Predsednik u Skupštini: Ne postoji izbor Vučić ili Srbija, Vučić je UVEK na strani Srbije

Na dnevnom redu je izveštaj o pregovorima sa Prištinom od 1. septembra do 15. januara.

Nakon predsednikovog obraćanja, počela je rasprava u Narodnoj skupštini.

Obraćanje Vučića

– Želim svima da se zahvalim što smo u mogućnosti da predstavimo izveštaj i govorimo o ključnim problemima. Svrha današnjeg dana nije prebacivanje odgovornosti, od toga kao predsednik nikad nisam bežao, donosio sam najteže odluke, u najvećem interesu srpskog naroda i svih građana Srbije. Svrha je da izađem pred građane i da iskreno i otvoreno podelim šta nam predstoji i sa čim se suočavamo.

– Danas ću da se borim kao što sam u prethodnih 11 godina za Srbiju jednakom snagom i sa više srca, posebno kad vidim one koji su za mnogo toga odgovorni, kako su me dočekali u ovoj sali.

– Je li nam Kosovo u međuvremenu postalo meta političkog potkusuravanja? Za mene je Kosovo više od toga, to ćete čuti na kraju mog obraćanja. Važnije od plana, kog ne smem da vam pokažem ceo, ali izneću ono što je najgore za Srbiju, ali ono što je važnije od plana je politički okvir, momentum u kom se sve dešava. Ljudi se prave da to ne vide jer im je lakše da pokažu da nemaju odgovornosti. Tako će biti veći u svojim očima i biće im lakše da prevaziđu sve loše što su uradili u prošlosti.

– Prisustvujemo nekoj vrsti Trećeg svetskog rata, ovaj sukob biće samo teži i veći. Kad imamo to u vidu, onda je jasno da neki mali ne mogu da imaju i ne mogu da im dozvole toliko slobode koliko bismo mi želeli. Mi smo jedna od retkih zemalja koja slobodno i samostalno donosi svoje odluke, mnogo više nego veće, razvijenije i bogatije od nas. Ponosan sam na takvu Srbiju. Ono što moramo da razumemo, možemo da vidimo šta misle i jedna i druga strana u tom ratu, a svuda u svetu je cenzura. Pošto su u tom ratnom vihoru, kao mali ne možete da imate svoj stav, da budete neutralni, to ne žele da vam dozvole.

Predsednik se osvrnuo i na dve peticije koje su potpisivane.

– Ja ću izvesti drugačiji zaključak, važno je da vas upoznam kako smo došli u ovu situaciju. Od trenutka izbijanja ratnog sukoba u Ukrajini postoji opšta politička ofanziva Prištine sa delom zapadnih saveznika za promenu stanja na terenu. Od tada, a i pre toga imate odbijanje i nemogućnost naših ljudi da učestvuju u referendumu, onda uz sva obećanja Kvinte i EU da će uraditi sve kako bi našem narodu omogućili da učestvuju na izborima, potom uz blago saopštenje saopštavaju da se ipak to neće dogoditi.

Naravno da su Srbi gutali pljuvačku jer im se uskraćuju elementarna prava, dodao je Vučić.

– Onda su krenule još gore stvari. U svim razgovorima, u Briselu, bilo gde, nikad ti razgovori sa prištinskom stranom nisu bili dovoljno iskreni i otvoreni. Nadam se da će se to promeniti. Morali smo da štitimo interese srpskog naroda i Srbije, ne razumejući taj agresivni pristup Prištine. Posle toga, imamo mnogo napada na Srbe, hapšenje, maltretiranje onih koji prevoze lekove, vakcine, onda presretanje robe, oduzimanje robe. Sve to vreme, brutalno kršeći Briselski sporazum, oni dolaze sa specijalnim jedinicama, do zuba naoružanih, jedna od tih stvari će ući u anale: uhvatili su momka i devojku u zagrljaju i njega skidali do gole kože ne bi li ga ponizili. Kuvalo je i kuvalo kod predstavnika našeg naroda, posebno na severu.

Onda su nastavili sa izmišljanjem problema oko ličnih karata, istakao je predsednik.

– Onda su rekli u Briselu ne brinite, sad ćemo da izvršimo pritisak na Kurtija, on mora da popusti oko tablica jer nisu u pravu oko toga. Naravno, Kurti nije želeo da popusti i opet smo došli u krizu. Došli smo uprkos tome do različitih sporazuma i napravili tri važna u okviru Berlinskog procesa, i tad usred Berlina Kurti saopštava po ko zna koji put da neće formirati ZSO. Da stvari budu gore, te protivustavne i protivpravne odluke, nisu hteli da sprovode srpski policajci, oni tada idu u smenu Nenada Đurića, iako na to nemaju pravo.

Tada bukvalno dolazi do sloma u glavama ljudi, kaže Vučić.

– Za sve to vreme, bio nam je potreban mir, Srbi sa KiM su to razumeli i slušali su svoju državu. Govorio sam svima da naš narod ne može više da izdrži. Bilo je ne, može, mora. Onda su ljudi napustili institucije tražeći jedno, da se ispuni Briselski sporazum. Formirajte ZSO, pa se vraćamo u institucije. Tog sekunda svi kao jedan napuštaju institucije, odani su državi Srbiji, veruju joj i žele da se bore za to. Nekoliko dana kasnije, da bi pokazali silu, zakazuju izbore prištinske institucije, iako su obećali predstavnicima međunarodne zajednice da će odustati, onda kažu pomerili smo izbore. Onda šalju specijalne snage u 4 opštine, iako znaju za svoju odluku, da zauzimaju sedišta opštinskih izbornih komisija, ne bi li zastražili i ponizili Srbe, a njihova jedina namera je da izazovu sukob.

Cela igra je bila u tome, tada hapse i Dejana Pantića, napominje predsednik Srbije.

– Tada Srbi ustaju na barikade. Evo ih i ovde, svi su bili na barikadama, pokušali da se čuje njihov glas i vapaj. Jedan mali deo zapadnog sveta ih je čuo, za nijansu više oni preko okeana nego ovi iz Evrope. Nažalost, u Evropi, posebno u najmoćnijim zemljama, ne samo Srbi već i Srbija, iako mi je besmisleno da se kunem da nismo učestvovali jer smo stali uz svoj narod, mnogi u opoziciji su ga se postideli, a neki i iz vlasti. Ja nisam, niti ću ikada. Nisu više mogli da trpe zulum. U svim depešama, razgovorima od Brisela, Berlina i nadalje, Srbija i Vučić su podigli barikade, hoće da napadnu nezavisno Kosovo.

– Dobijamo 4. decembra francusko-nemačku inicijativu, on 13. decembra postaje neformalni pregovarački okvir. Mi smo već na septembarski non-pejper poslali naš non-pejper, sve sa čim smo saglasni i sa čim nismo saglasni i kakav je put na normalizaciji koju želimo. Važno je da naši ljudi ne stradaju, a ne da se busamo u grudi u beogradskim i čačanskim kafanama. U ovom sporazumu, tada dolazi 20. januara petorka u Beograd. Pre nego što smo bombardovani, dolazili su mnogo niži funkcioneri, nismo verovali da će da se dogodi, pa se dogodilo. Ne kažem da će danas neko da nas bombarduje.

– Uprkos svemu što smo dostavili, oni dolaze i kažu nadam se da ti razumeš predsedniče, Aleksandre, dugo se poznajemo, mi smo odlučni da rešimo ove probleme, mi smo svi, iako negiraju, u ratu, imaju mnogo problema zbog toga i neće da dozvole novu eskalaciju na Balkanu. Onda su u trećoj rečenici saopštili, citiram: “Poštovani predsedniče, ukoliko se ne prihvati rad na ovoj inicijativi bićete suočeni: 1. zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU; 2. ne samo sa prekidom dolaska daljih investiticja sa zapada već i sa povlačenjem svih investicija; 3. sa drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu”.

– To sam u razgovoru nazvao i pretnjom, a onda smo pričali o onome što je važno. U tom razgovoru, što sam kasnije jasno rekao, bio sam suočen sa dilemom. Nije bilo vremena, morate odmah da nam kažete. Ja sam na to rekao, imamo veliku rezervisanost prema ključnom pitanju. Na to, čini mi se da sam izabrao jedino moguće rešenje. Rešenje kojim neću da povredim vitalne interese Srbije, a jasno je da ćemo biti izloženi velikim pritiscima i problemima.

Predsednik je potom govorio o napadu na srpskog dečaka i mladića na Badnji dan i istakao da upravo zbog takvih stvari ovo pitanje mora što pre da se reši.

– O samom planu, najteže stvari za nas su, ne moram da vam govorim, 90 odsto onoga što je izašlo u javnosti je tačno. Neko je želeo da to izađe u javnost, ne sa naše strane. U tom planu, u samoj preambuli, možda jedina dobra stvar, omogućavaju nam da drugačije gledamo na statusno pitanje Kosova.

Predsednik je objasnio da je tačka 4 veoma opasna.

– U 2. stavu piše Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Protivili se ili ne, za Savet Evrope, EU, NATO, to je njihova odluka.

– Dogovoreno je da se unapred ide sa ZSO. To ne može biti model neke nevladine organizacije, to mora da bude ono što je potpisano u Briselu. To je značajno i za naš narod južno od Ibra. Imamo i Sporazum o upravljačkom timu. Nema tu šta više da se razgovara, ono što mene brine je da će oni pokušati da ponovo razgovaraju kako bi smanjili nadležnosti. To će biti uzrok novih problema.

– Važno je da vam kažem šta će u narednih nekoliko meseci biti pred nama. Ovo mi je četvrti put da učestvujem u raspravi. Naša politika biće:

1. Da na svaki način sačuvamo mir i stabilnost, da se uzdržimo i ne odgovaramo na provokacije osim ako životi i imovina ljudi ne budu ugroženi kao 2004. kada su “heroji” na vlasti ćutali. Mir i stabilnost nisu parola, to je nešto što donosi i vraća život u Srbiju. Za razliku od vas koji ste predali sve 2008, za mene predaja nije opcija.

2. Uporno istrajavanje na formiranju ZSO, da ne razmišljamo da će neko da zabrani lekove i hranu da dođe do našeg naroda.

3. Bezbednost za Srbe na KiM, upravo zato se i borimo za mir, oni bi prvi stradali, a ne oni koji se busaju po kafanama. Bezbednost znači da niko ne brine kad pošalje dete u školu, da možemo da se bavimo drugim pitanjima.

4. Bolji život za naš narod na KiM, to će donositi mnogo dobre stvari za nas.

5. Za razliku od onih koji vole da uzvikuju parole i da budu junaci na tuđi račun, ja sam rekao da će Srbija da razgovara i pregovara čak i o najlošijim papirima.

6. Očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa. I danas sam slušao gluposti lažnih patriota, nastavićemo da štitimo vojnu neutralnost. Gradimo našu armiju, za razliku od njih koji su je uništavali. Da i dalje budemo zemlja koja će moći samostalno da donosi odluke, da ne idemo po mišljenje ni u Moskvu, ni u Vašington, ni u Brisel. Da se odluke donose samo u Srbiji i nikad van Srbije. Treći deo je poštovanje Ustava Srbije, bolje od većine koja dobacuje znam šta piše u Ustavu.

7. Životno važan interes je, nisam fanatik niti bilo šta slično, ali da ostanemo na evropskom putu. Lažu kad kažu da je 43 odsto ljudi za EU, loše su ih radili, manji je procenat. To me neće naterati da kažem ono što bi bila loša politika za Srbiju. Evrospki put znači investicije, plate i penzije. Taj put nam je potreban jer morate da razumete da živimo u drugačijoj realnosti. Nije BiH zvanično u NATO, samo je NATO u BiH. I na delu naše teritorije je NATO, na KiM. Svuda oko nas su NATO članice. Kako mislite da očuvamo plate i penzije? Da otpuštamo ljude kao neki 2008? Da smo rekli nećemo da razgovaramo, rekli bi uveli ste nas u sankcije. Samo traže krivca za sve što su oni loše uradili.

