Smanjen broj korisnika narodne kuhinje

Broj korisnika narodne kuhinje u Valjevu više nije 500 lica već  400  jer za više ne postoji trenutna potreba. „Svi koji su iskazali potrebu po bilo kom osnovu su korisnici narodne kuhinje. Novčano obezbedjenje preko Centra za socijalni rad ne isključuje pravo na narodnu kuhinju“, kaže Aleksandar Tomić cekretar Crvenog krsta u Valjevu.

„Taj broj je deo uticaja pandemije koja je dugo trajala. Jedan broj korisnika je pronašao sopstvene mehanizme kako da prevazidje tu situaciju, jedna broj preminuo, jedan prestao da dolazi i ukupan broj je smanjen na 400 korisnika. To je sasvim dovoljan broj, upravo onaj koji zadovoljava potrebe Valjeva u ovom trenutku, a da budu obuhvaćeni svi koji imaju takvu potrebu“, kaže Tomić.

Grad će u 2023. godini za potrebe narodne kuhinje izdvojiti 12 880 929,60  dinara što je  ujedno dovelo i do povećanja vrednosti obroka.

„Potrebno je posmatrati stvar sa dva nivoa, smanjen broj korisnika s jedne strane, a ovo povećanje je odgovor na inflatorne talase koji su se dogodili. Obrok podrazumeva polovinu hleba i 500 grama kuvanog obroka svakog dana po članu porodice. Taj obrok obuhvata i meso i pripremu i distribuciju obroka. To znači da će se celokupan rad i sam obrok odvijati u ovoj godini po ceni od 127,79 dinara“, objašnjava Tomić.

Narodna kuhinja ne radi vikendom jer obroke priprema Centralna kuhinja PU Milica Nožica, koja vikendom ne radi, ali zato kaže Tomić, korisnici petkom dobijaju pojačane obroke i dodatne obroke.

„Obroci se pripremaju pod posebnim uslovima i priprema ih Centralna kuhinja. Način na koji prevazilazimo tu situaciju jesu mesni naresci koje dodeljujemo svakog petka. Kada su veći neradni razmaci, praznici, mi tada našim korsnicima delimo i gotova kuvana jela. To je još jedna oblik podrške i naravno već godinama za Uskrs delimo jaja. Povremeno kada smo u mogućnosti mi im delimo još neke namirnice sa kojima sami mogu da pripremaju obroke. Ono što je važeći standard jeste da toga mora biti u količini za sve korisnike bez razlike. Sve isto za sve“, kaže Tomić.

Na pitanje koliko je dece koisnika narodne kuhinje Tomić kaže da se radi o broju manjem od 100, ali da su ta deca deo porodica koje u celosti dolaze u narodnu kuhinju.

„Broj dece varira i u ovom trenutku je ispod 100 korinsika. Dete postaje korisnik tako što su njegovi roditelji ostvarlili to pravo. Centar za socijalni rad odredjuje kriterijume, zapravo su oni zakonom definisani. To znači da osoba koja ima potrebu za obrocima najpre ode u Centar za socijlni rad i tamo dobije rešenje o tome. Važno je napomenuti da prava koja pojedina lica ostvaruju u Centru za socijalni rad na novčano obezbedjenje ne isključuje pravo na korišćenje narodne kuhinje što znači da i lica koja primaju novčana sredstva od Centra takodje punopravno koriste obroke narodne kuhinje.  Deca čije porodice jesu korisnici narodne kuhinje samim ti i oni su korisnici“, objašnjava Tomić.

Sekretar Crvenog krsta navodi da se socijalna potreba  ne javlja po nekom šablonu jer  ljudi iz raznih razloga dolaze do neke socijalne potrebe, razbole se, ostanu bez novca. Socijalna potreba nije administrativna već je realna.

„Centar za socijalni rad je naš izuzetan partner na ovoj aktivnosti. Osobe koje imaju niska primanja, zdravstvene probleme, višečlane porordice , porodice u kojima samo jedno lice radi dobiće bez problema rešenje za narodnu kuhinju. Pravo na ishranu je pravo koje mora da se obezbedi trenutno“, kaže Tomić.

Nezavisno od centra za socijalni rad Crveni krst ima svoj spisak lica.

„Imali smo sada donaciju Europroma sa 450 paketa i time su bila obuhvaćena i lica sa našeg spiska. Crveni krst ima sopstvenu evidenciju ugroženih lica kojima pomaže kad god je to moguće“, dodaje on.

Tomić kaže da su donatori uglavnom lokalne kompanije, ali da postoje i fizička lica koja daju mesečne donacije .

„To su možda da kažemo neke estradne naše ličnosti u gradu, neki profesori, studenti. Evo imali smo i donaciju studenata Akademije zapadna Srbija. Gradjani se najčešće uključe kada radimo akciju u nekoj mesnoj zajednici pa tada donesu neke namirnice. Mi imamo podršku Crvenog krsta Srbije u namirnicama, a na nivou projekcije za devet meseci rada narodne kuhinje  i  ta sredstva čine 45% ukupnih potrebnih sredstava da bi se realizovala narodna kuhinja. Znači pored grada Valjeva koje većinski izdvaja novac, to čini i Crveni krst Srbije. Ljudi pokušavaju na različite načine da pomognu“, kaže Tomić.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort