Gradonačelnik Zoran Radojičić najavio da od februara 2020. stupa na snagu Plan održive urbane mobilnosti, koji za osnov ima ideju da svaka saobraćajnica dobije biciklističku stazu kako bi se stvorila biciklistička mreža, kao i da takvim planom mogu da se pohvale sve moderne metropole.
Takođe, sledeće godine počinje i izgradnja metroa. Reč je o projektu koji će doneti revolucionarne promene u načinu funkcionisanja gradskog prevoza, ocenio je Radojičić za „Energetski portal”.
Veći broj ljudi, po našim procenama između 25 i 30 odsto, preći će iz automobila u metro, što će smanjiti broj automobila u centru grada i omogućiti ljudima efikasniji način prevoza. Promene ka zelenijoj prestonici ne mogu se desiti preko noći, a urbanistički planovi i strategije Grada Beograda su poslednjih godina definisali više pešačkih i biciklističkih staza, posebno u području gradskog jezgra – rekao je Radojičić.
Kandidovanjem za „Zelenu prestonicu Evrope 2022”, Beograd je prošao ocenu kroz 12 zelenih evropskih kriterijuma u zaštiti životne sredine. Tako se i obavezao na unapređenje životne sredine i ispunjavanje svih zelenih evropskih kriterijuma.
Grad Beograd sprovodi Plan kvaliteta vazduha, u okviru kojeg se nalaze mere i akcije za smanjivanje najvećih izvora zagađenja. Od 2016. godine, otkako je ovaj plan na snazi, grad je uložio više od 300 miliona dinara, a u okviru njega najznačajnije mere koje su preduzete su smanjenje broja individualnih ložišta, poboljšanje performansi u termoelektranama i širenje mreže na daljinsko grejanje. Sprovodimo program gašenja kotlarnica u objektima javne namene njihovim priključenjem na sistem daljinskog grejanja i distributivni sistem prirodnog gasa. U sistem daljinskog grejanja u Beogradu je uključeno 65 odsto osnovnih i skoro 85 odsto srednjih škola, kao i oko 75 odsto vrtića. Od 2012. godine ugašeno je 17 kotlarnica u osnovnim i predškolskim ustanovama, a objekti su priključeni na daljinski sistem grejanja. U planu je da se nastavi sa gašenjem kotlarnica u javnim objektima. Za sada su škole prioritet, a kasnije na red stižu i domovi zdravlja i drugi javni objekti. U okviru ovog plana, a u cilju boljeg kvaliteta vazduha, proširili smo i pešačke zone i podigli svest građana o značaju informisanosti, kada je u pitanju kvalitet vazduha, preko aplikacije „Beoeko” – istakao je Radojičić.
Nabavkom 244 nova autobusa do kraja godine, GSP će imati 85 odsto voznog parka sa motorima „evro 5” i „evro 6” standarda, dodao je Radojičić.
Takođe, u narednoj godini opredeljena su sredstva za kupovinu još sto zglobnih autobusa, 40 trolejbusa i deset elektroautobusa. Ovim potezima struktura autobuskog podsistema biće značajno unapređena u smislu same emisije izduvnih gasova, što će uticati pozitivno na kvalitet vazduha. Ne bi trebalo zaboraviti ni Strategiju pošumljavanja teritorije grada Beograda, kojom se direktno primenjuju mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha, prilagođavanja na klimatske promene, ali i zaštite zemljišta od erozije. Sve ove mere uticaće da kvalitet vazduha u Beogradu bude bolji, ali svi znamo da je izgradnja metroa ključni projekat za rešavanje problema emisije izduvnih gasova, poreklom iz saobraćaja i saobraćajnih gužvi – naveo je Radojičić.
Gradonačelnik je podsetio i da je potpisao sporazum gradonačelnika i preuzeo obavezu da grad Beograd do 2030. godine smanji emisiju ugljen-dioksida do 40 odsto. Samim tim, Grad Beograd se obavezao da izradi akcioni plan za održivi energetski razvoj i klimatske promene (SECAP) i akcioni plan za zeleni grad (GCAP) u okviru programa „Zeleni grad” Evropske banke za obnovu i razvoj.
Trenutno smo u fazi izrade ovih dokumenata, sastavili smo radnu grupu koja zajedno sa eminentnim konsultantima iz ove oblasti radi na izradi akcionog plana, tako da očekujem da ćemo ih do kraja 2020. godine i usvojiti. U okviru istog, u fokusu će biti projekti, konkretne mere i rešenja za poboljšanje kvaliteta životne sredine, kao i za prilagođavanje na klimatske promene smanjenjem emisije ugljen-dioksida, povećanjem energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije i kreiranjem održive mobilnosti u gradu – rekao je Radojičić.
Gradonačelnik je podsetio i da je trenutno 15 odsto teritorije grada Beograda pod zelenim površinama. Za ambiciozan plan da 25 procenata grada bude pokriveno zelenim površina, do 2025. godine potrebno nam je još 2,5 miliona sadnica.
Kao gradonačelnik, od početka mandata zalažem se za zdraviji i zeleniji Beograd. Izazov pod nazivom „Drvo za Beograd” pokrenuo sam sa ciljem da nam se što veći broj međunarodnih organizacija, kao i društveno odgovornih kompanija priključi u borbi za zdraviji i zeleniji Beograd i da zasade što veći broj stabala u našoj prestonici. Volju i spremnost za učešće u ovakvom izazovu prva je pokazala nemačka međunarodna organizacija GIZ sadnjom 163 stabla u parku Ušće. Pozivam i ostale međunarodne organizacije, društveno odgovorne kompanije da se pridruže ovom izazovu i posade što veći broj stabala u Beogradu. Imejl adresa na koju mogu da se jave ovim povodom je drvozabeograd@beograd.gov.rs. Sadnjom u Beogradu pozitivno utičemo na kvalitet vazduha, klimatske promene, snižavamo temperature tokom leta, a smanjujemo emisiju ugljen-dioksida, rizik od poplava i zemljišnih odrona, nivo buke i efekte globalnog zagrevanja. Drveće i priroda predstavljaju zelenu infrastrukturu svakog grada i zato je bitno da je čuvamo i obnavljamo. JKP „Zelenilo – Beograd” redovnim programom posadi oko 4.000 stabala godišnje i oko 70.000 drvorednih sadnica. Sastavni deo obnove i rekonstrukcije svakog parka u Beogradu jeste sadnja. Održavamo i obnavljamo i prirodna dobra kao što su Kosmaj, Avala, Veliko ratno ostrvo i druga. Beograd je krenuo i sa akcijom „Drvo generacije” kojom će u 197 osnovnih škola svi prvaci zasaditi po jedno drvo u školskom dvorištu – kazao je gradonačelnik.
Zoran Radojičić se osvrnuo i na kandidaturu Beograda za „Zelenu prestonicu Evrope” 2022. godine.
Sam proces prijave nije bio lak. Od 18 gradova čije su kandidature prihvaćene, Beograd je jedini grad zemlje koja nije članica Evropske unije. Među gradovima sa kojima se nadmećemo su Budimpešta, Lion, Peruđa, Talin, Krakov, Zagreb, Sofija i drugi. Ovogodišnja „Zelena prestonica” je Oslo, a u 2020. godini će biti Lisabon. Već naredne godine u okviru ovog takmičenja imaćemo i niz aktivnosti posvećenih ekologiji u našem gradu. Na proleće 2020. godine saznaćemo koji su gradovi ušli u finale ovog takmičenja, a u junu i ko je pobedio. Meni je, naravno, važno da dobijemo ovu prestižnu titulu u godinama koje su pred nama. Međutim, u ovom momentu mi je još važnije da smo ušli u ceo proces – da nas on pokrene da Beograd učinimo zdravijim i lepšim mestom za život. Ovo je veoma ambiciozan cilj i samo kandidovanje predstavlja veliki korak. Kandidatura za „Zelenu prestonicu” ne podrazumeva samo ozelenjavanje grada, već unapređenje kvaliteta životne sredine. „Zelena prestonica” je vodilja za mnoge značajne projekte koji omogućuju bolji i kvalitetniji život u našoj prestonici a odnose se na ispunjavanje evropskih kriterijuma u čitavoj oblasti zaštite životne sredine – naglasio je Radojičić.
Gradonačelnik je istakao i da smo mi jedina prestonica koja, nažalost, direktno ispušta otpadne vode u svoje reke i zato je jedan od ciljeva da se izgrade fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, pre svega u Velikom Selu. U saradnji sa Republikom Srbijom, radimo i na realizaciji izgradnje primarne i sekundarne kanalizacione mreže, jer trećina grada nema kanalizacionu mrežu.
U domenu prerade otpada, jedan od ključnih projekata je realizacija javno-privatnog partnerstva za deponiju Vinča. Važno je da nastavimo sa akcijom selekcije otpada u saradnji sa „Gradskom čistoćom”. Doneli smo i Odluku o zabrani plastičnih kesa od 1. januara 2020. godine – naveo je Radojičić.
On je dodao da je prema rezultatima monitoringa Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Gradskog zavoda za javno zdravlje, kvalitet vode u Savi i Dunavu dobar, najviše zbog njihovog velikog kapaciteta da primi otpadne vode.
Što se tiče kvaliteta vode, veći problem predstavljaju manji vodotokovi, koji nemaju taj kapacitet, pa je njihov kvalitet loš. Rešenje predstavljaju fabrike za preradu otpadnih voda, a prva koja se gradi je u Velikom Selu. U narednom periodu očekujemo i projekte za četiri postrojenja za preradu otpadnih voda koji će biti finansirani iz Nacionalnog investicionog plana – istakao je Radojičić.
Gradonačelnik je na kraju apelovao na građane da se što manje voze automobilima i da koriste više gradski prevoz, jer na taj način manje zagađujemo vazduh u našem gradu.
Ukoliko svako od nas da svoj doprinos, imaćemo zdravije okruženje – zaključio je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
INFO 24 / Beoinfo / Foto: ilustrovana.com