Tradicionalna „Trka uz Beograđanku“ održana 33. put, a učestvovali atletičarke i atletičari iz domaćih klubova, rekreativci i vatrogasci.
Postoje posebni ljudi koji se tako brzo kreću kroz arterije nekada najveće robne kuće na Balkanu, da im je do 22 sprata potrebno manje of tri minuta. Kada su u pitanju oni kojima su vreme i rizik najvažnije komponente posla kojim se bave, onda je to poduhvat vredan divljenja. Vatrogasci u punoj opremi, među kojima je bilo i dama, stizali su sa lakoćom do vrha Beograđanke i time još jednom pokazali da su više nego dostojni časne profesije koja uživa poverenje i čini spokojnim sve žitelje glavnog grada.
Kada je rođena ideja koja će postati tradicija i jedan od simbola srpske prestonice, trčalo se još samo stepeništem njujorškog Impajera, i po tome je Beograd poseban na kulturnoj mapi sveta. Ove godine, 33. Trka našla se pred nevidljivim ali opasnim globalnim neprijateljem koji nije uspeo da joj ozbiljnije naškodi sem što je delimično pomerio kalendar od uobičajenih aprilskih, do prvih dana leta. To, naravno, nimalo nije poremetilo sjajne takmičare.
Legendarni Đoko Vještica već 12 godina nije sa nama, ali je brigu o ovim našim, zemaljskim stepenicama, prepustio ljudima koji nasleđe ljubomorno čuvaju i znaju svoj posao.
Šta je zajedničko svim ovim izuzetnim devojkama i mladićima, ali i onima koji se tako osećaju? Oni, prosto rečeno, imaju sopstvene motore u nogama, kompresor u plućima i tezu da su svi liftovi u zgradama nepotreban luksuz. Videćemo ih sigurno i sledeće godine, u bona fide uverenju da će jedini virus na koji će biti pozitivni biti onaj koji će ih terati da kroz snagu, plemenitost i izdržljivost, stignu do željenog cilja. Baš kao onaj poznati momak iz Filadelfije.
INFO 24