifre ne ograničava potpuno poslovanje. Firma može obavljati i druge aktivnosti koje su u skladu sa zakonom.

U poslovanju mnogi vlasnici firmi kasnije prošire delatnost. Na primer, studio za fotografiju kasnije može početi da se bavi i video produkcijom.

Treći korak – registracija u Agenciji za privredne registre

Za registraciju je potrebno pripremiti osnovnu dokumentaciju. Tu spada osnivački akt kod DOO firme, lični podaci osnivača, naziv firme, sedište i šifra delatnosti.

Nakon podnošenja prijave, APR obično donosi rešenje o registraciji u roku od nekoliko radnih dana.

Po završetku tog procesa firma dobija matični broj i PIB, čime formalno počinje da postoji kao pravno lice.

Jedan mlad preduzetnik iz Novog Sada koji je pokrenuo servis za popravku bicikala završio je registraciju firme za svega tri dana. Administracija je bila minimalna jer je unapred pripremio sve potrebne podatke.

Četvrti korak – otvaranje poslovnog računa u banci

Nakon registracije firme potrebno je otvoriti poslovni račun u banci. Bez računa firma ne može primati uplate niti obavljati finansijske transakcije.

Banka obično traži rešenje o registraciji firme, PIB i lične dokumente vlasnika. Nakon toga se otvara račun na koji će pristizati uplate klijenata i preko kojeg će se plaćati obaveze prema državi.

U praksi, mnogi preduzetnici već u ovoj fazi počinju da razmišljaju o načinu vođenja finansija, fakturisanju i evidenciji troškova.

Peti korak – angažovanje knjigovođe

Jedan od najvažnijih koraka u pokretanju firme jeste izbor pouzdanog knjigovođe. Iako mnogi misle da je knjigovodstvo potrebno tek kada posao počne da raste, dobra praksa pokazuje da je stručna pomoć važna već na samom početku.

Iskusan računovođa može pomoći u izboru pravne forme firme, proceni poreskih obaveza i pripremi dokumentacije za registraciju. U mnogim slučajevima preduzetnici kompletan proces registracije poveravaju stručnjacima, jer oni već znaju proceduru i mogu sve završiti brže.

Upravo zato mnogi novi preduzetnici odlučuju da se obrate profesionalcima kao što je knjigovodstvena agencija Pitaj knjigovođu, gde mogu dobiti praktične savete o izboru pravnog oblika firme, poreskim obavezama i administrativnim procedurama.

U realnim situacijama knjigovođa često spreči skupe greške. Jedan programer iz Beograda planirao je da otvori DOO firmu, ali mu je računovođa objasnio da će kao paušalac imati znatno niže troškove dok posao ne poraste.

Takva odluka mu je u prvoj godini poslovanja uštedela nekoliko hiljada evra.

Šesti korak – poreske obaveze i početak poslovanja

Nakon registracije firme i otvaranja računa, potrebno je regulisati poreske obaveze. Poreska uprava određuje visinu poreza i doprinosa u slučaju paušalnog oporezivanja, dok preduzetnici koji vode knjige i DOO firme imaju drugačiji sistem obračuna.

U toj fazi firma praktično počinje sa radom. Mogu se izdavati fakture, sklapati ugovori i započeti poslovna saradnja sa klijentima.

Prvi meseci poslovanja često su period prilagođavanja. Mnogi novi vlasnici firmi tada shvate koliko je važna dobra organizacija finansija, pravilno vođenje dokumentacije i redovna komunikacija sa knjigovođom.

Za kraj

Otvaranje firme u Srbiji danas je proces koji može biti završen relativno brzo kada se razume svaki korak. Najvažnije odluke odnose se na izbor pravne forme, pravilnu registraciju i postavljanje finansijskog sistema koji će podržati rast poslovanja.

Iskustvo pokazuje da preduzetnici koji od početka imaju dobru podršku računovođe lakše prolaze kroz administraciju i mogu više vremena posvetiti razvoju posla.

Upravo zbog toga stručni savet u prvim fazama često pravi veliku razliku između stresnog početka i stabilnog starta biznisa.