Šerpe bez pameti

Prošlo je skoro dvadeset godina od kad sam zakoračio u svet politike i u njemu mnogo toga video, osetio i prošao. Ne mislim svakako da sam video i naučio sve, ali video sam veliku bedu i nedostatak nemorala i visok stepen ludila, a uz to i stalna očekivanja pojedinaca da nešto pokradu čim se domognu bilo kakve prilike da o nečemu odlučuju. Politika je u Srbiji i danas za jedan deo ljudi šansa i prilika da ”steknu” i osete u životu sve ono što ne umeju da zarade bez lopovluka i krađe, pa otuda tolika želja i strast da se dođe do komadića neke vlasti putem koje bi se zadovoljili najbedniji i oni najprizemniji porivi jednog mamlaza. To je politika kakvu su u Srbiji ostavili oni koji danas pozivaju na prevrate, revolucije, na prolivanje bratske srpske krvi i koji svoju sreću vide u nesreći naroda. Zato nam danas prodaju ideje bez ideja, šerpe iz 1996.godine, glave bez sadržaja i pameti, politiku bez programa, stranke bez sledbenika, lažni moral, veštačke suze, prašinu i maglu. I sve će nam to dati onako velikodušno, ako im dozvolimo da se njihovi prsti dobro ulepljeni nađu u našim džepovima.

Koliko može pameti da stane u jednu šerpu? Ne znam da li nemam neki pametan odgovor zato što sam glup, sendvičar, zato što se ne služim stranim jezikom dok govorim sa svojim sunarodnicima, zato što nikada nisam krao ili šmrkao sa onima koji su sve unazadili u Srbiji ili odgovor nemam zato što sam vaspitan da se pamet ne traži u šerpi, već u glavi. A oni pamet iz šerpe nude narodu kome su te iste šerpe držali na glavi jače od jedne decenije, kako bi mogli da kradu i otimaju dok ljudima još odjekuje to lupanje po šerpama iz prošlog veka. Ne može ponovo na isti način. Promenio se svet. Promenila se u njemu i Srbija. Ne živi Srbija bajku i ne teče med i mleko, ali ne možeš Srbiju da varaš i mažeš, a da pčekuješ da bleji i pušta to do ludila. Ludilo u Srbiji je prošlost, nema ga više ili ga ima u tragovima i to baš na cipelama onih koji pozivaju na šerpe dok sede u najskupljim kolima, restoranima, dok se sunčaju po najboljim plažama i priželjkuju da još neku svoju generaciju obezbede stotinama miliona tuđih para. Ni to ne može više. Sazrelo je u Srbiji. Promenila se svest. Ljudi se obrazuju, uče, čitaju. Gledaju svojim očima, mogu da pronađu sve informacije koje im trebaju da bi donosili odluke samostalno i da bi o svakome od nas rasuđivali realno i objektivno.

Srbiji je potreban ubrzani razvoj. Tome može da doprinese i opozicija. Za svu našu decu. Taj doprinos opozicije se ogleda u tome da ne ruši državu, da ne vređa najgorim uvredama narod od koga očekuje podršku i razumevanje za svoje ideje ( ako ih uopšte ima ), da izađe sa konkretnim i održavim planovima, da stane uz državu kad joj je teško iako to trenutno ne donosi nikkav profit njihovim organizacijama i da zna kad je vreme za politiku i kada nije. Takvu opoziciju ne vidim u Srbiji. I to je velika šteta, jer sam uveren da bi smo sa ovakvom vlašću i takvom opozicijom išli još daleko brže napred i ne bi imali strahove kakve danas imamo, već bi se taj duel svodio na kritiku idejama i političkom ponudom, a ne baljezganjem gde imate jednog treznog koji se bori, vuče napred i jednog mortus pijanog koji ga vuče nazad, šutira, dobacuje, vređa, ponižava i na sve to gnusno laže i izmišlja. To nema je očogledno sudbina. Da je lako ne bi smo bili Srbi i ne bi živeli ovde, pa naš zadatak dodatno dobija na težini i uzvišenosti. Zadatak nam je odbrana Srbije i ofanziva na podizanju ekonomije i privrede. Mora se očuvati i ojačati temlj srpske kuće, da bi naša deca znala da grade dalje na sigurnim osnovama, da nema trulež i i vlage koja će celu tu srpsku građevinu da ugrozi u nekom trenutku i da je vrati na početak. Ako to uspemo, onda smo uradili najvažniji posao za svu našu decu.

INFO 24 / Srbislav Filipović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *