Dve opštine u Nišavskom orkugu Aleksinac i Svrljig imaju slične i različite probleme i potrebe ali kažu sigurno im je zajednički mentalitet. Upućeni su jedni na druge i planiraju zajedničke projekte kako u izgradnji putne infrastrukture tako i u oblasti poljorpivrede.
„Granična linija između Aleksinca i Svrljiga jeste mala ali je dovoljna da budemo dobre komšije“, naveo je predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević.
Predstavnici dve lokalne samourpave već razgovaraju o obnovi vojnog puta koji prolazi kroz brdske predele kako bi se brže dolazilo iz jedne u drugu opštinu.
Jedna od razlika između ove dve opštine na jugu Srbije odnosi se na postojeće stanje putne mreže.
U Svrljigu je putna infrastruktura na visokom nivou jer je u proteklih nekoliko godina i uz pomoć Valde Srbije dosta ulagano.
„Zahvaljujući pomoći Republike Srbije magstralni put od Svrljiga do Stare planine je u potpunosti rekonstruisan. Takođe, veći deo lokalnih puteva je rekonstruisan. Svrljig jeste mala opština ali ima 500 kvadratnih kilometara, što uopšte nije mala površina. Skoro do svih sela je unazad pet, šest godina rekonstruisana putna infrastruktura“, istakao je predsednik opštine Svrljig Miroslav Marković.
Za razliku od Svrljiga, opština Aleksinac, koja ima 72 sela i veliku teritoriju, nema zavidnu putnu mrežu do svakog sela.
„Trudimo se da dođemo do svakog sela da u svakom selu deo puta renoviramo svake godine. Nažalost zbog velike dužine puteva ne možemo da kažemo da su nam putevi na zavidnom nivou ali su prohodni i gledamo da ih održavamo i svake godine invetsiramo, ulažemo u puteve da ih preradimo da ih dovedemo u stanje da budu funkcionalni“, naveo je Radičević.
Govoreći o novim radnim mestima i investicijama, prvi čovek opštine Svrljig je rekao da je nedovoljna zaposlenost osnovni probelm. U Svrljigu je bez posla 1.400 osoba, što je visok procenat u donosu na broj stanovnika (13.000). Oko 300 maldih do 28 godina je nezaposleno, a radno sposobno je oko 600, dok su ostali nezaposleni pred penzijom i nisu zainteresovani da krenu u nove karijere.
„Nadam se da će moj mandat obeležeti borba za radna mesta i povećanje standarda. Kada imate malu uposlenost, plata je na minimalcu čak, nažalost, i ispod minimalca. To je jedan od najosnovnijih probelma i zadatak broj jedan da pomognem stanovnicima tako što ćemo dovesti nove investitore ili pomoći domaćim da prošire svoju proizvodnju i uposle nove radnike“, istakao je Marković.
Prema rečima Markovića, velike nade se polažu u industrijsku zonu za koju je Direkciji za imovinu već predat zahtev i očekuje se pozitivan dogovor pošto, naveo je, postoje firme koje bi mogle da investiraju uz subvencije države.
Privredna slika u Aleksincu je drugačija. Postoje kompanije strane i domaće koje su već uposlile zavidan broj radnika, kao što je Gramer gde trenutno radi 1.400 radnika. U toku je i izgradnja fabrike kanadske kompanije Magna.
„Posle tridesetak godina u Aleksincu će nići nova fabrika iz temelja. Kada kažem nova, mislim na veliku novu fabriku. Tu će biti uposleno 700 naših sugrađana, a verovatno će u nekom periodu, bar po planovima koje ima Magna, taj broj biti i preko hiljadu, da ne kažem da će se duplirati“, izjavio je predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević koji je podsetio i na domaće privrednike koji već dve, tri decenije uspešno posluju i zapošljavaju od 50 do 100 radnika.
Marković i Radičević su saglasni da je udruživanje poljoprivrednih proizvođača obe ali i drugih susednih opština u zadruge nužno kako bi bili konkurentni na tržištu.
Opština Svrljig je, naveo je Marković, u prethodnim godinama dosta ulagala kroz subvencije pre svega u stočarstvo. Podsetio je da su čuveni i van granica naše zemlje (rađen izvoz u Izrael) po svrljiškom jagnjetu.
„Trenutno pronalazimo pravi način kako bi smo dodatno stimulisali poljorpivredne proizvođače, kako bi uvećali svoja stada, ali i voćarstvo s tim što je Svrljig kotlina i onda samo viši predeli mogu da se bave voćarstvom, tu pre svega mislim na višnju i šljivu“, rekao je Marković.
I u Aleksincu je poljoprivreda u usponu i primetno je da se mladi sve više odlučuju da se time bave i spremni su da uče.
Odgovarajući na pitanje o saradnji sa Vladom Srbije, predsednik opštine Svrljig je naveo da su napravili spisak prioriteta koje mog realizovati samo uz pomoć države.
„Unazad četiri ili šest i više godina nismo imali nijednu kapitalnu investiciju što se tiče Republike tako da je mislim došlo vreme i na nas da iskoristimo to“, poručio je Marković.
A, na spisku prioriteta za Svrljig je razvoj poljoprivrede, opremanje industrijske zone i dovođenje investitora i pomaganje domaćim privrednicima da prošire kapacitete, kao i rešavanje problema u vodosnabdevanju i izgradnja fanrike za preradu optadnih voda i sportske hale.
Iskustvo Aleksinca sa državom je sasvim drugačije.
„Saradnja sa Vladom Republike Srbije je u prethodnom periodu bila odlična. Nastavlja se i sada, imamo dobru komunikaciju. Vlada je prepoznala potrebe Aleksinca, ulagala je značajna sredstva u samom Aleksincu i imamo i sada projekte koji se uz pomoć ministarstva Vlade Srbije trenutno realizuju“, izjavio je Radičević.
Osim ostalog, u prethodnom periodu država je finansirala izgradnju nasipa na Južnoj Moravi u dužini od 13 km i na reci Moravici koja je plavila grad, a obnovljena je i jedna od većih škola u Aleksincu. Uz pomoć ministarstva za državnu upravu i lokalnu samourpavu uređena je pešačka zona u Aleksincu, rekonstruisana stočna pijaca, radi se na postavljanu video nadzora na teritoriji opštine, projekat osvetljenja, a već su odobreni projekti kod Kancelarije za javna ulaganja za obnovu bolnice i škola.
Govoreći o budžetu za 2021. godinu oba predsednika su bila oprezna zbog aktuelne pandemije korona virusa.
U Aleksincu se planira realan budžet a pošto je gradska kasa stabilna, nema zaduženja niti dugovanja, izvesno je da će naredne godine biti invetsicija u održavanje putne infrastrukture, kanalizacionu i vodovodnu mrežu.
U Svrljigu će akcenat biti na investicijama u razvoj industrije, rešavanje pitanja vodosnabdevanja i oko toga kaže Marković neće biti kompromisa.
INFO 24