Neuspela pobuna Trampovih pristalica, četvoro mrtvih nakon upada u Kongres

Četiri osobe su stradale, a 52 su uhapšene, nakon što su pristalice predsednika Donalda Trampa upale u zgradu Kapitola kako bi sprečile Kongres da potvrdi pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima, izjavio je šef policije u Vašingtonu.

Šef gradske policije na konferenciji za novinare Robert Džej Konti rekao je da je 47 od 52 sprovedenih hapšenja povezano sa kršenjem policijskog časa, koji je uveden od 18 časova. Kako je naveo, 26 osoba je uhapšeno na tlu Kapitol hila, gde se nalazi Kongres SAD, prenosi Rojters.

Ostali su uhapšeni po optužbama u vezi sa nošenjem vatrenog oružja bez licence ili koje je zabranjeno.

Konti je rekao da su pronađene dve cevne bombe u sedištima republikanskih i demokratskih nacionalnih odbora, kao i hladnjak u vozilu na tlu Kapitola, u kojem su se nalazili molotovljevi kokteli.

Konti nije želeo da identifikuje ženu koju je policajac pogodio i ubio, ali je rekao da su još tri osobe preminule zbog “hitnog zdravstvenog stanja”.

U neredima je povređeno 14 policajaca, od kojih je dvoje hospitalizovano.

Za sada nije poznato da li je bilo dodatnih hapšenja.

Kongres nastavio potvrđivanje izbornih rezultata

Kongres SAD nastavio je sednicu na kojoj treba da bude potvrđen rezultat predsedničkih izbora 3. novembra, a koja je prekinuta kada su stotine pristalica predsednika Donalda Trampa upale u zgradu parlamenta na Kapitol hilu – simbola američke demokratije.

Policija je evakuisala zakonodavce i više od tri sata pokušavala da raščisti Kapitol od Trampovih pristalica, preneo je Glas Amerike.

Prema poslednjim podacima, kako navodi CNN, u neredima je život izgubilo četvoro ljudi.

Federalni istražni biro (FBI) naveo je da je demontirao dve eksplozivne naprave, a policija je proglasila da je zgrada ponovo bezbedna oko 5.30 popodne po lokalnom vremenu (11.30 po srednjoevropskom), pa su se zakonodavci ponovo okupili oko 20.00 (2.00 po srednjeevropskom) uveče da nastave proces potvrde rezultata predsedničkih izbora, odnosno pobedu demokratskog kandidata Džoa Bajdena.

“Onima koji su izazvali haos na našem Kapitolu poručujem – niste pobedili”, rekao je potpredsednik Majk Pens, kada je sednica nastavljena i dodao:

“Vratimo se na posao”, dodao je i dobio veliki aplauz.

“Amerika i Senat neće biti zastrašeni. Vratili smo se na radna mesta. Obavićemo svoju dužnost u skladu sa Ustavom i obavićemo je danas”, poručio je lider senatske većine Mič Mekonel nazivajući napad Trampovih pristalica “neuspelom pobunom”.

Republikanski senator iz Jute Mit Romni okrivio je odlazećeg predsednika Donalda Trampa za nasilje na Kapitolu i pozvao kolege da jednoglasno potvrde pobedu Džoa Bajdena.

“Okupili smo se zbog povređenog ponosa jednog sebičnog čoveka i gneva pristalica koje je namerno dezinformisao u protekla dva meseca i podstakao na akciju. Ono što se dogodilo ovde, pobuna je koju je podstakao predsednik SAD”, rekao je Romni.

Senator iz Jute istakao je da će svi koji nastave da podržavaju opasnu igru ulažući prigovore na rezultate legitimnih, demokratskih izbora “zauvek biti upamćeni kao saučesnici u napadu bez presedana na američku demokratiju i zapamćeni po svojoj ulozi u sramnoj epizodi američke istorije”, dodao je Glas Amerike.

Romni je dodao da nove istrage i preispitivanja rezultata izbora neće uveriti birače sve dok predsednik Tramp nastavlja da tvrdi da su izbori ukradeni.

“Najbolji način da pokažemo poštovanje prema biračima koji su uznemireni jeste da im kažemo istinu, a istina je da je novoizabrani predsednik Bajden pobedio na ovim izborima”, poručio je Romni uz aplauz kolega iz Senata.

Potvrda glasova Elektorskog koledža je jedna od poslednjih procedura verifikacije ishoda izbornog procesa u SAD, koju propisuje američki Ustav.

Trampovi saveznici u Predstavničkom domu i u Senatu planirali su da tokom sednice ulože prigovor na izborne rezultate u više saveznih država, a prvo su prigovorili na ishod u Arizoni, međutim, taj prigovor je tokom večeri odbačen najpre u Senatu, a zatim i u Predstavničkom domu.

Posle haosa i nasilja u sredu, više republikanskih senatora je promenilo mišljenje i sada kažu da se neće protiviti kongresnoj potvrdi pobede novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.

Senatori Stiv Dejns iz Montane, Majk Braun iz Indijane i Keli Lefler iz Džordžije izjavili su da će, u svetlu novih događaja, odustati od planiranog prigovora na Bajdenovu pobedu.

Lefler je izjavila da su “nasilje, bezakonje i opsada hodnika Kongresa” bili “direktan napad na američki demokratski proces”.

Trampu preti opoziv pre inauguracije Bajdena?

Ilhan Omar, demokratska članica Predstavničkog doma, najavila je danas da će sastaviti predlog o opozivu predsednika Donalda Trampa, nakon što je on pozvao svoje pristalice da se bore da preokrenu njegov poraz na izborima, i to samo 13 dana uoči zakazane inauguracije izabranog predsednika Džoa Bajdena.

“Ne možemo mu dozvoliti da ostane na položaju, radi se o očuvanju naše Republike i moramo da ispunimo svoju zakletvu”, poručila je na Tviteru Ilhan Omar, iako su preostale još samo dve nedelje pre nego što novoizabrani predsednik Bajden preuzme dužnost.

Aleksandrija Okasio-Kortez, takođe demokrata iz Predstavničkog doma i članica grupe liberalnih zakonodavaca, koje često napada predsednik Tramp, ponovila je poziv Ilhan Omar tvitom koji se sastojao od samo jedne reči – “opoziv”, preneo je Glas Amerike.

Šef velike američke poslovne grupe koja predstavlja 14.000 kompanija, uključujući Ekson Mobal, Fajzer i Tojota Motor Korporejšnm Džej Timons pozvao je visoke američke zvaničnike da razmotre smenu predsednika Donalda Trampa sa položaja nakon što su pristalice odlazećeg predsednika sinoć upale u zgradu Kongresa.

Timons je izjavio da je Tramp “podsticao nasilje u pokušaju da ostane na vlasti i da svaki izabrani lider koji ga brani, krši svoju zakletvu na poštovanje Ustava i odbacuje demokratiju radi anarhije.”

Dodao je da bi potpredsednik Majk Pens trebalo da razmotri pokretanje 25. amandmana radi očuvanja demokratije.

Pomenuti 25. amandman predviđa da se predsednička ovlašćenja prenesu na potpredsednika ako njegov kabinet zaključi da predsednik iz fizičkih ili mentalnih razloga nije u stanju da obavlja svoj posao, dodaje Glas Amerike.

Da bi se to dogodilo neophodno je da potpredsednik i većina kabineta proglase predsednika nesposobnim da obavlja svoju dužnost.

U slučaju da predsednik odbaci te tvrdnje, onda je neophodno da dve trećine Predstavničkog doma i Senata glasaju da postave potpredsednika na celo države.

I dok je 25. amandman nekoliko puta korišćen od kada je usvojen 1967. godine, nikad nije pokrenuta ovakva vrsta procedure da se predsednik smeni.

Tramp je već jednom opozvan u Predstavničkom domu, 2019. godine, po optužbama da zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa i tako postao treći američki predsednik koji je opozvan u donjem domu Kongresa.

Za prvu tačku predloga – zloupotrebu položaja – glasalo je 230 članova Predstavničkog doma, dok je protiv bilo 197.

Druga tačka – opstrukcija Kongresa – usvojena je glasovima 229 predstavnika, dok je 198 bilo protiv.

U februaru ove godine, gornji dom Kongresa, Senat, odbio je opoziv Trampa.

Za prvu tačku za je glasalo 48, a protiv 52, a za drugu tačku je glasalo 47, a protiv 53.

INFO 24 / Tanjug / Foto: Tanjug

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet