Mitropolit Amfilohije

Čovek velike harizme i uticaja. Čovek koji nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Čovek koji je jačao i širio pravoslavlje gde je god mogao. To je bio sada nažalost blaženopočivši mitropolit Amfilohije.

Imao sam čast da ga upoznam. Sedeo sam u njegovom društvu tada kao urednik i novinar nedeljnika „Pečat“. I dan danas se sećam mnogih njegovih reči.

Sa velikim zadovoljstvom ću ponovo pročitati nekoliko njegovih knjiga koje mi je poklonio pre desetak godina.

Prilikom promocije januara 2011. godine dela o manastiru Visoki Dečani, s blagoslovom arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je objavila „Svetigora“ napravljen je jedan od mojih razgovora s njim. Inače, monografijom o manastiru Visoki Dečani, tada je započeta edicija o najstarijim i najugroženijim manastirima na Kosovu i Metohiji. Tada je mitropolit u razgovoru istakao:

„U sazvežđu zadužbina loze Nemanjića, Visoki Dečani zauzimaju posebno mesto. Edicija o najstarijim i najugroženijim manastirima na Kosovu i Metohiji zato i počinje baš ovom knjigom. Manastir je jedan od podsetnika da su Kosovo i Metohija žila kucavica srpskog naroda. Nije slučajno da je „Svetigora“ pokrenula ovu ediciju, jer Nemanjići ne samo da su ostavili trag na KiM i drugim delovima Srbije, već su na prostoru sadašnje Crne Gore osnovali Zetsku episkopiju“.

Bilo je situacija kada se i nisam slagao s njim. Uglavnom političkih. Ali ne mogu da ne priznam da je u određenim ključnim istorijskim momentima znao da motiviše, podigne ili smiri srpski narod. Ono što mu se nikako ne može osporiti je njegova iskrena i velika ljubav prema srpstvu i pravoslavlju, prema srpskim svetinjama i njegova požrtvovanost da sačuva i obnovi srpske svetinje.

U ovom tekstu držaću se prvenstveno njegovih velikih dela što se tiče obnavljanja i jačanja pravoslavlja istovremeno gradeći dobre odnose i sa drugim nacijama i religijama.

Iako je nekada u nastupima možda zvučao pomalo ratoborno, mitropolit Amfilohije u stvari je bio čovek mira i na kraju čovek dogovora.

Trebalo je razumeti i njega i njegovu istorijsku ulogu. Nije bilo lako biti aktivan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u vreme komunizma, a kamoli biti dekan Bogoslovskog fakulteta, vladika banatski a potom punih 30 godina mitropolit crnogorsko-primorski. Srpski pravoslavni narod će ga večno pamtiti i neće nikada umreti zaborav na značajnog vladiku i istorijsku srpsku ličnost kakav je bio mitropolit Amfilohije ili đedo kako su ga zvali svi oni kojima je bio jako blizu srca.

Njegov ispraćaj sa ovozemaljskog sveta dovoljno govori više od svih reči. Slike sa sahrane su rekle sve. Desetine hiljada ljudi u mirnim kolonama predvođenih patrijarhom srpskim Irinejem, vladikama, sveštenstvom i monaštvom i najznačajnijim srpskim političkim ličnostima u regionu koje je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pred kraj života ostvarila mu se velika želja. Ne samo njegova, nego i većine srpskog i crnogorskog naroda. Da sačuvamo srpske pravoslavne svetinje i da dođe do političkih promena u Crnoj Gori. Da Crna Gora bude ono što zaslužuje da jeste. I srpska i crnogorska i pravoslavna i bratska i ponosita i hrabra.

U potpunosti se slažem sa rečima predsednika Aleksandra Vučića da je mitropolit Amfilohije bio velika, značajna i važna ličnost i u srpskom narodu i u Crnoj Gori.

Mitropolit Amfilohije je prilikom poslednjeg susreta sa predsednikom Vučićem rekao da tek sada razume sa kolikim se mukama suočava naš predsednik i da bolje shvata šta su državni poslovi i kako je njima teško upravljati.

Odlaskom na sahranu našem dragom mitropolitu, predsednik Srbije je pokazao poštovanje prema značajnom čoveku za narod i koliko mu je žao što se njegova smrt dogodila u istorijskom trenutku u kome bi znanje i mudrost mitropolita bila potrebna.

Dragi đedo, živećeš večno! Nedostajeće nam naš dragi mitropolit Amfilohije!

Slava mu i milost!

INFO 24 / Uglješa Mrdić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet