VAŽNO ZA SVE ŽENE U SRBIJI: Nešto će biti drugačije

Ukoliko bude usvojen predlog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, ubuduće će na diplomama kvalifikacije ženama pisati u ženskom rodu.

Pa tako devojke nakon završenih studija neće više biti pravnici, profesori, lekari, inženjeri, već će im na diplomama pisati – pravnica, profesorka, lekarka, inženjerka… Takođe, i na dokumentima koja potvrđuju zvanja, moraće se poštovati ravnopravnost, pa će se navoditi – doktorka nauka, magistarka, viša savetnica…

Ovo predviđa član 37 predloženog propisa, koji obavezuje na upotrebu rodno osetljivog jezika u udžbenicima, svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, licencama… Da bi se ovo realizovalo, kako kažu pravni stručnjaci, biće potrebno izmeniti i niz internih akata različitih ustanova, ali i doneti podzakonske akte. Takođe, dokumenti koja su do sada izdati neće morati da se menjaju, već će ova pravila važiti nakon što bude usvojen zakon i prateći akti.

Inače, u ovom zakonskom predlogu navodi se i da su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Istovremeno, lingvisti smatraju da je ovde reč o nasilju nad jezikom i jezičkom inženjeringu.

– Ukoliko na diplomi devojke koja je završila psihologiju bude pisalo da je ona psihološkinja, ili one koja je završila pedagogiju da je pedagoškinja, jezik to nikako neće prihvatiti, jer je konstrukcija rogobatna, veštačka i u jeziku se neće primiti – smatra lingvista prof. dr Miloš Kovačević. – Nove reči ne mogu se uvoditi “odokativno”, ne vodeći računa o jezičkim zakonitostima. Ovo je nasilje nad jezikom, ali ono ne može proći, čak i ako se uvedu kazne za one koji ne poštuju ta nova rešenja. Jer, jezik je najsavršeniji organizam koji neke reči prihvata, a neke odbacuje i to se nikakvim dekretima ne može promeniti.

Kovačević navodi primere imenica ženskog roda koje u narodu žive, poput učiteljice ili profesorke, ali ističe i da postoje one koje jezik nikako ne prihvata, poput “borkinje”.

RAVNOPRAVNOST VEĆ DEFINISANA

Odbor za standardizaciju srpskog jezika još 2011. doneo je Odluku o pitanju imenovanja osoba ženskog pola kao nosilaca određenih zvanja i zanimanja. U toj odluci detaljno je obrazloženo kako se treba odnositi prema rečima koje služe za imenovanje zvanja, zanimanja, funkcija i sl.

– Ta odluka je nedvosmislen pokazatelj da srpski jezik nikako nije jezik rodne neravnopravnosti, pa samim tim ni diskriminacije osoba ženskog pola – kažu u ovom telu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet