Joksimović: Srbija nije izgubila korak na evropskom putu

Iako u 2020. nije bilo otvaranja novih poglavlja, Srbija nije izgubila korak na evropskom putu i ne sedi skrštenih ruku, poručila je u izjavi za Radio-televiziju Vojvodine resorna ministarka Jadranka Joksimović. Istakla je da se od formiranja nove Vlade ubrzano radi na ispunjavanju prelaznih merila koja se tiču vladavine prava. Prioritet ministarstva, kaže, biće priprema pregovaračkih struktura za novu metodologiju procesa proširenja.

Da bi postala članica, Srbija treba da načini 35 koraka ka Evropskoj uniji, koliko poglavlja ima u pregovorima o pristupanju. Od 2015. otvoreno je 18, a privremeno su zatvorena dva. U 2020. proces je nastavljen, ali otvaranja ni zatvaranja pregovaračkih oblasti nije bilo.

“Ako bismo realno sagledavali ocene iz izveštaja o napretku, pošto ja znam sve izveštaje u prethodnih 7-8, pa i više godina, mogu da Vam kažem da ocene uopšte nisu lošije od prethodnih izveštaja, ukupno gledano, čak su i bolje u proseku, i nigde nije konstatovano ni nazadovanje”, rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integacije u Vladi Srbije.

Napredak, po novoj metodologiji procesa proširenja, ubuduće treba da bude vrednovan kroz šest klastera, nastalih grupisanjem poglavlja. Međutim, način primene novog pristupa pregovorima još uvek nije razjašnjen.

Dok se pojašnjenja Evropske komisije čekaju, uz pohvale za ekonomiju, iz Brisela zamerke pristižu za vladavinu prava. U Nacionalnom konventu za Evropsku uniju ključnim za dalji napredak vide obezbeđivanje potpune nezavisnosti pravosuđa.

“Ukoliko se obezbedi vladavina prava, sve druge oblasti – i industrijska politika, i poljoprivreda, i socijalna politika, zdravstvena zaštita, prava potrošača – uzmite bilo koje poglavlje, tu nikakvog spora neće biti”, saopštila je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

U izjavi za RTV resorna ministarka poručuje da Srbija ne sedi skrštenih ruku i da se ubrzano radi, kaže, i na dodatnim reformama, kako bismo ispunili prelazna merila u poglavljima 23 i 24.

“Ponovo smo ustavne amandmane poslali na debatu i odlučivanje u Narodnu skupštinu, zatim smo objavili Greko izveštaj – dakle, to je specijalizovano telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije i sve te preporuke smo već počeli da ispunjavamo. Poslednja koja je bila neispunjena je bio etički kodeks, dakle, u parlamentu, poslanički, i to je urađeno”, kazala je Joksimović.

Ono što je urađeno, smatraju u Konventu koji okuplja 760 organizacija civilnog društva, treba da bude vidljivo, ističu, ne samo na papiru.

“Od Srbije se već duže vreme traži da dokaže da ono što je pokazala da je donela od zakona i strategija, akcionih planova, zaista u praksi i primenjuje”, rekla je Dragojlović.

U praksi od Prištine Beograd očekuje da formira Zajednicu srpskih opština i ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma. Normalizacija odnosa i pravno-obavezujući, sveobuhvatan dogovor dve strane, uslov je, poručuju iz Brisela, za dostizanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

INFO 24 / RTV / Foto: Tanjug

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet

- mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort