Gospodar Vasin konak: Jedan od najlepših objekata gradske arhitekture građen u doba kneza Miloša

Gospodar Vasin konak u Kraljevu je 1950. godine proglšen za nepokretno kulturno dobro-spomenik kulture od velikog značaja.  Konak je više puta menjao namenu, a 1999-te godine vraćen je sveštenstvu eparhije Žičke i u njemu se nalazi Pravoslavni duhovni centar ”Vladika Nikolaj Velimirović”.

Gospodar Vasin konak nalazi se u kraljevačkom parku naspram crkve Svete Trojice. Izgradnja konaka počela je 1830., a završena godinu dana kasnije. Predstavlja značajno obeležje varoškog života iz prve polovine 19. veka u Kraljevu u doba kneza Miloša Obrenovića.

Rajko Čubrić, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo

„Gospodar Vasin konak je jedan od najlepših objekata gradske arhitekture svrstan u narodno graditeljstvo. Odmah posle oslobađanja Srbije od Turaka kad su naši, ja ću ih nazvati tada najmoćniji i najbogatiji ljudi mogli da nešto naprave, a da pri tome nemaju probelm sa turskom vlašću, tadašnji tzv. gospodari. Gospodari su da kažemo prva srpska titula, prvi srpski ljudi koji su imali šansu da nešto učine za svoj rod, za srpski narod van konteksta ustanaka, borbi protiv turske vlasti, i svega što je sledilo posle dva ustanka“, kaže arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu Rajko Čubrić.

Prema rečima Čubrića, objekat je karakterističan po tome što je građen u maniru narodnog graditeljstva u kom se ističu čuvene forme sa velikim doksatima i strehama, dobro zidanim podrumima gde su se čuvala vina i rakije izuzetnog kvaliteta.

„To je masivno zidana konstrukcija podruma sa kamenom, a na spratu su prostorije za življenje gde je bondručna konstrukcija, klasična, sa ispunom malo neklasičnom, da kažemo neobičnom, kamenom, oblutkom iz obližnje reke Ibar i naravno drvena krovna konstrukcija na čuvene četiri vode i sa velikim strehama, pokrivena ćeramidom. To je bila jedna klasična građevina ali za to vreme izuzetno atraktivna  i bogata jer takvih kuća apsolutno nije bilo u Karanovcu“, objašnjava arhitekta Čubrić.

Vasilije Vasa Popović je bio knez požeške nahije. Živeo je prvo u Čačku, zatim se naselio u Kraljevu. Pošto je bio dobar prijatelj Miloša Obrenovića, zatražio je od njega dozvolu da napravi sebi kuću jer je želeo da se preseli u tadašnji Karanovac,  što mu je Miloš i dozvolio.

„Lokacija je birana, kao i sada što biramo najbolje lokacije za svoje objekte. Tako je i Vasilije izabrao ovaj prostor koji je dominirao tadašnjim Karanovcem“, navodi Čubrić.

Međutim, na nesreću, Gospodar Vasa Popović je ubrzo preminuo (1777-1832), a njegovi nasledici, navodi arhitekta Čubrić, su se odselili iz Karanovca i prodali konak.

 „Konak je otkupljen i prvi stanovnik ovog objekta posle gospodar Vasine porodice je episkop žički Joanikije, tako da je on ovde stolovao odnosno živeo, a liturgije je održavao u tada već novom hramu Svete Trojice i naravno u obližnjoj Žiči koja je tada još uvek bila u ruševinama“, priča arhitekta Čubrić.

Posle Drugog svetskog rata, konak je nacionalizovan i dodeljen Narodnom muzeju u Kraljevu da bi donošenjem Zakona o restituciji vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

 „Crkva je ušla u apsolutno jednu, da kažem, dobru priču adaptacije i rekosntrukcije ovog objekta koji je urađen prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Jedino, što je moje lično mišljenje, nisam zadovoljan što je on pretvoren u neku vrstu sakralnog objekta jer on nikad nije bio sakralni objekat, tu je jedan paraklis koji vrlo retko  služi ali dobro, meni je bitnije da je arhitektura sačuvana, a namena prostora se uvek menjala od onog objekta gde je živeo njegov prvi vlasnik odnosno graditelj, pa posle toga preosvećeni vladika episkop žički Joanikije, pa zatim institucije kulture, sada je ponovo vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Bitno je da je objekat preživeo sve faze i ostao onakav kakav je napravljen u tim srednjim godinama 19. veka, one godine kada je postavljen i završen on otprilike tako i sada  izgleda“, navodi Čubrić.

Arhitekta Čubrić ukazuje da je održavanje objekata, kao što je Gospodar Vasin konak zahtevno i izuzetno skupo.

„Dosta je teško održavati ovakve objekte jer oni su sagrađeni od relativno slabijih materijala. Kada kažem od slabijih materijala, mislim da tada nije bilo cementa, gvožđa, ćeramida je pravljena sa vekom trajanja, da kažem sto godina. Međutim, on je preživeo više od sto godina, a to je ćeramida koja se više ne proizvodi, jer je pravljena ručno. Što je još važnije, drvo samo po sebi ima neki svoj vek trajanja. Ono je večno, ako je u vodi ili na suvom. Međutim, on ima puno neprijatelja u crvotočinama, ima neprijatelja u atmosferskim padavinama. Znači, ako se ma kakav negativan uticaj ispolji  na drvo, na objektu dolazi do velikih oštećenja. Tako da je to izuzetno skupo održavanje jer vi morate da vratite elemenat koji je na primer uništen u jedan na jedan, da koristite postojeću građu, da tražite građu koja je od istog kvaliteta, malte ne na istom mestu sečena, što je izuzetno teško i skupo“, ističe Čubrić.

Poslednja sanacija konaka rađena je nakon katastrofalnog zemljotresa koji je 2010. pogodio područje Kraljeva.

„Služba zaštite je uradila kompletan elaborat i tada je urađena sanacija tavanske i međuspratne konstrukcije tako da je objekat sada sigurno produžio svoj vek i ostaće barem do sledeće generacije konzervatora i korisnika, da ga koriste na ovaj način i da ga unapređuju, njegovu namenu, i da ga čuvaju i prezentuju na pravi način“, zaključuje arhitekta Rajko Čubrić.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Kulturno Kraljevo” koji je finansijski podržan od strane Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Zahvaljujemo se na saradnji Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i arhitekti Rajku Čubriću.

INFO 24 / Grad Kraljevo / Foto: Grad Kraljevo

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort