Gostujući u emisiji Gradske teme medijske mreže Info24, predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović najavio je nova ulaganja u Gold gondolu, najdužu panoramsku gondolu na svetu, kao i realizaciji brojnih infratrukturnih i drugih važnih projekata koji će doprineti daljem razvoju turističke privrede ali i zaštiti životne sredine.
U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, francuskog ambasadora Žan-Luja Falkonija i drugih visokih državnih zvaničnika, polovinom januara ove godine na Zlatiboru je svečano otvorena panoramska ”Gold gondola”, ukupne dužine devet kilometara koja povezuje centar Zlatibora sa vrhom Tornik.
Tada je rečeno da su procene da se investicija u Gold gondolu vrati kroz deset godina, kada se očekuje da Zlatibor postane najposećenija turistička destinacija u Srbiji i regionu sa 10 miliona noćenja godišnje i oko milion posetilaca.
Međutim, prvi rezultati iskorišćenosti kapaciteta ovog objekta, koji može da konkuriše i za Ginisovu knjigu rekorda, su impresivni i van svih pretpostavki i procena.
„Ako bude išlo ovom dinamikom kako je krenulo, mi ćemo gondolu otplatiti i u ovoj godini. Zbog korone, ona radi sa 30% kapaciteta. Svaka kabina je registrovana za deset putnika ali zbog komfora retko kada je deset putnika u kabini osim kada su u pitanju deca i optimalan broj putnika je osam, a mi vozimo sada četiri putnika zbog korone“, izajvio je Stamatović.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović podsetio je na birokratske teškoće kroz koje je opština prolazila pri realizaciji ovog projekta za koji je izdvojeno više od 13 miliona evra.
Zlatiborska Gold gondola predstavlja novu turističku atrakciju Srbije i regiona. Duga je ukupno 9 kilometara i povezuje centar Zlatibora sa vrhom Tornik, a preko Ribničkog jezera nalazi se međustanica.
Gondola trenutno ima kapacitet od 600 putnika po satu, 55 zasebnih kabina sa po 10 mesta, a maksimalni kapacitet gondole je 90 kabina i 1000 putnika po satu.
„Potrebno je još kabina kako turisti ne bi dugo čekali napolju na zimi. Ima potrebe za još 35 kabina kako bi komfor podigli na viši nivo. Imamo sopstvene izvore prihoda i ne izdvajamo sredstva iz budžeta“, dodao je Stamatović rekavši da ukoliko se nastavi ovim tempom da će do kraja godine prevesti dva miliona putnika, što je prihod od 20 miliona evra.
Naveo je da je u izgradnji zgrada na početnoj stanici kako bi turisti svoj reda na vožnju čekali u zatvorenom prostoru, a na tom mestu palnirana je i izgradnja garaže na četiri nivoa.
Opština Čajetina, podsetio je Stamatović, gradiće još jednu gondolu i to od Ribničkog jezera do vrha Čigote u dužini od 4,5 kilometara.
Novi plan je i realizacija investicije –„Zlatni grad“ na Ribničkom jezeru koji podrazumeva najavljeni kompleks na više od 200 hektara sa hotelima visoke kategorije, sportskom halom, nekoliko sportskih i jedan golf teren.
Ribničko jezero je služilo za vodosnabdevanje ovog kraja, a plan je da se napravi novi vodovod Sušičko vrelo i da jezero bude dostupno svim poseticima, objasnio je Stamatović.
„Ove godine će biti izgrađen vodovod i Ribničko jezero će biti stavljeno u komercijalne svrhe sa sadržajima za goste i klijentelu visoke kategorije“, naveo je Stamatović.
Istakao je da se savremeni trendovi u turizmu moraju pratiti jer se samo tako može očekivati profit.
„Ti dušebrižnici koji su nama prognozirali da ćemo vrlo brzo da propadnemo, da od Zlatibora nema ništa, da je uništen, devastiran, mi smo uspeli da ih demantujemo i da ponudimo nešto novo“, poručio je Stamatović.
Završena je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i ove godine će biti pušteno u rad. Tu kapitalnu investiciju, vrednu 4,5 miliona evra, opština Čajetina i JKP „Vodovod Zlatibor” realizovali su u saradnji sa Republikom Slovenijom. Opština Čajetina je uložila tri miliona sopstvenih sredstava, dok je 1,5 miliona evra učešće Republike Slovenije. Jedno je od najsavremenijih postrojenja u ovom delu Evrope i jedinstveno u Srbiji.
Novi izgled dobilo je i jezero u centru Zlatibora, a na Kraljevom trgu su postavljene nove ploče i rekonstruisan sistem podnog grejanja, postavljene nove klupe, proširena pešačka zona, uređen plato ispred Kraljeve česme i nove zelene površine.
Korito jezera u potpunosti je obnovljeno, a izgrađen je i novi kolektor kojim će se uspešno rešavati problemi površinskih voda i kontrolisati nivo vode u jezeru.
Po obnovljenom koritu postavljena je dekorativna rasveta u obliku zvezdanog neba, kao i svetlosni snopovi koji imaju mogućnost promene boje svetlosnih efekata.
Svi radovi na rekonstrukciji centra Zlatibora finansirani su sredstvima opštine Čajetina.
„Jezero je bilo neuređeno, nebezbedno i zbog spora oko vlasništva godinama je čekalo rekosntrukciju…. sada nemamo te probleme i krenuli smo sa rekonstrukcijom koja nije završena. Biće izgrađena i multifunkcionalna fontana na leto, jezero će biti osvetljeno i ozvučeno“, najavio je Stamatović.
U planu je i izgradnja posebnih postrojenja za preradu otpadnih voda za Čajetinu, Sirogojno i Mačkat za koju je norveški institut „Niva“ izradio studiju.
Njihovom izgradnjom biće stvoreni uslovi za najčistiju vodu i ekološki zdravo okruženje, kazao je Stamatović podsetivši da je rešeno deponovanje čvrstog otpada na deponiju u Užicu i da je konačno došao i gas na Zaltibor.
„Mi ćemo u ovoj i narednoj godini potpuno zaokružiti turističku priču i poštovanje ekoloških standarda jer da bi opravdali organsku hranu morate pružiti i dokaz kako ste rešili čvrsti optad i kako rešavate optapdne vode i onda možete da kažete da ste napravili organski proizvod“, rekao je Stamatović najavivši osnivanje Agroindustrijskog centar za zapadnu Srbiju.
Završetak izgradnje Koridora 11 do Požege, otvaranje aerodroma Ponikve za komercijalne letove, izgradnja obilaznice oko Zaltibora i drugih putnih pravaca približiće turiste Zlatiboru.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svečanom otvaranju Gold gondole najavio je da će država pomoći izgradnju obilaznice oko Zlatibora, kao i celokupne infrastrukture kako bi se što više razvio taj kraj. To podrazumeva i brzu saobraćajnicu ka Užicu, sa krakom ka Višegradu i Kotromanu, izgradnju sekundarnog gasovoda i drugo.
Stamatović je rekao da će od države dobiti novac i za razvoj sportsko rekreativnog centra.
Još jednom je odbacio optužbe da je na Zlatiboru prisutan „urbanistički“ haos“.
„Od ukupne teritorije opštine Čajetina, a to je 647 kvadratnih kilometara, samo 1,4% je pod građevinskim obejktima“, ukazao je Stamatović.
Milan Stamatović predsednik opštine Čajetina u petom mandatu i lider političke organizacije „Zdrava Srbija“ odbacio je kritike da se “prodao“ Vučiću za 120 miliona dinara koliko je Vlada Srbije iz državne budžetske rezerve uplatila toj opštini i ponovio da je ta stranka protiv za nastavak dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima ali bez posredovanja Evropske unije.
„Mi možemo sami da uredimo izborni proces“, zaključio je Stamatović podsetivši da je sam pobeđivao na izborima u Čajetini pod svim izbornim uslovima.