Jedan umetnik je spojio bivšu Jugu

Dragi Đole, uz tvoje stihove smo se radovali, zaljubljivali, tugovali, nekad i zaplakali. Kroz tvoje pesme i slike u njima svako je od nas slikao i neki svoj mali svet satkan od običnih, ali nama pjedinačno veliki želja, ali taj D mol nas je sve sačekao sad kao grom iznad vedra neba i rekao tvojoj duši: Idemo…

Glupi D mol, uzeo te je u svoju tamnu kočiju, a tvoje mesto zauvek ostavio u našim sećanjima, našim nadanjima, našoj budućnosti u kojoj ćemo nekim novim klincima puštati pesme svoje mladosti… I svako od nas je ostao željan tih novih hitova… Vreme pred nama je vreme u kome će neki u sebi, a neki u inat sudbini i tom D molu pevušiti naglas tvoje stihove. I opet će neki novi klinci pisati curama poruke inspirisani tvojim mislima i tvojom poezijom. Crtaće im svoju ljubav i emocije kroz ono što ih je najviše pogađalo u tvojim pesmama i tako ćeš opet prolaziti sa novom decom nove ljubavne i životne jade i bićeš deo nastanka nekih novih uspomena i sećanja na lepe i plačljive trenutke, kroz njih će tvoj život i delo dobiti potvrdu budućnosti i onih koji nikada neće moći da dođu na tvoje koncerte. Pesmom si ujedinio celu bivšu onu lepu Jugu. Cela danas plače za jednim čovekom jednako snažno i tužno. Cela ta rasparčana Jugoslavija danas je zajedno zbog odlaska jednog velikog umetnika i stvaraoca. Neko će mi sigurno zameriti da nismo uvek delili iste političke ideje, da smo tu nekada bili predaleko, ali lepota umetnosti i poezije je baš u tome da prevazilazi svojom veličinom sve razlike i neslaganja. Od malih nogu sam rastao uz čuvenog Balaševića i njegove hitove, deo su bili tog detinjstva i ostali deo i u zreloj dobi. I tako ide s’ kolena na koleno. I to nije nešto što se uči ili nasleđuje, pa se onda primi pod pritiskom. To je emocija koja sama osvaja, kojoj ne treba posrednik ili bilo kakva reklama. Kao što si znao da u nekoliko dana održiš maraton svojih koncerata, tako ćemo kroz priče o njima mi danas oživeti te nastupe orginalnosti. I kao što si rekao tuge postoje da bi prizvale smeh, pa ne mogu da se ne setim koliko puta smo se smejali tvojim forama u čuvenom Sava centru iz nekog dalekog reda sa onim upapljenim upaljačima… To su bile večeri sjajne, uvek nove, uzbuđeno je masa čekala da čuje svaki put nešto novo. I nikada više. Tame postoje da bi prizvale sjaj. Taj sjaj će biti tvoja bajka koja idalje sja i protekom vremena ne opada njena vrednost, već kao vino biva bolja što više stari.

Izguraćemo ovu prvu noć i dan bez tebe, bez prilike da ti svojom molitvom pomognemo da pobediš ovu bolest. Fali će nove pesme, nove poruke u njima, faliće taj profil mislioca da nam pruži priliku da razmislimo o sebi i svojim životima. Neće biti novih misli, ali biće prilike da razumemo ono što nismo nekada razumeli, da dubinski sagledamo poruku svakog stiha, svake reči, koje se ne vrte tek onako, već da bi kod nekoga prizvale ono ljudsko najlepše buđenje tih divnih emocija i osećanja koja kao da smo malo zaboravili u ovoj kolotečini velikih problema i priča, a zapustili te male radosti, koje su kao gorivo za život. Bez njih, jednostavno, nema sadržaja i dalje vožnje. Bez njih se ispada na prvom peronu nada i neizvesnosti. Hvala Gospodu što si baš nama zapao, što si baš među nama delao, što si baš na ovim tužnim prostorima pesmom budio ljude, otvarao i oslobađao ljude onoga što ih je toliko teško mučilo. U tebi i tvom radu nalazili su utehu i Beograd, i Novi Sad, i Zagreb, i Skoplje, i Sarajevo, i Ljubljana i Podgorica, i svi gradovi širom bivše Juge. I gde god doseže zvuk pesme, dotle će živeti ono što si nam svima ostavio. Dragi, Đole. Misli na nas tamo negde.

Zbogom, legendo!

INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet