Politikolog i pravnik, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Miloš Jovanović govorio je za emisiju Bez tajni medijske mreže Info24 o svom detinjstvu u Francuskoj i školovanju u toj zemlji, o razlozima zašto se vratio u Srbiju, svojim političkim stavovima i angažovanju u DSS-u, porodici i vojsci.
Miloš Jovanović je deo detinjstva proveo u Francuskoj gde je živeo četiri godine, veći deo osnvne škole, pošto mu je majka 1984. godine radila u Parizu. Osim što je kao dečak naučio francuski jezi, stekao je iskustvo i prijatelje.
Rođen je 19. avgusta 1976. godine u Beogradu. Srednju školu završio je u Petoj beogradskoj gimnaziji. U Francusku se vraća 1995. godine i na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona je 1999. godine diplomirao na Pravnom fakultetu, a 2000. godine na Odseku političkih nauka Sorbone.
Na istom univerzitetu je završio magistarske studije iz međunarodnih odnosa 2001. godine, a doktorsku disertaciju odbranio je u decembru 2010. godine. Od 2001. do 2005. godine je bio zadužen za izvođenje vežbi iz Ustavnog prava i političkih institucija, kao i Komparativnih političkih sistema na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz I Panteon-Sorbona. Od 2006. do 2011. godine je radio na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u zvanju istraživača-saradnika. U oktobru 2011. godine izabran je za asistenta, a u februaru 2014. za docenta na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i dalje predaje.
Supruga Miloša Jovanovića je Francuskinja i sa njom i dva sina živi u Beogradu. Kaže da ni Francuska ni Srbija nisu jedna drugoj „na kraj sveta“.
„Mi smo jako sličnog temperamenta to ljudi često ne znaju. Mislim da mi nemamo bliži narod, pogotovo Francuzi od pre 20,30 godina koji su veoma bili nalik nama po temperamentu, po druženju, odnosu neću reći prema prirodi ali znate Francuzi isto vole kada grane sunce tamo su, oni kažu terase, bašte pune….“, ispričao je Jovanović.
Rekao je da je budućoj supruzi odmah stavio do znanja da će se svakako vratiti u svoju zemlju i istakao da je u Srbiji kvalitet života bolji i u smislu radnog vremena, transporta do posla pa i škole…
„Ako imate sreće ili šanse da koliko toliko pristojno živite od svog rada, Beograd je grad po meri čoveka, za porodicu prilično dobar grad, pet puta bolji od Pariza gde je jako teško živeti s porodicom. Svi moji prijatelji koji imaju porodicu beže što zbog finansija što zbog te gungule i gužve pariske itd., tako na ovo pitanje kako se supruga snašla i kako se prilagodila – odlično mada nije bilo lako. Jezik je tu na neki način probelm i svaka joj čast na tome….Elem, supruga se odlično snašla. Na početku nije bilo lako da nauči jezik, sama je učila…radi ovde, ima prijatelje i društvo“, kazao je Jovanović.
Sinovima je dao imena Lazar i Dušan na njegovo insistiranje jer smatra da ne sme da se dogodi da se gase porodične linije u Srbiji ali kaže da su dobili žensku decu ne bi se protivio da ponesu francuska imena. Navodi da je supruga uzela njegovo prezime i da razume stavri koje su mu važne.
Sinove vaspitava da budu iskreni, ne lažu, da ne kradu, da budu dostojanstveni, da budu gospoda i naglašava da se trudi da im postavi temelje i u smislu obrazovanja i da ih „naoruža“ za borbu koja ih očekuje u životu a na njima je da sami grade svoj put.
Pojasnio je i zašto ne ide na more u Hrvatsku.
„Da je jedino more na svetu, ne ide se tamo….imam neke kumove koji idu. Jednaput sam im svašta rekao. Zato što mislim da je to pitanje elementarnog samopoštovanja i dostojanstva ako ćete iskreno. Ja i dan danas ne razumem, kunem vam se, pa čak ni tog kuma, ne razumem da idete u zemlju gde vas mrze. Gde su vas ubijali, gde su vas klali, makar jedino more bilo, kupaću se u Dunavu“, poručio je Jovanović.
Zbog brojnih obaveza, ima malo slobodnog vremena koje koristi da čita.
„Za razliku od svih ostalih na političkoj sceni, za razliku pa ja mislim stvarno skoro od svih ostalih, mislim da samo Aris Movsesijan iz Nove stranke, čovek je zubar skor smo se sreli ja sa fakulteta on iz ordinacije popravljao zube ljudima, svi ostali verujte ja ne znam šta rade ne znam ni od čega žive, da budem sasvim iskren…“, primetio je Jovanović.
Svedoči da je od svoje 12-te godine počeo pomno da prati politička dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, a za bavljenje politikom posebno ga je inspirisala knjiga „Kraj srpskog carstva“ Rada Mihaljčića.
„Verujte mi, da smo recimo uspeli devedesetih godina da rešimo naše nacionalno pitanje ili nepravdu koja nam je učinjena a ogromna je nepravda prema srpskom narodu učinjena, ima tu malo i naših gluposti i naših grešaka ali ne može da se poredi sa perfidnošću ajde pokušaću da budem uzdržan, ali perfidnošću, zlim namerama i da tako kažem mufljuškim ponašanjem, isto će delovati preterano ali zapravo sve ono što ja prezirem u životu, naroda ili polunaroda koji su nas okruživali od 1918. pa nadalje. E sad, naša je glupost što smo sve to dozvolili. Hoću da kažem da smo uspeli nekako tih devedesetih da Srbiju sredimo, uredimo, zaokružimo ona po istoriji istorijskim zaslugama i treba da bude, verovatno da se nikada ne bi upoznali i da ne bi gostovao kod vas u emisiji niti u bilo kojoj drugoj emisiji pošto se verovatno ne bi bavio politikom…“, naveo je Jovanović.
Ocenio je da nažalost devedesetih godina prošlog veka nismo rešili probelme kada je za to postojala istorijska šansa i da smo se u tom periodu dodatno zapetljali u probleme.
Prema njegovim rečima, mi i danas živimo na Balkanu koji je nažalost i veliku nesreću jedno „ogormno bure baruta“ i da na tom prostoru „ništa nije rešeno“ o čemu svedoči i poslednji slučaj non pejpera o ideji promene granica.
Razočaran je kako je rekao Zapadom koji je devedesetih i početkom dvehiljaditih godina bio najjači.
„Toliko su ne loše nego su s namerom loše odradili posao, toliko su dvostruke aršine primenjivali na tu situaciju da zaista ništa nije rešeno. Imate Makedoniju koja je potpuno nefunkcionalna, imate secesiju naše južne pokrajine, imate BiH, ne želim da trošim reči o tome da li to može biti država ili ne može, zanči sve je zapravo otvoreno“, smatra Jovanović.
Kazao je da je devedesetih „Srbija bila u pravu“.
„Ono što ja pričam i što socijalisti neće da kažu a trebalo je, to je ona čuvena rečenica Miloševićeva da ne napadaju Srbiju zbog Miloševića nego Miloševića zbog Srbije. Ja kao neko ko je bio relativno mlad, ali ne baš najgluplji, i ako imate minimum elementarne logike u glavi one formalne logike shavtite šta su dvostruki aršini, shvatite da nešto ne valja i shvatite da se čini nepravda…Mi smo dobili sankcije 1992. godine zbog tobože mešanja naše vojske u sukob u BiH, dok ste imali čitave brigade regularne Hrvatske vojske pa Hravti nikad nisu bili ni približno blizu sankcijama…“, dodao je Jovanović.
Uprkos tome što je kaže Mioševićev režim bio nedemokratski, Jovanović smatra da to nije uvek bilo tako i podsetio na period kada je „narod voleo Miloševića“. Zbog sankcija naveo je dogodila se kriminalna država i u toj situaciji nije bilo moguće uvesti potpuni red u državi.
„Patriotizam nalaže i državotvornost da nađete meru u toj kritici. Francuzi kažu da ne bacite i bebu sa vodom od kupke. Da u kritici režima to ne postane kritika države, da ne lajete pred Zapadom, da to ne radite sa Zapadom“, kazao je Jovanović.
Smatra da je „više anomalija nego normalnost“ da bude na čelu DSS zbog njegovog temperamenta ali i porodičnoog porekla (neki članovi porodice su bili u partizanima i Komunsitičkoj partiji).
U DSS ga je naveo je dovela državotvornost. Pratio je izjave tadašnjeg predsednika stranke Vojislava Koštunice i primetio da mu je „svaka reč na mestu“ i da je vodio računa „da kritika režima ne bude kritika prema državi“.
Smatra da je 5. oktobr 2000-te morao da se desi jer više nije moglo da se trpi i situacija nije bila održiva ali da je morao da se „amortizuje udar Zapada“ i tu je video istorijsku ulogu Koštunice.
Kazao je da smo kao narod „pali na ispitu Haškog tribunala“ i da je to „ogromna sramota za sve nas“.
Jovanović je služio vojsku kao pripadnik 63. padobranske brigade, a 2006. godine učestvovao je na međunarodnom padobranskom višeboju.
Za taj period života naveo je vežu ga predivne uspomene. Dodao je da je pobornik vraćanja služenja vojnog roka u Srbiji. Osim ostalog, ceni da je važno da Srbija ima jaku vojsku kako se ne bi ponovo dogodio rat.
U politice se kaže „ne šali“ i želi da preuzme odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji.