Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, danas ima 200 hiljada naslova i više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 200 programa godišnje a van granica Kraljeva u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika poznata je po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici.
U Kraljevu je pre dve godine obeleženo vek i po postojanja Biblioteke kada je predstavljena i monografija u kojoj je dat pregled razvoja ove ustanove od nastanka do savremenog doba.
Smatra se da je sve počelo 1868. godine kada je u tadašnjem Karanovcu otvorena prva čitaonica u varoši koja je imala oko 1.900 stanovnika od kojih je četvrtina bila pismena.
„Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je zapravo baštinik Karanovačke čitaonice, tada se Kraljevo zvalo Karanovac. Naša Biblioteka nije zvanično toliko stara ali sve bibiloteke u Srbiji baštine početke modernog bibliotekarstva, a takav početak u Kraljevu jeste zaživeo 1868. godine“, objašnjava direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Miša Milosavljević.
Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001. godine nosi ime Stefana Prvovenčanog.
Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji. U biblioteci danas rade Živorad Nedeljković, dobitnik najznačajnijih pesničkih nagrada, Dejan Aleksić, nagrađivan i kao pesnik i kao autor knjiga za decu, Gordana Timotijević, Miloš Milišić, Miloje Radović.
„Mi smo uglavnom orijentisani na izdavanje poezije. Za naše zbirke pesama, pre svega domaćih autora, ne postoji nagrada koja nije dobijena, čak i Meša Selimović za knjigu Dejana Ilića “Dolina Plistos” koju smo dobili pre dve godine. Nismo dobili samo NIN-ovu nagradu jer ne objavljujemo romane“, ističe direktor Biblioteke.
Naredne godine biće obeleženo pola veka postojanja časopisa Povelja jednog od najznačajnijih aktivnih književnih glasila u Srbiji, kao i 25 godina biblioteke Poezija danas.
„Dakle, sledeće godine je pola veka postojanja Povelje i 25 godina biblioteke Poezija danas koja, zaista, uživa status već kultne pesničke biblioteke budući da smo mi za ovaj pomenuti period uspeli da objavimo 170 pesničkih knjiga, govorim o domaćim autorima, nekih tridesetak knjiga prevedene poezije i na desetine knjiga iz oblasti književne teorije i književne kritike, možete da zaključite sami sve nekomercijalna izdanja“, navodi urednik izdavačke delatnosti Narodne biblioteke u Kraljevu, pisac Dejan Aleksić.
Od 1976. godine u biblioteci postoji i Zavičajno odeljenje u kome se obrađuje i čuva knjižna i neknjižna građa o Kraljevu i Kraljevčanima. Vremenom, Zavičajno odeljenje je postalo mali bibliotečki centar za digitalizaciju. Kreirana je veb aplikacija, a u osnovi je ideja da sva obrađena zavičajna digitalizovana građa bude dostupna za onlajn pretragu i najudaljenijim korisnicima.
„Jedno smo od retkih odeljenja koje ima desktop aplikaciju za obradu građe i imamo veb apliakciju na koju prenosimo obrađenu građu. U tom našem programu, sve u svemu, imamo oko 100.000 obrađenih dokumenata. A, kad vi pogledate našu veb apliakciju videćete da je mali deo toga prisutan. Radi se o tome da nemamo ljude koji će ne da obrađuju što novo stiže, nego već urađeno da se plasira, da bude vidljivo“, navodi diplomirana bibliotekarka savetnica, radnica Zavičajnog odeljenja Emilija Dimovska.
Važan deo Narodne biblioteke u Kraljevu jeste i Dečje odeljenje smešteno u najatraktivnijem i najfunkcionalnijem delu zgrade od 320 kvadratnih metara. Osmišljeno je i opremljeno kao višenamenski prostor, s obzirom na to da se u njemu priređuju kulturno-obrazovni programi, kreativne i edukativne radionice i izložbe.
„Fond za decu osnovno školskog uzrasta, do 14 godina, broji preko 25.000 knjiga. U tih 25.000 je i fond za najmlađe krosinike – oko 2.500 slikovnica, zatim u ovom prostoru je smeštena čitaonica sa 30 čitalačkih mesta i referensna zbirka koju deca mogu u čitaonici da koriste. To je zbirka od oko 1.500 knjiga, u pitanju su tzv. prvi primerci, enciklopedije, leksikoni, priručnici, vrednija izdanja“, kaže bibliotekarka Dečijeg odeljenja Jelena Andrić.
Posebno aktraktivan deo fonda je zbirka stripova koja je formirana 2005. godine.
Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, 2014. godine osnovan je Kutak za tinejdžere, sa izdvojenim knjižnim fondom. Obezbeđen je i poseban računar, uz mogućnost besplatnog korišćenja bežičnog interneta.
Sa Narodnim muzejom Kraljevo i ovdašnjim Književnim klubom, Biblioteka organizuje Žički duhovni sabor Preobraženje, jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji, sa tradicijom dugom tri decenije. Centralni deo manifestacije posvećen je dobitniku Žičke hrisovulje, koja se dodeljuje savremenim srpskim pesnicima za poniranje u dubine našeg pesničkog i kulturnog nasleđa i doprinos savremenoj poeziji.
Kraljevačka biblioteka prepoznatljiva je i po međunarodnoj saradnji sa bibliotekama u regionu, ali i u zemljama članicama Evropske unije. Uspostavljena je uspešna saradnja sa bibliotekom „Norvid“ iz poljskog grada Zelen Gora, a prošle godine postala je partnerska biblioteka sa kiparskom bibliotekom iz grada Derinje.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Kulturno Kraljevo” koji je finansijski podržan od strane Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Zahvaljujemo se na saradnji Narodnoj biblioteci u Kraljevu.
INFO 24 / Grad Kraljevo / Foto: Grad Kraljevo