8. Rast Srbije: zdravstvo, energetika, hrana i vojska. Hrana je nosilac inflacije u Evropi, moramo tu da radimo. Danas imamo samo na deponijama rekordne količine uglja, rekordne količine gasa. Vojska mora da bude snažija i jača, vojska je sačuvala naš narod na KiM, znali su da nećemo da dozvolimo pogrom koji je neka druga Srbija dozvolila 2004. godine. Treba da ulažemo u zdravstvo.

9. Zašto sam se rukovodio time da ne kažem izađite napolje? Ja sam rekao nastavljamo razgovore, ništa nisam potipsao, nigde paraf nisam stavio. I to je bilo i zbog mladih. Plus fabrike, novi naučni centri, softverske kompanije. Potrebno je da ljude zadržimo ovde. Demografski padamo. Neko bi rekao srećom manje nego neke zemlje EU. Imamo više stanovnika nego Bugarska. Deo ljudi je krenuo da se vraća u Srbiju. Treba li sada da je ugasimo? Ne mislim da bi nas neko bombardovao, nije blizu toga, ni slično. Ali da li bismo bili evropska parija? Da, potpuno izolovani, ne bismo imali pristup fondovima. Ne možete da funkcionišete u svetu sami.

10. Imamo program Srbija 2025, rekli smo biće prosečna plata tada 900-1.000 evra. Ako uspemo da zadržimo ovaj rast od preko dva odsto, stići ćemo i neke zemlje EU. To će nam vraćati ljude.

Na sramna dobacivanja iz redova opozicije, predsednik je imao odgovor:

– Mislite da je to pristojno prema građanima koji slušaju? Ili je pristojnost nešto što kao srednje ime nikad ne biste uzeli?

– Nalazimo se u teškom i delikatnom trenutku, s jedne strane moramo da pomažemo našem narodu na KiM, ali da izbegnemo kažnjavanje.

– Od najmanje pet poslaničkih grupa sam dobio odgovor da ih ne zanima KiM. Žao mi je što vas to nije zanimalo. Pošto sam danas prisustvovao cirkuskoj predstavi. Na jednom transparentu piše “izdajnik”, ne znam je l’ to misle na sebe? – kazao je Vučić, što je pozdravljeno gromoglasnim aplauzom.

– Nosite sliku Olivera Ivanovića. Ja sam svog sina u zatvor poslao kod Olivera Ivanovića i pomagao njemu i njegovoj porodici. Umesto pristojnosti, laž je nečije srednje ime. Držali su transparente kao da su na stadion došli, “ne ultimatumu”, “ne kapitulaciji”. To mi kažete vi koji ste pustili iz zatvora 1.800 albanskih terorista, među kojima i braću Mazreku? Kurti je samo usput bio tamo. To mi vi kažete koji ste ćutali kao zaliveni 2004. godine? Vi pričate o čoveku koji se sve vreme protiv toga borio i koji se uvek borio za srpski narod na KiM, ali koji dobro zna šta je interes srpskog naroda i Srbije. Što se kapitulacije tiče, ja znam šta je moj posao, za razliku od drugih koji su uvodili Srbiju u sukobe, moj zadatak je da čuvam decu, majke, sestre ove zemlje i to ću da radim.

– Ali ako dođe do toga, Kosovo u UN ili ne, za razliku od vas, za mene kao predsednika Srbije Ustav je Sveto pismo, kapitulacija i predaja nisu opcija, znam šta ću da učinim. I da završim sa tim, između svog ostanka na vlasti, u mandatu koji mi je Ustavom zagarantovan, znam šta mi je činiti, jer ne postoji izbor Vučić ili Srbija, Vučić je uvek na strani Srbije, a Vučić nije važan. Živela Srbija, predaja nije opcija! – rekao je predsednik, na šta je takođe pozdravljen snažnim aplauzom.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *