Polazak u školu za decu i roditelje može predstavljati određenu vrstu stresa, pogotovu u uslovima epidemije, kada osim redovnih obaveza, dete treba da prihvati i da se pridržava mera zaštite poput nošenja maske. Kako prevazići strahove i probleme vezane za ovaj važan trenutak u životu svakog deteta pitali smo Ljubicu Rašić, psihologa Odeljenja za zaštitu dece i omladine u okviru Doma zdravlja Gornji Milanovac
U našoj sredini, odlazak kod psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra još uvek je tabu tema. Mnogi roditelji ne žele svoje dete da izlože stigmatizaciji odvodeći ga kod psihologa zbog nekih „sitnijih“ problema sa kojima se susreće u odrastanju. Polazak u školu svakako je trenutak kada dete može da razvije određene strahove, a prema rečima Ljubice Rašić, sa njima bi bilo dobro suočiti se odmah kako se kod deteta ne bi razvile ozbiljnije fobije. Za strah od škole, u našoj sredini, često su odgovorni i roditelji, koji usled nemogućnosti da pravilno odgovore na dečji nestašluk, plaše decu govoreći im: „Videćeš ti kad kreneš u školu!“.
„Deca koja trpe, a nisu verbalno komunikativna, već svoje misli i osećanja proživljavaju više u sebi, su u lošijoj poziciji, pa nekada mogu da reaguju tako da imaju glavobolje, mučnine, vrtoglavice, tikove, mucanje, nevoljno umokravanje, promene u apetitu, spavanju, češće se bude u toku noći, imaju intenzivnije snove i mnoge druge psihogene manifestacije povišene intrapsihičke napetosti. Važno je da roditelji takvo ponašanje ne shvate kao dečiji pokušaj izvlačenja od obaveza i učenja, nego kao znak i poziv za pomoć, jer to znači da je dete pod stresom.“ – objasnila je Ljubica Rašić, dodavši da je potrebno otkriti razlog njihovog stresa da taj inicijalni strah od škole ne bi prerastao u školsku fobiju koja dete može da ometa u funkcionisanju i da ugrozi celokupan proces njegove edukacije.
Strah od škole obično se javlja kod dece čiji su roditelji ili prezahtevni ili suviše zaštitnički nastrojeni prema svom detetu.
„Ta deca najčešće razvijaju strah od novog i nepoznatog ili strah od neuspeha, kada su u pitanju roditelji koji su prezahtevni. Dete ne bi trebalo ohrabrivati rečima „Ma, ti ćeš biti najbolji u svemu, sigurno ćeš dobijati sve petice“, jer tako dajemo isključivo važnost ocenama i nekada postavljamo nerealne zahteve pred dete stvarajući pritisak da mora da bude uspešno, dok posledično dete razvija strah od neuspeha. Detetu bi trebalo preneti poruku da je važan trud, odgovornost, zalaganje, vežba, kao i prijateljstvo, druženje, izazov, a da ocene nisu ogledalo deteta. Deca se ne rađaju sa strahom prema školi, on se uči. Zato nemojte plašiti dete školom i školskim obavezama – to što kreće u školu ne znači da je kraj igri. Ne plašite ga sa učiteljem – to je osoba koja o njemu brine dok je u školi. Ne plašite se za svoje dete – ohrabrujte ga da bude samostalno, odgovorno, pokažite mu da ste ponosni na njega jer ponos eliminiše strahove.“ – savetuje Ljubica Rašić.
Kada je u pitanju epidemiološka situacija, na pitanje kako se izboriti sa strahom od zaraze, njen savet je da se deci razumljivo i jasno kaže šta se od njih očekuje u školi. Ne treba zastrašivati decu, ali ni ulepšavati bespotrebno okolnosti u kojima se svi nalazimo, već treba deci otvoreno pokazati da ste tu za njih i njihova pitanja, i da ćete zajedno rešavati sve probleme na koje nailazite. Oni treba da znaju da za sve mogu da se obrate učitelju, razrednom ili psihologu škole.
INFO 24 / Milica Vukelić / Foto: INFO 24