Prvi srpski konjak od šljiva u klasi čuvenog francuskog pića

Marko Ljekočević (59) iz Podgorice odbranio je na isteku prošle godine doktorsku tezu u Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, pod nazivom „Optimizacija tehnološkog procesa proizvodnje prepečenice od šljivovog vina tipa pruvin”. Reč je o naučnom radu kojim je, teoretski i praktično, dobijen konjak od šljiva.

Postupak „pruvin” koji sam primenio podrazumeva proizvodnju prepečenice od šljivovog vina i to je prvina u ovoj oblasti. Nigde u literaturi nisam našao da se negde u svetu dobio konjak na taj način i od ove vrste voća – kaže da Ljekočević za agenciju RINA.

On opisuje da je u šljivovim rakijama spravljenim po tradicionalnom, stoletnom postupku od dve domorodačke sorte oko Kosjerića (trnovača, požegača) bilo 131. isparljivo jedinjenje, viših alkohola, estra, masnih kiselina, terpena i drugih sastojaka, dok je postupkom „pruvin” utvrđen najmanji broj jedinjenja (47).

Prvi srpski konjak iz Kosjerić / Foto: privatna arhiva

Prepečenice potekle od šljivovog vina imale su 60 odsto manje metanola nego šljivovice dobijene na starinski način (domaća rakija). Takođe, konjak (vinski destilat) sadrži čak 99 procenata manje benzaldehida i cijanovodonične kiseline nego uobičajene šljivove rakije, naveo je dr Ljekočević u doktorskoj tezi.

On dalje opisuje kako je tekao praktičan deo ovog neobičnog rada…

Proizvodnja je počela prikupljanjem samo potpuno zdravih i zrelih plodova trnovače, crvene ranke i požegače i to u odnosu kako se i zasadi nalaze na području Kosjerića – 70-20-10 odsto. Iz plodova ručno su odvajane koštice jer na taj način one ne pucaju kao kod mašinskog odvajanja. Zatim je odvojen tečni deo od čvrstog i za konjak je korišćen samo prvi.

Fermentacija se odvijala na strogo kontrolisanoj temperaturi i kad je završena dobili smo mlado šljivovo vino, koje je destilisano. Ovom destilacijom nastao je mladi vinski tok, koji je ponovo destilisan uz odvajanje prvenca i patoke – veli dr Ljekočević.

Ističe da je za proizvodnju ovog konjaka upotrebljena samo glavna frakcija, jačine 73 volumena, i da je sa tom jačinom destilat odležao u hrastovom sudu, od drveta koje raste na području Kosjerića.

Sve se odvijalo u destileriji „Zarić” u tom mestu zapadne Srbije.

Kad je završen postupak sazrevanja, destilat je razblaživan destilovanom vodom do 40 volumena. Na ovaj način dobili smo rakiju koja je veoma blizu svetskim robnim markama, kao što su francuski konjak i kalvados. Konjak sa minimalnom količinom štetnih sastojaka, čak su neki u potpunosti uklonjeni. Rakiju koja je zaista za uživanje jer ima prijatnu pitkost, bez udara žestine alkohola, i pravu prirodnu punoću. Ona pripada klasi odležalih francuskih konjaka i zove se „kralj” – napomenuo je dr Ljekočević.

Mentor njegovog doktorskog rada jeste profesor dr Ninoslav Nikićević, vodeći srpski stručnjak za žestoka pića.

RINA / INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *