„Legat Olivere Radojković Čolović predstavlja veoma vredan i dragocen poklon koji se sastoji od porodične kuće koju je poklonila Narodnom muzeju u Kraljevu u Karađorđevoj ulici broj 98 gde smo mi 2016. otvorili stalnu postavku i sastoji se od 530 predmeta koji su veoma kompleksni i raznoliki i podeljeni po zbirkama“, navodi muzejska savetnica Suzana Novčić.
Čuvena doktorka, kako je nazivaju žena velikog srca, odlučila je da rodnom gradu odnosno Narodnom muzeju u Kraljevu podari svoju zaostavštinu.
Saradnja Narodnog muzeja u Kraljevu i ispostaviće se najvećeg legatora koga je ta ustanova ikad imala počela je osamdesetih godina prošlog veka kada je donirala Zbirku srpskih ikona s kraja XIX i početkom XX veka, a završena je 2007. godine kada je poklonila kuću, kompletnu umetničku kolekciju i druge predmete.
„Istakla bih veom vrednu umetničku zbirku koja se sastoji od 114 slika, crteža i grafika eminentnih srpskih i jugoslovenskih umetnika Ksenije Divljak, Mladena Srbinovića, Mirjane Mihić, Mila Milunovića, Ljubice Cuce Sokić, 24 ikone na staklu i platnu, potom veoma važan, dragocen, etnološki materijal, u pitanju je zbirka pokućstva i nameštaja i na kraju jedna mala od 33 predmeta sačinjena istorijska zbirka koja predstavlja njene lične predmete, razglednice, dokumenta, nagrade, odlikovanja i slično i naravno veliki studijski materijal koji nam pomaže da kontekstualizujemo čitavu priču i život jednog od najvećih legatora Narodnog muzeja u Kraljevu od svog osnivanja, dakle nismo imali većeg od Olivere Radojković Čolović“, ističe muzejska savetnica Suzana Novčić.
Prema rečima muzejske savetnice Suzane Novčić, kolekcija od 114 crteža, slika, ulja na platnu i grafika je izuzetno značajna.
„Ona nam pruža svojevrsni pregled jugoslovenske umetnosti druge polovine dvadesetog veka. Istakla bih zaostavštinu Ksenije Divljak i Mirjane Mihać Srbinović o kojima ne znamo tako puno, prosto su umetnice koje su nekako u tišini stvarale i zasita stvorile jedan obiman i značajan opus. Potom, recimo, Mladena Srbinovića, Mila Milunovića, Ljubice Cuce Sokić, dakle to su sve reprezentativna dela velikih jugoslovenskih umetnika. S druge strane, imamo ikone na staklu koja je vrlo autentična kolekcija i nije vezana za ova naša područja već za Vojvodinu. Iako je to naivna umetnost, radili su je nepoznati zografi, samouki umetnici, ona je vrlo autentična, zanimljiva, koloristična i mogu reći da jako privlači publiku. Istakla bih i zbirku pokućstva i nameštaja koja je vrlo obimna. Sastoji se od 324 predmeta i 35 predmeta nameštaja. I ona je uglavnom te divne predmete, šolje, čaše, tanjire, kupovala u Evropi, donosila sa svojih putovanja jer je inače puno putovala. To je vrlo kompelksan i raznolik materijal“, objašnjava Novčić.
Početkom ove godine u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljena je monografija „Legat Olivere Radojković Čolović“ koju su napisale kustoskinje Suzana Novčić, Violeta Cvetanoska i Mirjana Savić.
Ko je bila Olivera Radojković Čolović?
Olivera je rođena 1929. godine u Kraljevu u selu Drakčićima,kao kući Žarka Čolovića nosioca Albanske spomenice, uglednog predratnog kraljevačkog ugostitelja, i majke Milje.
„Sa 17 godina, po završetku Gimnazije u Kraljevu, otišla je u Beograd na studije Medicine koje je završila, kao i postdiplomske studije u Beogradu i Kopenhagenu, zatim je doktorirala i jedna je od prvih i najznačajnih doktora u oblasti anesteziologije i reanimacije. Čitav život je posvetila svovjoj struci ali je pored toga, rekla bih, paralelno volela, imala u stvari jedan hobi, koji je upravo njen legat posvećen umetnosti, kulturi. Sa nekim umetnicima je postala i kuma, kao što je porodica Srbinović i čitavu tu zaostavštinu ona je poklonila svom rodnom gradu odnosno Muzeju u Kraljevu“, svedoči Suzana Novčić.
Olivera se ,odmah po zavšenoj Gimnaziji udala za elektroinžinjera Milana Radojkovića, poreklom iz Smedereva, koga je ratni vihor doveo do Kraljeva ali ,bez obzira na udaju,nastavlja da uči,upisuje i završava Medicinski faklutet u Beogradu,postaje specijalista anesteziologije, magistrira 1973. u Kopenhagenu i Beogradu, a 1980. godine je odbranila i doktorsku disertaciju. Govorila je francuski i engleski i služila se nemačkim jezikom.Objavila je 78 stručnih i naučnih radova,radila je dve godine u Tunisu, tri godine u Holandiji i važila je za priznatog anesteziologa i reanimatora na prostorima ondašnje Jugoslavije. Diplomom Zaslužnog građanina grada Kraljeva nagrađena je 2007. godine. Preminula je u Beogradu 2010. godine.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Kulturno Kraljevo” koji je finansijski podržan od strane Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Zahvaljujemo se na saradnji Narodnom muzeju u Kraljevu i muzejskoj savetnici Suzani Novčić.
INFO 24 / Grad Kraljevo / Foto: Grad Kraljevo