Mihajlovićeva za Tanjug: Srbija energetski stabilna, imamo dovoljno struje i gasa



Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je za Tanjug da je najvažnija stvar za energetsku bezbednost zemlje činjenica da imamo dovoljno i gasa i električne energije po održivim cenama. Ona je rekla da su energetska tranzicija i zelena agenda neophodne za energetsku bezbednost Srbije u decenijama ispred nas.

„Kriza je uvek energetsko-politička, nikada nije samo energetska. Na rast cena električne energije u EU uticala su dva faktora. Prvi je rast cena prirodnog gasa koji je dominantan u ceni struje, a za kojim je povećana tražnja, česti kvarovi na gasovodima koji dopremaju ovaj energent ka zemljama EU iz Rusije, sertifikacija Severnog toka 2, izvoz ka Aziji i sve to utiče na cenu gasa. Manjim delom na rast cena utiču karbon takse, to je drugi faktor, ali one utiču na cenu sa oko 20 procenata. Cena prirodnog gasa se neće brzo stabilizovati, ona će i dalje da raste do kraja zimske sezone. Ono što je važno za Srbiju, kada govorimo o gasu, jeste da imamo dugoročan ugovor sa „Gaspromom“, a pregovori „Srbijagasa“ i ruske kompanije o novom ugovoru od prvog januara su u toku“, izjavila je Mihajlovićeva.

 
Ona je rekla da cena gasa raste i u SAD, jer su tamošnje kompanije izvozile 40% gasa više u Aziju nego što su snabdevale sopstveno tržište. Nestašice uglja u Kini, samim tim i električne energije u nekim provincijama, vezane su za Australiju, jednog od najvećeg kineskog snabdevača ugljem. Sve to uticalo je na energetsku krizu na globalnom nivou, jer najveće privrede troše i najviše energenata.
„Ono što je važno je da je Srbija stabilna, imamo dva pravca dotoka gasa. Počinjemo i izgradnju interkonektora sa Bugarskom krajem oktobra, što će nam omogućiti da za dve godine možemo da razmišljamo i o drugom snabdevaču. To za nas znači da možemo da se vežemo za druge gasovode, kao što je azerbejdžanski, ili i onaj koji dolazi iz Izraela. Kada zemlja ima više pravaca i dobavljača, to znači i energetsku i političku stabilnost“, istakla je ona.

Mihajlovićeva je, na pitanje da li energetska kriza utiče na zelenu agendu i energetsku tranziciju, rekla da su Srbiji potrebni novi kapaciteti koji koriste OIE za proizvodnju energije.

„Čekaju nas i ozbiljne odluke i promene u elektroenergetskom sektoru. Jedno je pitanje da li EPS uspešno i efikasno radi svoj posao i da li može bolje. Da li je energija koju EPS proizvede dovoljna i kvalitetna? Šta ćemo uraditi da proizvodi mnogo više zelene energije nego energije iz lignita, koji se danas najmanje koristi? Mnogi se pozivaju na Nemačku i Poljsku, koje koriste ugalj i u određenoj meri ga uvoze, jer žele da koriste kvalitetniji ugalj, ali su i dalje svi jasni u odlukama postepenog isključenja termoelektrana. Mi ćemo sigurno u decenijama ispred nas smanjivati korišćenje lignita i povećavati proizvodnju iz velikih HE, ali i iz gasnih elektrana i tako obezbeđivati stabilnost sistema. Svi oni koji bi da zaustave zelenu agendu, oni se raduju kada su visoke cene električne energije. Bez obzira na krizu, Srbija bi svakako morala da napravi plan za narednih 30 godina, jer je pitanje da li ćemo imati dovoljno uglja, i koji je to ugalj. Moramo hitno da krenemo u izgradnju novih kapaciteta. „Elektroprivreda Srbije“ nije u prethodne tri decenije izgradila nijedan kapacitet. Efikasnost investicija mora biti na višem nivou i da budu okrenute ka zelenoj energiji“, izjavila je Mihajlovićeva.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet