Obnovljeno oko 75 odsto izgorelog dela Hilandara

U manastirskom kompleksu Hilandara, najznačajnijeg srpskog manastira, obnovljeno je oko 75 odsto izgorelog dela drevne lavre.

Radovi koji su započeti na poslednjem izgorelom delu manastira, u konacima Igumenarija i Dohija, nastaviće se i u narednom periodu i trebalo bi da budu gotovi za dve do tri godine, objašnjava direktor Zadužbine manastira Hilandar Milivoj Ranđić i podseća da je do sada tokom rekonstrukcije obnovljen Sinodik, ulazni kompleks, kao i Beli konak koji je završen početkom prošle godine i pušten u upotrebu.

Srpski viševekovni centar liturgijskog života, posle šesnaest godina od katastrofalnog, do sada najrazornijeg požara u kome je uništeno gotovo 55 odsto korisne površine, i u kome su autentične monaške kelije potpuno uništene, a brojni konaci stradali, konačno dobija novi sjaj. Iako je obnova manastirskog kompleksa izuzetno složen posao, u proteklih godinu dana završen je protivpožarni sistem, hidrantska mreža, rezervoar koji je napravljen još pre deset godina, a prošle zime puštena je i nova kotlarnica, čijom izgradnjom će u velikoj meri biti smanjena opasnost od požara, jer se uz primenu savremene protivpožarne tehnologije, nalazi i van unutrašnjeg manastirskog kruga.

Najveći radovi izvode se trenutno u trpezariji Kralja Milutina, koja je pretrpela izvesna oštećenja usled blizine vatre i gašenja požara, a ti radovi bili su, između ostalog, neophodni, objašnjava Ranđić, jer je čitav jugozapadni deo manastirskog kompleksa statički bio loše urađen. Igumenarija i Dohija su, dodaje, poslednje gorele, a njima će biti posvećena najveća pažnja već od proleća. Jedino što predstavlja problem jeste što je taj deo sam po sebi kompleksan, imajući u vidu činjenicu da je već goreo u požaru u 18. veku koji je u tom delu zatrpao podrume.

Vlada Srbije glavni je donator obnove Nemanjićke zadužbine na Atosu, kao i Srpska pravoslavna crkva i verujući narod. Samo za ovu godinu Srbija je opredelila osamdeset miliona dinara za obnovu svojevrsnog svetilišta duhovnog, crkvenog i prosvetnog uzdizanja srpskog naroda, ali i najvećeg ogledala kulture i duhovnosti pravoslavnog sveta koji godišnje beleži i preko 1700 noćenja.

INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *