Mali: Srbija pobeđuje u ekonomiji

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je rebalans budžeta za 2021. godinu koji će se sutra naći na sednici Skupštine odgovorno isplaniran jer su prioritet privreda, građani i kapitalne investicije kao i da država u ovom trenkutku ima novca da finansira ceo paket mera podrške.

„Mi ulažemo taj novac u privredu, građane i kapitalne investicije što su dugoročno najvažniji potezi. Sve je stvar prioriteta. Mi mislimo da nam ovaj budžetski plan može omogućiti ne samo rast BDP od šest odsto ove godine vec i narednih godina“, rekao je Mali gostujući na televiziji K1.

Na kritike da se budžet prekraja i da će kasnije sve doći na naplatu, odgovara odlučnim da „to nije tačno“.

„To nije tačno. Mi smo odgovornom ekonomskom politikom od 2014. do 2019. godine imali suficit u budžetu. I otkriću vam danas veoma važnu vest. Mi imamo danas na računu 259 milijardi dinara a 257 milijardi je paket. Dakle, trenutno imamo novac za ceo paket i ne treba da se zadužimo. Imamo pare na računu da bi to finasirali“, reao je on.

Prema njegovim rečima, druga je priča kada je reč o kapitalnim investicijama, koje se planiraju na duži rok i dugoročno su isplative. One će ove godine biti 7,2 odsto BDP, što su najveća ulaganja u infrastrukturu i javne investicije do sada, u Srbiji.

„Mi i za to imamo rezerve, pa ćemo tako jedan deo finasirati svojim sredstvima a delom zaduživanjem jer je to praksa svih zemalja u svetu. Osnovno pravilo u finansiranju takvih projekata je da ih finansirate delom iz emisije državnih obveznica. I dalje je novac jeftin na međunarodnom finansijskom tržištu“, rekao je Mali uz napomenu da tu priliku treba iskoristiti.

On je rekao da javni dug države neće preći nivo zaduženosti od 60 odsto u odnosu na BDP i da mu nisu jasne računice da će dug ići na 70 ili 80 odsto BDP-a.

Kako bi jednostavno objasnio građanima o čemu je reč on je rekao da se javni dug praktično stvara po osnovu razlike između prihoda i rashoda jedne države. „Ta razlika u ovom trenutku biće 6,9 odsto“, rekao je ministar misleći na planirani deficit u novom rebalansu ali, kako je rekao, mi ćemo je nadomestiti novcem,  koje imamo na sopstvenom računu kao i jeftinim zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala.

Kako je rekao,  veoma je bitno kako će se taj novac ulagati, jer za razliku od prethodne vlasti, novac ne ide samo u potrošnju i ne koristi se za kupovinu političkih poena, već većim delom ide u investicije i oporavak privrede.

„Srbija ne pobeđuje samo u sportu, vec i u ekonomiji. Investiramo mnogo novca u zdravstvenu i putnu infrastrukturu. Pogledajte strukturu rebalansa, to je novac za kapitalne investicije, javne radove, izgradnju puteva, bolnica. Sve zavisi od nas, gde ćemo uložiti. Praktično, oko 7,2 odsto BDP-a kolika su izdvajanja iz budžeta za investicije, dajemo za rast građevinske industrije“, objasnio je ministar strukturu reblansa uz napomenu da smo mi spremni za iscrpljujuću borbu sa koronavirusom ali da se ipak nada da to neće predugo da traje. „Nadam se da je izlazak bliže nego što je dalje“, rekao je optimistično.

Na pitanje ima li nešto što ga brine, odgovara da je to više situacija na globalnom tržištu nego kod nas, naročito u zemljama koje su naši trgovinski partneri.

„Ono sto me plaši, što ne znamo kako će globalna ekonomija reagovati i kad će razvijene zemlje završiti vakcinaciju. Bez toga da otvaraju svoje ekonomije to će da usporava rast i naše ekonomije“, dodao je.

Kaže da je uvek za argumentovanu kritiku i da je ekonomija „živa stvar“,  ali da nije za paušalne ocene o nivou zaduženosti Srbije gde se pominje nivo zaduženosti od 70 i 80 odsto. Prema njegovim rečima o tome pričaju oni koji su 2011. godine emitovali desetogodisnju obveznicu i prodali je po stopi od 7,25 odsto.  „Njihova politika da se zaduže na dugi rok ali da sve to sipaju u bunar i potrošnju“, naglasio je on.

Kako ističe kamatna stopa na obveznice dosta govori o ekonomskoj i fiskalnoj politici države. „Danas je ta stopa na naše obveznice 1,06 odsto. Ogromna je razlika“, kazao je ministar i dodao da uz stabilan kurs i inflaciju, nema se šta zameriti trenutnoj makroekonomskoj politici Srbije.

Ističe da se vodi računa o svakom dinaru.

“Vodimo računa o svakom dinaru, nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i s rekordnim investicima u kapitalne projekte, ne prelazi 60 odsto BDP-a, što je nivo Mastrihta, a pogledajte ostale zemlje: Nemačka ima dug na 80 odsto, Crna Gora preko 100 odsto BDP-a, zadužene su i Francuska, Španija, Grčka, Italija“,  naveo je Mali.

„To je činjenica, to vam je stabilnost.  Kurs se nije promenio sedam godina unazad, čak ni poslednje godine naročito, kad je bila korpna kriza, devizne rezerve su nam stabilne, nema inflacije. I to ne govorimo samo mi već najveće svetske finansijske institucije poput MMF i izjave kreditnih agencija. Jedna od njih agencija Mudis nam je čak prošlog meseca povećala kreditni rejting, što je retkost“, kazao je Mali.

Mali je rekao da će ukupna pomoć privredi i građanima, zajedno sa dva paketa pomoći od prethodne godine iznositi oko osam milijardi evra, što je 17,2 odsto BDP-a. 

Uz podsećanje da će se u Srbiji graditi čak osam autoputeva, da je za početak izgradnje metroa obezbeđen novac u rebalansu, ministar je napomenuo i da su tu ogromna ulaganja u zdravstvo jer, kako je rekao, „zdravlje nema cenu“. „Izdvojili smo novac za završetak rekonstrukcije KC u Beogradu, početak rekonstrukcije KC u Novom Sadu za novu fabriku vakcina i novu kovid bolnicu u Novom Sadu“, precizirao je Mali.

On je ocenio da je teško budžetski planirati u situaciji kada se realnost menja iz dana u dan. Podsetio je i na tvrdnje stručnjaka i lekara da će korona nestati preko leta pa se to ipak nije desilo. Planiranje budžeta za 2021. godinu počelo je već u oktobru jer tako predviđa budžetski kalendar, te tvrdi da se nije moglo znati baš tada da li će biti potrebna i treća podrška, odnosno treći paket mera.

Osvrćući se na podršku koja je planirana za građene 30 plus 30 evra i njihovu isplatu u maju i novembru, ministar je rekao da stoji tvrdnja Fiskalnog saveta da se bolji makroekonomski pokazatelji mogu postići ulaganjem u investicije a ne u isplatu novca građanima. Međutim, ističe, u ekonomiji stvari nisu tako jednostavno i ljude ne treba posmatrati kao multiplikatore na privredni rast, niti kao obične brojke.

„Svakom pomoć države znači, da osete sigurnost kao i da je država stabilna i jaka.  Prethodnom merom od 100 evra direktno smo pogodili u centar. Svi smo imali strah, podigli smo optimizam. Nije to ni mala pomoć, za četvoročlanu porodicu to je 400 evra. To je imalo i psihološki značaj. Ekonomija nema samo veze sa ekonomijom već i sa psihologijom“, rekao je Mali.

I pored svega, kako kaže, mi smo imali za pet odsto veću naplatu PDV u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu. „Građanima smo pomogli oko 90 milijardi dinara a razlika u naplati PDV je bila 20 milijardi dinara. To bi značilo da se 20 odsto onoga što smo dali građanima vratilo kroz naplatu u vidu PDV-a“, kazao je Mali i dodao da se tako održava tražnju, stimuliš potrošnja i pomaže firmama da se reše nagomilanih robnih zaliha.

Osvrćući se na problem frilensera, Mali je ostao pri stavu da je rešenje koje je ponuđeno dobro i fer i da ne targetira one sa najmanjim primanjima, jer je svako ko je zarađivao ispod 56000 mesečno u prethodnih pet godina oslobođen plaćanja poreza. „Onaj ko je zarađivao 700 evra, rata poreza mu je podeljena na 120 rata i iznosila bi mu 7,4 evra na mesečnom nivou“, kazao je Mali.

On je uveren da će najveći broj frilensera prihvatiti ovakvo ponuđeno rešenje.

Kako kaže, postoji crvena linija koja se ne može preći, pa se tako ne može preći crvena linija za nekoga ko se kockao preko interneta ili izdavao stan i zaradio na stotine hiljada evra.

Prema njegovoj oceni ni argument frilensera „nismo znali da poreska obaveza postoji“, nije na mestu jer, naglašava,  pojavite se sa takvom tvrdnjom u bilo kojoj poreskoj upravi u razvijenoj zemlji pa ćete videti šta će vam reći. „Ono što ja pokušavam je da sačuvam uređenu državu i kažem da porez mora da se plati“, naveo je on.

Ministar je rekao da se pokušava da sa pomogne svim ugroženim kategorijama. S tim u vezi podsetio je da se sinoć premijerka sastala sa predstavnicima noćnih klubova i da se nazire rešenje i za njihov problem.

Gradovi kao što su Novi Sad i Beogradu si klubove već oslobodili zakupnine prostora a razmatraju se i drugi modeli pomoći, potvrdio je ministar.

/INFO24/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet