Jako sam zabrinut za sudbinu našeg naroda u regionu. Ponovo smo svedoci udara na naš narod u pojedinim delovima Balkana. Nikog ne diramo, a diraju nas.
Zašto? Zašto je to tako vekovima?
Da li se odgovor nalazi u činjenici da naš srpski narod živi na jednoj od najvažnijih svetskih i evropskih raskrsnica?
Da li je to zato što je Balkan jedan od najlepših delova sveta sa po meni najlepšom klimom?
Ili je možda odgovor u tome što je Balkan jedan od najvažnijih tačaka kada je u pitanju transport raznih roba i usluga, a pre svega što brojni putevi droge upućuju baš na Balkan.
Mi kao srpski narod koje god veroispovesti bili uvek smo bili na udaru nekih velikih sila. Udarali su na nas i Turci i Austrougari, i Nemci i Italijani, Mađari i Bugari, ustaše i balisti, fašisti i nacisti, NATO i balkanska braća.
Hoće li konačno doći vek mira? Da li ovaj 21. vek ima šansu da bude prvi vek mira bez velikih ratova na Balkanu.
Šta mi kao narod u stvari hoćemo? Šta nam je cilj?
Srbija je iz godine u godinu jača i stabilnija država i jasno je da za to najveće zasluge ima aktuelno rukovodstvo predvođeno predsednikom Aleksandrom Vučićem. Republika Srpska je jača i stabilnija.
Opet zahvaljujući podršci Srbije zadnjih osam godina. Brine se i o srpskom narodu u drugim delovima Bosne i Hercegovine.
Međutim, vlada velika zabrinutost za sudbinu srpskog naroda u Crnoj Gori. Ponekad mi stvarno nije jasno kako pojedine svetske sile sa pojedinim političkim liderima na Balkanu i drugim nacijama uspevaju da stalno prave front protiv Srbije, ali pre svega protiv srpskog naroda.
Taman su se smirila ratna dešavanja posle Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, usledilo je divljanje albanskih terorista i separatista na Kosmetu 1997. i 1998. godine.
Potom se mi kao država obračunamo sa teroristima a usledi nam NATO agresija 1999. godine. Onda napravimo pakt sa zapadnim silama, pa usledi dalje rasparčavanje SR Jugoslavije i onda usledi jednostrano priznanje nelegalne države Kosovo.
Onda se borimo za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije, pa kreću novi udari na srpski narod u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji. Malo se tu smiri situacija desi se da u Crnoj Gori udare brat na brat. Jedni Srbi, drugi Crnogorci a u stvari svi poreklom od iste krvi, vere i nacije.
Suze mi idu i duša me boli kada udare brat na brata.
Do juče bili Srbi a sada postali ekstremni Crnogorci. Kome je kriva Srpska pravoslavna crkva? Kome je Srbija toliko kriva?
Kome smo mi toliko krivi kao srpski narod?
Da li smo krivi zato što nikada nismo hteli tuđe i nikada nismo dali svoje i na sebe?
Nema svetskog rata protiv svetskog zla gde mi nismo bili na strani ugroženih i gde se nismo suprotstavili protiv nacista, fašista i raznih sila koje su želele da pokore slobodan svet.
Poručujem svetskim silama i raznim moćnicima koji su protiv nas:
„Ostavite srpski narod na miru! Pustite nas da mirno živimo na Balkanu sa svojim komšijama Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima i svima drugima. Mi hoćemo mir, a ne rat! Mi smo za bolju budućnost, a ne za vraćanje sukoba iz prošlosti. Živeo mir na Balkanu!“
INFO 24 / Uglješa Mrdić