Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje u Pranjanima obeležavanju 76. godišnjice Operacije Halijard, u kojoj je 1944. spaseno i izbavljeno više od 500 pilota i članova posada američkih aviona oborenih iznad Srbije.
Pre 76 godina, sa improvizovanog aerodroma u Galovića polju, meštani pranjanskog kraja i Jugoslovenska vojska u otadžbini pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića spasili su više od 500 američkih pilota u okviru misije koja je dobila ime Halijard.
Na Galovića polju, u Pranjanima, u čast misije Halijard, biće otvoren aerodrom.
U Pranjanima potvrđujemo snagu prijateljstva sa saveznicima
U Pranjanima kod Gornjeg Milanovca danas potvrđujemo snagu prijateljstva sa našim američkim, britanskim i kanadskim saveznicima iz Drugog svetskog rata, objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram profilu „budućnostsrbijeav“.
Vučić je objavio i svoju fotografiju iz letelice na putu za Pranjane.
Šumadija osvetlala obraz,graditi prijateljstvo sa saveznicima
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je u Pranjanima, na obeležavanju 76. godišnjice spasavanja savezničkih pilota u Šumadiji, da su građani tog dela zemlje 1944. godine osvetlalli obraz Srbiji, a da je naša budućnost da i sada sa zapadnim saveznicima gradimo odnose prijateljstva.
„Pre samo godinu dana razgovarali smo ovde sa građanima i ljudi su po prvi put čuli i neku lepu reč o sebi, još od 1945. godine. Čuli su istinu, šta se događalo 1944. godine. Beskrajno sam zahvalan Pranjanima, Milanovcu, Čačku, Ljigu, Šumadiji, što su 1944. godine osvetlali obraz Srbiji“, rekao je Vučić.
On je istakao značaj operacije Halijard, jer su Nemaci, pre svega u Rumuniji, savezničkoj avijaciji nanosili ogromne gubitke, pa je za saveznike Šumadija bila jedno od mesta gde su pogođeni morali da se spasavaju i postala je utočište za više od 500 avijatičara američkih, britanskih, kanadskih.
„Tada su naši ljudi pokazali svu hrabrost“, naglasio je predsednik Srbije.
Vučić je istakao da su Srbi tada postali braća po oružju sa Amerikancima, Englezima, Kanađanima.
„Svako će naći svoje razloge zašto su se tokom 90-ih, posebno 1999. godine, te stvari promenile, ali naša budućnost je i da sada sa zapadnim saveznicima gradimo odnose prijateljstva“, poručio je Vučić.
Pranjanci poklonili predsedniku Vučiću parcelu zemlje
Meštani Pranjana odlučili su da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poklone parcelu zemlje u tom mestu zbog njegovih zasluga za taj kraj.
To je saopštio jedan od meštana Pranjana, koji je lično svedočio akciji spasavanja američkih vojnika, Rodoljub Janković, u svom obraćanju prisutnima na današnjoj svečanosti.
On se posebno zahvalio predsedniku Vučiću za sve što je učinio za ovaj kraj, rekavši da je pomogao selo.
„Meštani su odlučili da predsedniku Vučiću poklone jednu parcelu pranjanske zemlje, razorene rovovima i zalivene gnojem i krvlju seljaka Ravnogoraca”, kazao je Janković i dodao da su Pranjanci, zahvaljujući predsedniku „dobili krila, ponos i čast“.
Vučiću je poklonio i flašu rakije, koju je uručio i ambasadoru SAD, sa molbom da je preda američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Janković je kazao da su takvom rakijom lečili, hrabrili američke vojnike, a poklon predsedniku SAD je njegova poruka da američki i srpski narod moraju biti prijatelji.
Vučić: Ako Tramp ne popije šljivovicu, popićemo zajedno u BG
Ako Tramp ne popije ovu vašu šljivovicu, popićemo je zajedno kada dođe u Beograd, našalio se danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić meštanima Pranjana, koji su i njemu i američkom predsedniku, posredstvom ambasadora SAD Entonija Godfrija, poklonili po flašu šljivovice, kojom su, kažu, lečili i savezničke pilote.
Vučić je, na Galovića polju u Pranjanima, na obeležavanju 76. godina od Misije Halijard, rekao da je uveren da će Tramp posetiti Srbiju i da će imati priliku da probaju najbolju „šiljovicu prepečenicu“.
Vučić je posebno zahvalio američkim prijateljima na poruci da smo zajedno jači i na tome što se, zahvaljujući Tramp i ambasadoru Godfriju, za samo godinu dana višestruko uvećala popularnost SAD, nekada izuzetno nepopularne zemlje i nacije, jer su hteli da pokažu poštovanje prema Srbiji i jer žele drugačiji odnos prema Srbiji.
Odnosi sa SAD u usponu, verujem da će biti još bolji
Odnosi Srbije i SAD su u usponu, verujem da će biti još bolji, izjavio je danas predsednik Aleksandar Vučić i istakao da je važno da jedni prema drugima pokažemo mnogo poštovanja i uložimo mnogo truda i energije u razvoj odnosa.
„Radostan sam što su nam odnosi sa SAD bolji. Mnogo će vremena proći da bi nam odnosi bili onakvi kakvi želimo da budu. Uveren sam da mnogo truda, energije i rada u to možemo i moramo da uložimo“, rekao je Vučić novinarima u Pranjanima na konstataciju da se za vreme njegovog mandata obnavlja prijateljstvo sa SAD.
Vučić je ukazao da moramo mnogo poštovanja jedni prema drugima da pokažemo, da bi odnosi bili na još višem nivou, koji su danas dobri.
„Mi moramo da razumemo njih, njihovu poziciju, kao što ću morati da molim njih da se oni stave u naše cipele i da razumeju našu poziciju. Odnosi su u usponu, verujem da će biti još bolji. Ali, i mi moramo da pokušamo da razumemo njihove stavove, kao i oni naše“, rekao je Vučić.
On je dodao da je dolazak DFC u Srbiju važan signal.
„I danas ovde, mi se prvi put nalazimo, a da postoji neko obeležje ovde. Ovde ljudi mogu da dođu, da se vidi da se ovim ponosimo, a ne stidimo, da možemo da kažemo – da, to smo mi uradili. Ovde smo da ovekovečimo ono što su naši ljudi svojim junaštvom postigli pre 76. godina“, rekao je Vučić.
Prenos posmrtnih ostataka Pupina bio bi važan za nas
Prenos posmrtnih ostataka velikog srpskog naučnika Mihajla Pupina u Sbriju bila bi velika stvar, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, povodom inicijative u SAD, da se Pupinovi posmrtni ostaci vrate u Srbiju, što je bio i njegov amanet.
Istakao je da nikakva odluka o tome nije doneta, ali da će se time ozbiljno pozabaviti.
„To bi bila važna stvar za nas, nadam se da će američki prijatelji da izađu u susret. Ali, da vidimo detalje, pa da donosimo odluku o tome“, rekao je Vučić.
Mihajlo Pupin je rođen 1854. godine u selu Idvor, u Banatu. a u 20-oj godini odlazi u SAD.
Akademsku karijeru i naučnu delatnost zapoceo je 1889. godine kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je 40 godina radio kao nastavnik i profesor.
Patentirao je 34 pronalaska.
Pupin je bio i uspešan pisac, a za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“, objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije, 1924, dobio je Pulicerovu nagradu.
Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.
INFO 24 / Tanjug / Foto: Tanjug