Otkriven spomenik Krasnovu u parku Mali Tašmajdan

U sklopu obeležavanja 80 godina od smrti Nikolaja Krasnova, ovom velikom čoveku, arhitekti i umetniku podignut spomenik u Beogradu. U Starom dvoru otvorena izložba „Nikolaj Krasnov”. Održana projekcija dokumentarnog filma o životu i delu ruskog arhitekte.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ministar kulutre i informisanja Vladan Vukosavljević i ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko otkrili su danas spomenik istaknutom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu.

Andreja Mladenović je istakao da se današnjim danom vraća dug velikom čoveku, arhitekti i umetniku, a u sklopu obeležavanja 80 godina od smrti Nikolaja Krasnova.

On je podsetio da se otkrivanjem spomenika zaokružuje proces započet 2015. godine, kada je Nikolaj Krasnov dobio ulicu u Beogradu i otkrivena ploča sa njegovim imenom.

– Hvala mu na svemu što je učinio za naš grad, ali hvala i drugim Rusima koji su posle Oktobarske revolucije došli u Beograd i dali svoj doprinos da naša prestonica izgleda lepše i bolje. Prošlo je, takođe, 100 godina od dolaska ruskih migranata u glavni grad Srbije i današnje otkrivanje spomenika arhitekti Krasnovu je na simboličan način posvećen svima njima, a predstavlja i osvrt na sce što su uradili za našu zemlju i narod – ukazao je Mladenović.

Ambasador Bocan-Harčenko zahvalio je rukovodstvu Republike Srbije i Grada Beograda na realizaciji ovog projekta, kako je istakao projekta sećanja na izvanrednog arhitektu.

– Nasleđe Nikolaja Krasnova u Rusiji i Srbiji je značajna karika koja dodatno povezuje naša dva naroda i države u prijateljstvu, bratstvu i zajedničkoj saradnji. Nemoguće je zamisliti izgled Beograda bez stvaralaštva Nikolaja Krasnova, koji je u Srbiji pronašao svoju drugu otadžbinu – ukazao je Bocan-Harčenko.

On je dodao da je Krasnov, kao i mnogi Rusi koji su došli u Srbju, dao svoju snagu, veštinu, umeće i stvaralaštvo.

– On je veliki i snažan čovek, jer samo takav čovek je posle najtežih događaja u Rusiji – prvoj otadžbini, uspeo da sačuva stvaralački duh i u drugoj otadžbini – zaključio je ambasador.

Dragomir Acović je podsetio da je Nikolaj Krasnov kada je stigao u Srbiju i Beograd iza sebe imao blistavu stručnu karijeru sa zvanjem arhitekte carskog dvora i status akademika.

– Prošlo je 80 godina otkako Nikolaj Krasnov ne hoda među nama, a mi još hodamo sa njim i među njegovim delima. Beograd koji mi poznajemo deo je i Krasnovljevog dara nama – zaključio je Acović.

Spomenik je delo autora Nebojše Savovića Nesa i nalazi se prekoputa zgrade Arhiva Srbije, koji je izgrađen prema projektu Nikolaja Krasnova.

U parku Mali Tašmajdan, događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, glavni gradski urbanista Marko Stojčić, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, predsednik Heraldičkog kluba Dragomir Acović, predstavnici Grada Beograda i Opštne Vračar, kao i potomci Nikolaja Krasnova.

Otvorena izložba posvećena ruskom arhitekti

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović otvorio je danas, zajedno sa ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, izložbu „Nikolaj Krasnov” u Starom dvoru povodom otkrivanje spomenika ovom velikom ruskom arhitekti, na dan kada se obeležava 80 godina od njegove smrti. Otvaranju je prethodio dramski prikaz njegovog života po tekstu Milovana Vitezovića, a u izvođenju dramskih umetnika Sava Radovića i Lepomira Ivkovića.

Mladenović je naglasio da je zahvaljujući ministru kulture Vukosavljeviću, koji je podneo predlog 2015. godine Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda, Nikolaju Krasnovu data jedna od ulica u Beogradu.

– Za ove četiri godine, nekadašnja Avalska ulica na Vračaru promenila je naziv u Ulicu Nikolaja Krasnova, dobila je i spomen-ploču, a danas otkrivamo i spomenik. Takođe, izdali smo i monografiju „Album sećanja”, autora Dragomira Acovića, koja je predstavljena 2018. godine i prevedena na ruski jezik – naveo je Mladenović i dodao da je u Beogradu prikazan i dokumenatrni film o ovom arhitekti, koji će i danas biti prikazan u Pozorištu DADOV.

On je istakao da se Grad Beograd trudi da na pravi način istakne velike vrednosti našeg grada.

– Nadam se da smo uspeli da se u poslednjih pet godina bar malo odužimo ljudima koji su zadužili našu zemlju i naš grad, da ta, pa skoro sakrivena dela otkrijemo i sklonimo veo sa tih sjajnih građevina, velelepnih enterijera i drugih umetnina – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Podsetio je da je Krasnov kao ruski emigrant došao u Beograd 1922. godine i nastanio se u naš grad, gde je nastavio da radi.

– Veliki broj ruskih emigranata učinio je da Beograd danas izgleda drugačije, da se njegovo demografsko stanje promeni i utiče na beogradsku kulturu. Srbija je nakon Prvog svetskog rata imala 250 inženjera, a nakon ruske emigracije čak 1.500. Tako da danas kada govorimo o Krasnovu, govorimo o ruskoj plejadi koja je zadužili naš grad, a arhitekta kog se danas sećamo je simbol te veze srpskog i ruskog naroda – poručio je Mladenović i podsetio da su njegova dela, između ostalog, i rekonstrukcija Crkve Ružice na Kalemegdanu, projektovanje zgrada Vlade Republike Srbije, Arhiva Srbije, Ministarstva inostranih poslova, crkve na Oplencu, mauzoleja na Lovćenu i mnogih drugih.

Ministar Vukosavljević je podsetio da su ruski i srpski narodi pružali jedni drugima pomoć u teškim istorijskim trenucima, te da su tako ruski emigranti svoj dom našli u Srbiji koja je dobila vrhunske umetnike, inženjere, lekare, čestite i pametne ljude.

– Doneli su sa sobom znanje i veštine i pomogli nam da obnovimo ranjenu zemlju i podignemo intelektualnu elitu. Dobili su značajno mesto u našem društvu i oni su procvetali, svako u svojoj oblasti, i udahnuli novu energiju i novi život našem narodu. To je sve bila još jedna potvrda naših čvrstih i prijateljskih veza – naveo je ministar.

On je objasnio da je u to vreme samo ruskih arhitekata tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca primila oko hiljadu, kao i da su u Srbiji dobili priliku da nastave svoje karijere.

– Krasnov je obraćao pažnju na svaki detalj monumentalnih građevina, koje su projektovane tako da menjaju izgled Beograda. U grad koji je rastao, utisnuo je pečat snažne prestoničke arhitekture. Objekti građeni po njegovim zamislima i danas svojom estetikom skreću pažnju prolaznika i ubrajaju se u značajne građevine visoke kulturne i arhitekstonske vrednosti, bilo da su stambene zgrade, crkvena arhitektura ili administrativna zdanja – rekao je Vukosavljević i dodao da se na današnji dan otkriva spomenik kojim se odaje naša počast što je došao u Srbiju kojoj je preneo svoj raskošni umetnički dar.

Na izložbi su govorili i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko, predsednik Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda Valerij Aleksejev, šef Uprave za međunarodne projekte Grada Moskve Sergej Bondarenko i praunuk Nikolaja Krasnova Sem Smol.

Ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da Srbi gaje srpsko-ruske odnose i pre današnjeg dana, a da je otkrivanje spomenika nešto što će na te odnose uvek podsećati i ulepšavati grad.

– Zahvaljujem rukodstvu države, Grada Beograda i vajaru Nebojši Savoviću Nesu na ovom veoma važnom projektu za naše odnose i našu istoriju – poručio je ambasador.

Govoreći o tim teskobnim godinama Rusije, Bocan-Harčenko je poručio da nije ništa konačno uništeno, te da je s vremenom sve obnovljeno.

– Nasleđe Krasnova opstalo je kako u Srbiji tako i u Rusiji. Jedno od najpoznatijih je dvorac na Jalti na Krimu, koji i danas pleni svojom velelepnošću. Nasleđe koje je Nikolaj ostavio Srbiji je velika i jaka spona koja će naše prijateljstvo i bratsvo učiniti večnim, trajnim i čvrstim – rekao je ambasador.

Specijalni gost današnjeg programa bio je praunuk Nikolaja Krasnova Sem Smol, koji je zbog otkrivanja spomenika došao u Beograd prvi put, a zatim je prepričao svoje porodične događaje i sećanja na svoje rusko poreklo.

– Spomenik je urađen u kamenu, jer je to materijal sa kojim je Krasnov radio. Izrađen je po uzoru na fotografiju na kojoj moj pradeda sedi za svojim stolom i okružen je svojim saradnicima, jer početak stvaranja je za stolom, na praznom papiru i odatle sve počinje. Iskreno zahvaljujem Gradu Beogradu na prilici da predstavljam svoju braću i rođake, kao i praunuke tako talentovanog čoveka. Posebno zahvaljujem pomoćniku gradonačelnika Andreji Mladenoviću na njegovoj velikoj želji da se obeleži sećanje na Krasnova – rekao je Smol.

Događaju su prisustvovali članovi Gradskog veća Elena Bilić, Fadilj Eminović, Vladimir Jestratijević i glavni urbanista Marko Stojčić.

Održana projekcija filma o životu i delu Nikolaja Krasnova

Projekcija dokumentarnog filma o životu i delu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova pod nazivom „Od dužnosti i zakletve ne odstupaj” održana je u Omladinskom pozorištu „Dadov” .

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović istakao da se danas na 80. godina od smrti Nikolaja Krasnova na jedan poseban način obeležava sve ono što  je vezano za njegovo delo.

– Ovo je godina jubileja, 100 godina kako su ruski migranti došli  u našu zemlju, te je ova godina pravo vreme da se bar malo odužimo za sve ono što su oni učinili za nas. Pre svega, ne bi trebalo zaboraviti koliko su nam pomogli da prevaziđemo posleratne godine. Srpskom narodu i Srbiji bilo je potrebno da sa određenim brojem kvalitetnih i obrazovanih ljudi dopuni i popuni ono što je izgubila u Velikom ratu – kazao je Mladenović i dodao da su upravo ruski migranti bili ti koji su svojim nesebičnim davanjem, prihvatanjem nove zemlje i ljubavlju prema srpskom narodu i Srbiji dali jedan veliki doprinos  koga se danas sa velikim poštovanjem sećamo.

On je naglasio značaj koji i danas njihova uloga predstavlja za pokolenja ali i vezu koju su oni uspostavili između ruskog i srpskog naroda koja je sve jača.

– Nikolaj Krasnov je neko ko može da bude pravi primer i reprezent onog što je ostalo iza ruske migracije koja je pre 100 godina došla ovde, a na nama je da ih ne zaboravimo i da im se svaki dan odužujemo sledeći ono što su oni ostavili radeći i živeći ovde. Prikaz dokumentarnog filma priređenog od ruskih autora u čast ovom velikom arhitekti jeste način da se odužimo za sve dobro što je uradio za Beograd i Srbiju – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl istakao je ovom prilikom da je danas značajan dan za Grad Beograd ali i njegovu prošlost i budućnost.

– Odužili smo dug Nikolaju Krasnovu kome je Srbija bila druga otadžbina a Beograd velika inspiracija. Pored ulice i spomen ploče, ovaj veliki arhitekta sada ima i spomenik na malom Tašmajdanu preko puta zgrade Državnog arhiva koju je upravo on projektovao. Film, izložba i dramski prikaz u Starom dvoru, usledili su nakon otkrivanja spomenika Nikolaju Krasnovu – rekao je Ivan Kar i pozvao sve da pogledaju film kako bi bolje upoznali čoveka koji je promenio lice Beograda.

Direktor Viba filma Filip Kudrjašov se zahvalio što je ovaj film prikazan u Beogradu i naglasio da je da njegova premijera bila na Martovskom festivalu te da je od posebnog značaja što se prikazuje na današnji dan.

Projekcija filma je prikazana kao deo programa otkrivanja spomenika ovom velikom arhitekti na kome su prisustvovali i njegov praunuk Sem Smol zajedno sa suprugom i direktor Omladinskog pozorišta „Dadov” Vladimir Mijović.

INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort