Gostujući u emisiji „Paralela“ medijske mreže Info24, predsednici opština Šid i Žabalj, Zoran Semenović i Uroš Radanović izjavili su da postoje sličnosti i razlike između ta dva mesta u Vojvodini ali im je sigurno zajedničko što „pre svega brinu o svojim građanima“.
Prema rečima Semenovića, u prethodne četiri godine rešavan je problem vodosnabdevanja svih sela na području opštine Šid.
„To je za mene najveći uspeh. Uz pdoršku sekretarijata za poljoprivredu, uradili smo nešto što nije nikome palo na pamet da radi 30 godina“, izjavio je Semenović.
Za razliku od Šida, Žabalj ima već izgrađenu mrežu ali nema kvalitetnu vodu. Rešenje tog probelma je u izgradnji fabrike za vodu.
„To je kapitalna investicija koja nije mala i koja zahteva i veliku količinu novca i vremena da se uradi ali u saradnji sa Vladom Republike Srbije i sa porkajinskom vladom mislim da ćemo uspeti u naredne četiri godine da rešimo taj problem“, rekao je Radanović.
Obe opštine imaju kvalitetnu i razuđenu mrežu osnovnih škola i vrtića, a uslovi boravka dece u predškolskim ustanovama i nastave u školama su izjednačeni u gradu i na selu.
U Šidu nadležni pokušavaju da reše problem puštanja gasa u mrežu koja je izgrađena pre pet godina, dok se u Žablju gas već uveliko koristi i jedini probelm je prezasićenost mreže u gradu.
„Gasifikacija Žablja je rešena krajem devedesetih početkom dvehiljaditih. Sva četiri naseljena mesta imaju kompeltnu gasnu infrastrukturu…Imamo problem samo u naseljenom mestu Žabalj gde je trenutno mreža zasićena, na nju je prikačen maksimalni broj domaćinstava i firmi tako da trenutno radimo na proširenju kapaciteta te mreže kako bismo mogli da izađemo svima u susret. Veliko je interesovanje što domaćinstava, što privrede za gasom kao energentom tako da u razgovoru i sa Srbijagasom i nadležnim sekretarijatom pokušavamo da rešimo i taj problem“, naveo je Radanović.
„Potrebno je da gas stigne u industrijsku zonu jer je puštanje gasa u mrežu jedan od uslova dolaska investitora. Dobili smo pre pet godina mrežu, a gas još uvek nije pušten i rešenje se traži“, izajvio je Semenović podsetivši da je taj energent važan i za proizvođače duvana.
Prema rečima predsednika opštine Žabalj, novonastala situacija sa pandemijom Kovida-19 nije uticala sa lokalni budžet i kada se račun svede očekuje da će biti prikazan suficit. Naveo je da neće biti restrikcija u opštinskoj kasi u narednoj godini i da će se nastaviti sa realizacijom kapitalnih investicija.
„Jedno od ulaganja koje planiramo da završimo sledeće godine je eletrifikacija atara. Mi imamo veliku povrtarsku poljorpivrednu proivodnju gde su ljudi prinuđeni da dizel agregatima zalivaju svoje povrće, što pored velikog ekonomskog troška prouzrokuje i zagađenje životne sredine. Mi smo zajedno sa ministarstvom poljoprivrede ušli u projekat eletrifikacije polja gde će nam pomoći da dovedemo struju do tih njiva, kako bi ljudi mogli da zalivaju povrtarske proizvode po nižim cenama“, objasnio je Radanović.
Šidski budžet je, naveo je predsednik Semenović, prošle godine imao realan deficit od preko 200 miliona dinara, a ovogodišnji je nerealno projektovan na milijardu 750 miliona dinara i ostavren je samo 65%.
U nacrtu budžeta za 2021. godinu, koji će biti na javnom uvidu do 9. decembra, planiran je prihod od milijardu 150 miliona dinara i biće konzervativan i restriktivan, a krosincicima budžeta je već naloženo da smanje sve troškove gde je to moguće.
„Siguran sam da će opština Šid sledeće godine i sa manje sredstava napraviti daleko više korisnijih stvari“, ocenio je predsednik opštine.
Govoreći o poljoprivredi, predsednik opštine je rekao da je organska proizvodnja začeta u Žablju među prvima u Srbiji i da se poljoprivrednicima savetuje da se preorijentišu na povrtarstvo i voćarstvo kako bi opstali na tržištu sa manje zemljišta u vlasništvu.
U Šidu gotovo da nema organske proizvodnje ali se radi na razvoju proizvodnje organskog vina i sokova od kruške i jabuke.
„Šidska opština je jedna od opština koja ima najveći broj zasada vinove loze u celoj Vojvodini, imamo preko 2.500 hektara pod vinovom lozom i blizu 3.000 hektara pod drugim višegodišnjim zasadima kruške, jabuke, nektarine, a u poslednje vreme i borovnice koja postaje sve zastupljenija. Interesantno je da imamo preko 100 hektara zasada lešnika i u tome smo najveći ne samo u Srbiji nego i na širem pdoručju Balkana“, istakao je Semenović.
Semenović smatra da proizvođači hrane još uvek nisu shvatili da je ministarstvo poljirpivrede omogućilo preradu „na kućnom pragu“.
„Mnogo vremena će još trebati da to objasnimo svim ljudima koji proizvode, a kod nas svako proizvodi recimo kulen. Nijedan kulen u šidskoj opštini, a da ga je neko proizveo, nije ostao neprodan, svi su prodani. Država Srbija je dozvolila da svaki seljak koji ima registrovano poljorpivredno gazdinstvo uz minimalne sanitarne uslove u jednoj prostoriji može da pravi, proizvodi prehrambene proizvode za dalju prodaju preko svog poljorpivrednog gazdinstva na jedan sasvim legalan način“, kazao je Semenović.
On je ocenio da se mnogi plaše da će ti uslovi biti pooštreni, ali uverava da neće.
„Naši seljaci su jako odgovorni pri proizvodnji kulena i siguran sam da ovo što sada imamo, a proizvodi se negde verovali ili ne oko 80 tona kulena godišnje na teritoriji opštine Šid kroz nekih 15-tak ozbiljnijih proizvođača. Sve se plasira i sve se proda već negde tamo početkom jula meseca”, naglasio je Semenović.
U Žablju lokalna samouprava pomaže poljorpivrednicima da dobiju sanitarne minimume i za to izdvajaju sredstva iz budžeta koja dodeljuju putem konkursa.
„Do sada nije bilo problema u plasiranju te robe. Niko od tih proizvođača sira i meda nije osetio da tržište ne može da prihvati proizvod. Sve je to prodato unapred“, dodao je predsednik opštine Žabalj Uroš Radanović.
On je poručio da je svaki investitor dobrodošao u Žabalj naročito u domenu prerade poljorpivrednih proizvoda.
S druge strane, Šid je i danas poznat i van granice Srbije po industriji mesa.
„Iz Srem Šida kompletno izvozimo juneće meso prema Turskoj i to je državni posao. Ide i prema Indiji, prema Kini, zapadnim tržištima, Nemačkoj, Austriji, Italiji“, podsetio je Semenović.
Najjača industrija u šidskoj opštini je proizvodnja suhomesnatih proizvoda, a iz Šida su i kvalitetni proizvođači jestivog ulja i brašna.
U Žablju, kaže predsednik opštine, proizvodni kapaciteti nisu na zadovoljavajućem nivou. Grčka kompanija Hellenic Sugar (šećerana) ove godine, naveo je, nije palila peć u Žablju.
U Šidu je u poslednjih pet godina oformljena industrijska zona u katastarskoj opštini Adaševci na preko 100 hektara gde je investitor kompanija Termovul u završnoj fazi izgradnje svojih proizvodnih kapaciteta, a jedna mađarska kompanija bi trebalo do kraja godine da počne da gradi fabriku.
Sagovornici emisije Paralela su ocenili da je Vlada Srbije uspela u dobroj meri da ostvari ideju ravnomernog regionalnog razvoja uprkos različitim probelmima sa kojima se suočavaju lokalne smaouprave i zadovoljni su ostvarenom saradnjom sa minsitasrtvima i pokrajinskim sekretarijatima.
INFO 24