Srbislav Filipović: Plata se ne bojkotuje

Svaki normalan čovek u svom životu želi da radi, stvara, da zaradi za svoju porodicu i da ostvari svoje snove. I sve je to normalno, osim ako se ne zasniva na parazitskom stilu života. Oni koji su imali sreću da ih roditelji tokom detinjstva nauče lepom ponašanju i šta je normalno i šta nije, oni znaju da plata mora da se zaradi, da se do posla dolazi znanjem, da se na posao mora ići svakog dana, da se celog života uči, da rad na sebi nije sramota i da su to principi kojih se moraš držati celog života kako bi svju decu mogao da usmeriš na pravi način. Tako i političari treba da utiču na narod. Kod nas je i to izvrnbuto naopačke, pa tako imamo one koji već više od godinu dana pokazuju građanima kako može da se prima velika plata, a da se na posao ne dolazi. Dobro, svrate nekad do menze ili do bifea na sok, ali ne rade posao za koji su ih građani tamo poslali i za koji dobijaju veliku platu. Nisam primetio da bojkotuju platu, dnevnice, odborničke naknade i druge privilegije, ali teško je raditi i sedeti u poslaničkoj klupi ceo dan. I dok su kao nešto radili, teško da ste mogli da ih pre podne ili ručka vidite na sednicama.

I takvi bi da nekome pričaju o tome šta je ispravno i šta nije. To nije moguće. Elementarna pristojnost ne može da ti dozvoli da govoriš o poslu, radnim mestima, platama i bilo čemu sličnom, ako sam ne daješ svojim odnosom primer ljudima kako ih poštuješ i kako radiš u njihovom interesu. Interes naroda sigurno nije da ima svoje predstavnike koji neće raditi ono što im je dužnost na mestu gde ih je jedan deo naroda poslao. Ili ako bojkotuješ rad i radne obaveze, onda nije moralno da platu ne bojkotuješ ili bi trebalo da je svakog meseca uplatiš u humanitarne svrhe. A kome govorim o humanosti!? Onome ko je četri godine primao svakog meseca naknadu kao odbornik Skupšstine grada i nikada na sednicu nije došao, dok smo se mi godinu dana odrekli te iste nakande za ljude koji su pretrpeli štetu tokom onih stravičnih poplava!? Lako se ljudima može pokazati kako ih tretiraš i kako gledaš na zadatke koje su tim dali. Vide ljudi sve, ali ima detalja koje ne vide i koje im valja ovde osvetliti kako bi svako znao gde ide njegov dinar.

Ovaj bojkot rada i ne bojkotovanje plata su pravi pokazatelj kako bi izgledala Srbija pod vođstvom onih koji svakoga dana napadaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Pošto njih ne mogu da sruše, onda udaraju po braći, po roditeljima, po deci i ništa im nije sveto, ali će platu da podignu na bankomatu uredno i 5. i 20. u mesecu bez izuzetka, a narodu će da drže demagoške priče o bedi i nemaptini u koju su ga upravo oni i gurnuli. Dok napadaju Vučića i Stefanovića ne prezaju ni od čega i to je ono čega se najbiše plašim. Ljubav prema novcu i neradu kad se spoji sa mržnjom prema najboljim ljudima koji se trude da podignu državu, onda se često dešavaju tragične stvari. Želim da verujem da je Srbiji dosta tragedija, neradnika, lopova, bojkotovanja i takvih gluposti, već je Srbija željna rada, stvaranja, građenja, boljitka, vraćanja svoje dece u svoje naručije i potpunog oporavkva. Jednostvano Srbija želi dinamiku, brzinu i modernizaciju. Nemamo vremena za gubljenje sa onima koji jedino državnu platu ne bojkotuju. Motke i vešala nam ne trebaju, ali želimo još fabrika, još puetva, još škola, još vrtića, još novih radnih mesta i još bolji standard. Umemo i možemo, ali samo ako smo se dogovorili oko toga. Jesmo li?

Srbislav Filipović / INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort