Preživeće Srbija sve!

Glavna polemika se vodi ovih dana oko toga da li će Šiptari da sprovedu ono što je potpisano u Vašingtonu i da li će taj sporazum zaživeti na terenu. I opet je predsednik Vučić sam i protiv njega svi. Protiv njega je šljam okupljen oko Đilasa, koji nikako da nam sjaše sa naše umorne grbače i protiv njega su zdušno Albanci sa Kosova i Metohije. Ni jednima, a ni drugima ne odgovara da u ovom regionu imamo mir i prosperitet. Đilasu ne odgovara, jer ako imamo rast standarda, ako ljudi mogu da žive u miru i stvaraju, onda je sva njegova politika izazivanja nasilja osuđena na propast. Albancima ne odgovara da ne mogu da koriste priču protiv Srbije kako su Srbi zlikovci, kako nisu za mir, kako nisu za kompromis, kako sa nama ne može da se pregovara, kako je u Srbiji oživljena neka famozna era Slobodana Miloševića i slične gluposti. Nema većeg zagovornika mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu od Srbije i njenog predsednika. Nama Srbima i svima koji žive u ovom regionu odgovara samo mir. Ko to ne vidi ima ozbiljne psihičke probleme.

Region u kome živimo je vekovima najtrusnije područije u ovom delu sveta, stalno se vode ili tinjaju neki sukobi. I stišavalo se samo onda kad bi velike sile odlučile da konflikte zamrznu i dok neko slučajno ili namerno ne pusti duha iz boce i otpočne novi sukob. Ishodi su poznati. Ruševine, nesreća, stotine hiljada mrtvih ,propale ekonomije, milioni bez radnih mesta, napuštanje tih država od strane mladih ljudi i kad god bi neko pokušao da govori o nečemu što nisu sukobi, onda bi ga druga strana stanizovala i pravila od njega medijski najvećeg monstruma. Postavlja se prosto pitanje kome trebaju sukobi i ratovi, kome trebaju mrtvi i uništeni životi miliona ljudi!? Kome to ide na ruku!? To ne odgovara nikome ko živi na Balkanu, ali odgovara nekim kriminalnim krugovima u ovom regionu i onima kojima oni služe spolja za obavljanje prljavih poslova na globalnom nivou. Ima tu i geopolitičkih igara u koje ne bih sad želeo da ulazim, a koje se odnose na stalne tenzije između Istoka i Zapada. Suština je u tome da se mir mora čuvati gotovo po svaku cenu, jer je dovoljna jedna mala varnica da sve bukne i da krene nekim putem bez povratka. Dovoljan je delić sekunde da se priče o privredi, o poslovima, o ekonomiji zaborave i da zagrme topovi, a zna se da gde topovi grme nema ni života, nema ni sreće, a tu niko normalan ne želi ni da živi. Imali smo takve događaje u ne tako dalekoj prošlosti i govoto svaka generacija na ovim prostorima je preživela minimum jedan rat. To ne želimo našoj deci.

Dok gledam svoje ćerke kako se bezbrižno igraju sa svojim lutkama, kako me naivno i nevino gledaju svojim okicama, to me dodatno obaveže da pišem, govorim i da se borim za Srbiju u kojoj se može i mora živeti u miru, pristojno i dostojno čoveka. Nisu ta mala bića ništa kriva. Kome njihove suze trebaju!? Kome treba upropašćeno detinjstvo bilo kog deteta!? Samo ludaci mogu da to priželjkuju. Juče je Đilas govorio o nekim nasilnim promenama vlasti na koje se danas računa u svetu sa ozbiljnim sladostrašćem kao da bi voleo da se tako nešto i u Srbiji dešava. Zna li on ili planira nešto što mi kao obični ljudi ne znamo!? Đilase, sa kim kuješ planove o rušenju Srbije!? Ko je ološ sa kojim želiš da srušiš život u Srbiji!? Ko ti pomaže da Srbiju gurneš u nesreću krvoprolića i građanskih sukoba!? Da li ti je bilo malo onih 625 miliona evra!? Da li je malo bilo što si nas u mraku držao godinama!? Da li ti je malo ponižavanja i pretnji ljudima!? Ne znam sa kim planiraš i šta, ali znam da sa građanima Srbije ne možeš. Znam da ne može protiv života, znam da ne možeš ni sa svojim prijateljima Šiptarima da srušiš Srbiju, znam da nema tog načina na koji ti možeš da uzjašeš Srbiju po drugi put… Gotovo je tvoje, Đilase.

Preživeće Srbija i to što Albanci neće da sprovode potpisane sporazume, preživeće Srbija i udruživanje Đilasa sa onima koji su Srbima vadili organe u Žutoj kući, preživeće Srbija sve njihove pokušaje da sebe politički reanimiraju i podignu. Preživeće, jer nije više na kolenima. Srbija je danas jaka, svakog dana napreduje u svakom smislu i to ne može tako lako da se zaustavi. Usudio bih se da kažem da je pokrenut ovoga puta točak istorije koji ne može da se zaustavi. Vučić je svojom hrabrošću, srčanošću i poštenjem uspeo da uvede red ovde, da se zna ko i šta radi, da se u Srbiji mnogo radi a malo spava, da se putevi grade više nego ikada u istoriji Srbije, da nezaposlenost bude na nivou na kom nikada nije bila od 7 odsto, da budemo država koja u sred ove strašne Korona pošasti imamo ozbiljan napredak u ekonomiji i da opet budemo sagovornik sa svima, a ne više podanik. Zato će Srbija preživeti i pobeđivati!

INFO 24 / Srbislav Filipović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *