Usvojen plan za kompleks nove autobuske stanice u Bloku 42

Odbornici Skupštine Beograda usvojili plan za kompleks nove autobuske stanice u novobeogradskom Bloku 42, čime će biti omogućeno da se ona kompletno završi.

Odbornici Skupštine grada usvojili su više planova detaljne regulacije i odluka o izradi takvih planova, a kako je rečeno, do kraja godine urbanističkim planovima biće pokriveno oko 70 odsto teritorije Beograda. Najvažniji od njih je izmena plana detaljne regulacije nove autobuske stanice na Novom Beogradu, kojom je omogućeno da se ona kompletno završi.

Tvrdnje dela opozicije da u gradskom budžetu nema novca za izgradnju nove autobuske stanice, zamenik gradonačelnika Goran Vesić okarakterisao je kao glupost. Kako kaže, ta stanica gradi se na osnovu javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i kompanije BAS, a na Gradu je samo da obezbedi zemljište i infrastrukturu.

Vesić: Realizujemo projekte koji su decenijama bili „na čekanju”

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da su planovi detaljne regulacije od velike važnosti za dalji razvoj grada i kao najvažniji sa današnje sednice okarakterisao plan detaljne regulacije prostora na kojem će se nalaziti nova autobuska stanica na Novom Beogradu.

Vesić je podsetio da se nova autobuska stanica gradi na osnovu javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i BAS-a, kompanije koja je privatizovana pre skoro 30 godina.

– Grad obezbeđuje infrastrukturu, koja se trenutno radi na predmetnoj lokaciji i koju može da vidi svako ko prolazi preko Mosta na Adi, novim bulevarom koji spaja Čukaricu sa Tošinim bunarom. To je samo jedan od projekata koji su na realizaciju u Beogradu čekali 50 godina, a koje smo uspeli da pokrenemo. Još u martu 1971. godine, Skupština grada je donela Odluku o iseljenju železničke stanica iz centra grada. Već tada su svi urbanistički planovi predviđali iseljenje železničke stanice, a tako je i danas kada se premešta autobuska. Autobuska stanica koja je korišćena decenijama, nikada nije dobila ni upotrebnu dozvolu – rekao je Vesić.

On je dodao da je sličan primer i sa obilaznicom oko Beograda, koja će biti završena do kraja godine.

– Obilaznica je duga 78 kilometara i rađena je 30 godina. U poslednjih šest godina, sadašnja gradska vlast uložila je oko 60 odsto ukupnih sredstava u izgradnju obilaznice. To govori o tome koliko se danas više radi i kako se završavaju projekti koji su sa pravom pokrenuti pre više decenija. Kada je širena pešačka zona u centru grada, u javnosti je bila prava hajka povodom te odluke, a danas je vrednost stanova na Obilićevom i Topličinom vencu najveća u Beogradu, veća nego u Beogradu na vodi. Osamdesetih godina je Knez Mihailova pretvorena u pešačku zonu i već tada je planirano da Obilićev venac, Kosančićev venac i Topličin venac, kao i Ulice Vuka Karadžića i Đure Jakšića budu deo pešačke zone. Usledio je raspad tadašnje države, nije bilo novca za takve projekte i sve je odloženo do danas, kada obnavljamo i završavamo te planove – istakao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je rekao da je važan i plan detaljne regulacije na opštini Čukarica kojim će biti regulisan status zelene površine na kojoj je investitor želeo da gradi, na mestu koje su građani koristili kao park.

– To je svaki dan bila tema u medijima. Organizovao sam sastanak sa građanima i investitorom i pokazalo se da su građani u pravu. Ali, trebalo bi istaći da nije aktuelna gradska vlast prodala to zemljište, već, kao i u slučaju parka u Ulici Tomaša Ježa, to su uradili naši prethodnici. Tada smo postigli dogovor sa građanima i investitorom da se to zemljište pretvori u park. To je zemljište ispred zgrade i stanari su bili u pravu. Pronašli smo investitoru drugu lokaciju i na taj način zaštitili park – naglasio je Vesić.

Prema njegovim rečima, do kraja godine će urbanističkim planovima biti „pokriveno” oko 70 odsto teritorije Beograda.

– Pokrivenost planovima omogućiće ljudima da legalno i za manje vremena dobiju građevinsku dozvolu ili neki drugi potreban dokument. Zahvaljujući trenutnom i prošlom sazivu gradske skupštine, pokrivenost planovima je udvostručena, što je jedan od osnovnih zadataka Skupštine grada. To je izuzetno bitno za pravilan razvoj grada – dodao je Vesić.

Glavni urbanista Grada Beograda Marko Stojčić istakao je da se danas pred odbornicima nalaze sedam planova detaljne regulacije i sedam odluka o izradama planova, s ciljem da se cela teritorija grada prekrije planovima detaljne regulacije, što je preduslov za ravnomerni razvoj prestonice.

On je takođe spomenuo i izmenu i dopunu plana detaljne regulacije kompleksa autobuske i železničke stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, koja je u fazi realizacije i čije će izmene dati konačan izgled buduće stanice, jedne od najsavremenijih i najfunkcionalnijih na Balkanskom poluostrvu.

– Takođe, Predlog plana detaljne regulacije dela blokova 18a i 69 na Novom Beogradu doprineće saobraćajnom razrešenju te teritorije i omogućiti nove investicije. Reč je o velikoj gradskoj površini koja nije urbanizovana, od mosta Gazela do Ulice Jurija Gagarina – podsetio je Stojčić, spomenuvši i Predlog plana detaljne regulacije za naselje Veliko selo, kao i Predlog odluke o izradi plana detaljne regulacije bloka između Požeške, Kijevske, Nikolaja Gogolja i Valjevske ulice u opštini Čukarica.

Stojčić je podsetio da će novom odlukom ta građevinska površina posle protesta građana biti vraćena u zelenu površinu.

Na današnjoj sednici odbornici su u skraćenom postupku usvojili više rešenja o razrešenju i imenovanju v.d. direktora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad Beograd, kao i predloge rešenja o razrešenju i imenovanju članova upravnih i nadzornih odbora u jednom broju preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad Beograd. Takođe su usvojeni i predlozi rešenja o razrešenju i imenovanju članova školskih odbora u jednom broju osnovnih škola na teritoriji grada Beograda.

Odbornici su prethodno usvojili Izveštaj Administrativno-mandatne komisije sa Predlogom odluke o utvrđivanju prestanka mandata jednog odbornika Skupštine Grada Beograda i imenovanju novog odbornika.

Odbornici su na današnjoj sednici, između ostalog, usvojili planove detaljne regulacije na opštini Savski venac, Novi Beograd, Zvezdari, kao i izmene, dopune i predloge pojedinih planova.

Jednokratna pomoć zaposlenima u socijalnim ustanovama angažovanim u radu sa korisnicima u toku epidemije virusa korona

Odbornici su usvojili Predlog zaključka o davanju saglasnosti Sekretarijatu za socijalnu zaštitu da se zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite koji su angažovani u direktnom radu sa korisnicima u toku epidemije kovida-19 isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od deset hiljada dinara.

Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević je istakla da je zaključkom Vlade Republike Srbije data preporuka lokalnim samoupravama da se isplati jednokratna pomoć radnicima koji su sve vreme angažovani tokom epidemije virusa korona.

– Ovo je mali doprinos za sve one ljude bez kojih bi sistem socijalne zaštite u Beogradu stao. Njihovo angažovanje je tokom pandemije bilo herojsko, kako u pogledu zaštite zdravlja samih korisnika tako i njihovog – podvukla je Stanisavljevićeva.

Zaposleni u CDL-u neće ostati bez plata

Zaposleni u Centru dečjih letovališta ne treba da strahuju da će ostati bez zarada uprkos činjenici da CDL ove godine trpi ekonomske posledice izazvane virusom korona, kao i celokupan sektor turizma u Srbiji i svetu, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak na današnjoj sednici gradskog parlamenta na kojoj su odbornici usvojili ovu odluku.

– Tokom ovih meseci kada zbog korone nema ni ekskurzija niti dečjih radionica i kampova, Sekretarijat će CDL-u dotirati novac za plate. Važno nam je da očuvamo radna mesta tokom epidemije, a kada sve ovo prođe nastavljamo tamo gde smo stali, jer je pre epidemije CDL imao odlične rezultate rada – rekao je Gak nakon što je danas na sednici Skupštine grada usvojen predlog Sekretarijata o podršci CDL-u.

Gak je podsetio da su višemilionska ulaganja CDL-u donela preporod, pa je dobit u 2019. godini četiri puta veća u odnosu na 2018. godinu s obzirom na to da je ostvaren profit od 13,6 miliona dinara.

– Povećani su i prihodi, popunjenost kapaciteta je veća za 15 odsto u prošloj godini, a uz to su racionalizacijom smanjeni rashodi poslovanja. U ovoj godini trendove diktira epidemija virusa korona, ali su ovo sve dugoročna ulaganja koja će pomoći da lakše prevaziđemo ekonomske posledice pandemije – zaključio je Gak.

CDL u svom sastavu ima šest dečjih odmarališta – „Mitrovac” na Tari, „Bukulja” u Aranđelovcu, „Rudnik” na Rudniku, „Stanišinci” na Goču, „Stevan Filipović” na Divčibarama i „Šuplja stena” na Avali.

Kapacitet objekata Centra dečjih letovališta je oko 1.500 mesta. Njihova najveća prednost je ta što su namenjeni organizovanom boravku dece, pa su, pre svega, pogodni za porodice sa decom koje žele da odmor provedu u prirodi.

Plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada na Savskom vencu

Posle Starog grada i Vračara, u trećoj fazi aktivnosti izrađen je plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu i na Savskom vencu, odlučeno je na današnjoj sednici Skupštine grada Beograda.

– Cilj usvojenog plana jeste unapređenje životne sredine i davanje mogućnosti svim korisnicima komunalnih usluga da mogu da selektiraju otpad u Beogradu – navela je u obraloženju podsekretarka za zaštitu životne sredine Jasmina Madžgalj.

Plan je umeteljen na dva zakona – Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o komunalnim uslugama. U okviru treće faze, koja obuhvata analizu postojećeg stanja i mikrolokacija koje zadovoljavaju kriterijume za postavljanje podzemnih kontejnera, izrađen je, dakle, plan za 2019. i 2020. godinu za teritoriju opštine Savski venac.

Na sednici je izmenjena i dopunjena Odluka o osnivanju „Slobodne zone Beograda”. Kako je precizirao podsekretar za privredu Radenko Durković, ukupna površina „slobodne zone” iznosiće 201 hektar i 78 ari.

– Pored postojeća tri područja Barič, Reva i Pančevo, zona dobija i četvrto područje i to Stara Pazova – naglasio je Durković.

Takođe, izmenjena je i odluka o povećanju osnovnog kapitala JKP „Gradska čistoća”, te o statutima „Gradskih pijaca” i GSP „Beograd”. Na sednici su doneta i rešenja o davanju saglasnosti na rebalanse programa poslovanja za 2020. godinu za više javnih komunalnih preduzeća, kao i Odluka o obezbeđivanju uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu kompleksa Beogradske tvrđave i Parka Kalemegdan.

Ulica na Zvezdari dobila ime po Milutinu Čoliću, osnivaču Festa

Odbornici Skupštine grada usvojili su Odluku o dodeli naziva ulice u opštini Zvezdara po Milutinu Čoliću, jednom od osnivača međunarodnog filmskog festivala Fest i dugogodišnjem kritičaru u listu „Politika”.

Kako je istakla Andrea Radulović, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda, razlog za donošenje ove
odluke je usvojena inicijativa Centra beogradskih festivala i Odbora Festa da se Ulica kneza Trpimira preimenuje u Ulicu Milutina Čolića.

– Novim nazivom ulice, CEBEF i Odbor Festa žele da sačuvaju sećanje na jednog od osnivača Festa, najznačajnije filmske manifestacije u zemlji, i dugogodišnjeg novinara i kritičara u listu „Politika” – istakla je Andrea Radulović.

Ona je podsetila da je Milutin Čolić studirao prava i jugoslovensku književnost u Beogradu te da je u posleratnoj Jugoslaviji postavljen za upravnika novoosnovanog Narodnog pozorišta u Užicu, ali već 1949. godine prelazi u Beograd. Istrajno se bavio pozorištem i filmom pišući za „Politiku”, a objavio je i 14 knjiga i studija. U javnom i kulturnom životu naše zemlje bio je aktivno prisutan više od 50 godina, do poslednjeg trenutka života, prateći sve promene i događaje na beogradskom Festu. Milutin Čolić i mnoge druge ličnosti iz kulture i drugih sfera društva zaslužuju da ostanu u sećanju generacija koje dolaze i da predstavljaju pečat jednog produktivnog i nadahnutog perioda razvoja Beograda i Srbije. Grad Beograd brine o ličnostima koje su nesebičnim zalaganjem doprinele razvoju naše prestonice. Politika ovog grada je da se sačuva sećanje na ljude koji su svojim darom, znanjem, ljubavlju dali Beogradu mnogo, istakla je Radulovićeva.

Radulovićeva je dodala da se zbog celokupne situacije izazvane virusom kovid-19 na današnjoj sednici nalazi na dnevnom redu Predlog odluke o dodeli naziva Ulice Milutina Čolića, dok će se predlozi odluka o dodeli naziva ulica Aleksandra Tijanića, Bogdana Tirnanića, Miroslava Radojčića, Predraga Milojevića, Briselska ulica, kao i ulica Milana Vukosa, Dragana Sakana i Dinka Tucakovića naći na sednici Skupštine Grada Beograda koja je planirana početkom decembra.

– Kako bi sednici prisustvovali i predstavnici Udruženja novinara Srbije, inicijatori imenovanja ulica po velikim srpskim novinarima, i kako bi uz moje obrazlaganje i oni svojim izlaganjem doprineli još većem značaju ličnosti koje su predstavljale srpsko novinarstvo, ovi predlozi odluka biće na dnevnom redu decembarske sednice gradskog parlamenta – istakla je Andrea Radulović.

Ona je navela da svi ovi predlozi odluka predstavljaju neprestani rad Grada Beograda da se ličnosti od značaja za našu prestonicu, ali i celu Srbiju, sačuvaju od zaborava.

– Naš grad je bogat ljudima koji su dali neverovatan doprinos razvoju svakog segmenta društva i trudićemo se i u budućnosti da ih sačuvamo i negujemo uspomenu na njih – zaključila je Andrea Radulović.

Šef odborničke grupe SNS-a Aleksandar Mirković, traži od Dragana Đilasa da objasni bogatstvo svog brata.

Mirković se osvrnuo i na činjenicu da predstavnici opozicije i dalje bojkotuju sednice gradskog parlamenta. Kako kaže, da su hteli, uradili bi nešto kad su bili na vlasti. Sada nemaju ni program ni rezultate s kojima bi izašli pred građane, pa zato i bojkotuju rad parlamenta, smatra Mirković.

INFO 24 / Beoinfo / Foto: Beoinfo

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet