Srpska glumica i spisateljica Iva Štrljić proglašena je za najbolju glumicu za 2020. godinu na festivalu Beogradski pobednik. Potiče iz umetničke porodice jer je ćerka legendarnog glumca Milana Štrljić i majke solistkinje baleta. Glumu je završila na BK univerzitetu u klasi Ivana Bekjareva. Pored uloge u aktuelnoj popularnoj seriji Igra sudbine gde tumači lik čuvene modne kreatorke Dijane Erski, Ivu najviše pamte po ulozi Tatjane Pantić u seriji Jelena, koja je emitovana 2004.
Iva Štrljić pleni ne samo glumom već i fizičkim izgledom. Njena moć transforamcije na sceni ili pred objektivom fotoaparata nije ostala ne primećena a sama, gostujući u emisiji Profil medijske mreže Info24, skromno kaže da je njen posao da na sceni glumi najrazličitije osobe zbog čega svaki put drugačije izgleda, kako zahteva tumačenje određenog lika.
„Nekada se od glumca traži više, nekad manje. Sećam se kada sam dobila prvu veliku ulogu na televiziji, to je bilo pre zasita mnogo godina, u seriji Jelena ja sam tada morala da se, ikao sam imala predivnu dugu, dugu plavu kosu, ošišam na kratko i ofarbam u tamno braon. Ja sam bila strašno tužna zbog toga ali nisam rekla ništa, ja sam to uradila. Ne verujem da bi svako pristao na tako nešto ali znate kako je to prva velika uloga, vi se plašite da ako to ne uradite možda će vam neko zameriti što niste to uradili i ja sam dozvolila. Oni su mene ošišali, oni su mene ofarbali. Ja nikada nisam bila srećna sa tom bojom kose, nisam se dobro osećala zato što to meni zaista ne stoji dovoljno dobro, ja sam mnogo lepša kada sam plavuša, ali to je taj lik to je Tatjana Pantić, tako sam se zvala u seriji, to nisam ja. Čim smo završili snimanje serije ja sam se odmah vratila u plavo, da budem svoj na svome“, ispričala je Iva Štrljić.
Nedavno je snimala još jedn seriju „Azbuka našeg života“, po motivima iz knjiga Mirjane Bobić Mojsilović, u režiji Jelene Bajić Jočić. U toj seriji glumi Karlu Bruni i ima crnu kosu, ali je ovog puta reč o perici.
Uloga Dijane Erski u Igri sudbine donela joj je dve nagrade Beogradski pobednik za najbolju glumicu za 2020. godinu i druga je Balkan awards.
„Puno mi je srce što sam dobila ulogu u seriji Igra sudbine zato što mi je baš nešto tako dosta dugo nedostajalo. Pored uloge, kako se to meni vratilo, vratilo mi se na najlepši mogući način zato što svakodnevno doživljavam samo komplimente, hvalospeve mogu tako da kažem od strane geledalaca, publike i to je nešto što ništa nije važnije glumcu“, navela je Iva Štljić rekavši da joj je to jedna od najdražih izuzetno značajnih možda i najznačajnih uloga do ovog trenutka.
Na pitanje kako glumci biraju uloge, Iva Štljić je odgovorila da je često to sticaj srećnih okolnosti.
„Nemamo mogućnost da sami biramo, nas drugi biraju i to je nezgodna pozicija profesije…Kada pogledam unazad, svaka uloga koju nisam dobila nije ni trebalo da je dobijem čak i one zbog kojih sam se nesrećna kući vraćala sa kastinga. Isto tako mislim da sve što je trebalo da dobijem što je stvarno bilo moje ja jesam dobila. I mogu time da budem zadovoljna“, iskrena je glumica.
Iva Štljić je ćerka poznatog glumca Milana Štrljića i njen odnos sa ocem neizostavno je pitanje koje joj se postavlja u intervjuima.
Iva kaže da fizički ali i po karakteru i načinu komunikacije potpuno liči na oca.
„Nisu me poredili glumački sa tatom. Prvo, žensko sam. Nezgodno je porediti muškarca glumca i ženu glumicu, nije isto. Svako ko zna moj put će vam reći da meni sigurno ništa nije olakšala činjenica što je moj tata Milan Štrljić. Zaista. Da li mi je otežalo, imala sam trenutke gde sam imala utisak da jeste“, rekla je Iva Štljić podsetivši da joj otac živi u Hrvatskoj i da nije imala tu mogućnost da je preporuči već se sama za sebe izborila.
„Sigurno bi mi bilo drugačije da je bio uz mene“, kazala je glumica i pojasnila da ni tokom studija ni kasnije nije savetovana od oca ali ju je zvao da joj čestita kada je osvojila nagradu Beogradski pobednik.
Saveti oca joj nisu nedostajali jer, svedoči, to se inače dobija od iskusnijih, starijih kolega, profesora, ali joj je nedostajao da, otkrila je, isprati deo njenog odrastanja na glumačkom putu kada je u pitanju vera u sebe u teškim trenucima ili veća snaga da odbije neke od ponuđenih poslova i sačeka veću priliku.
„Nisam govorila ne ja to neću, ja moram da hoću, nisam imala na koga da se oslonim……Danas mogu da kažem da sam ipak pobednik“, poručila je Iva Štrljić.
Iva Štrljić se ostvarila i kao spisateljica. Napisala je tri knjige Nemaš pojima koliko te volim, Znam da misliš na mene i Voleti u Beogradu.
Rekla je da je zajedničko za sve tri knjige ljubav prema Beogradu jer promovišu najlepše u gradu. Njene junakinje su devojke koje susrećemo u Beogradu i svako se na neki način u njima pronađe.
„Poslednaj treća knjiga Voleti u Beogradu je zbirka beogradskih ljubavnih priča gde ja kroz 30 beogradskih ulica opisujem 30 različitih beograskih ljubavnih priča…Sve tri knjige su jako lepo prihvaćene kod ljudi. Ova treća je meni posebno draga zato što nosi tu neku toplinu Beograda…“, pojasnila je Štrljić.
Odgovorila je i na pitanje o komentarima povodom njenih umetničkih fotografija na kojima je naga.
„Ta moja fotografija gde sam ja naga to je umetnička fotografija prvo to da kažem , drugo, ja sam glumica a trećeta takva fotografija je čestitija od mnogih fotografija nekih drugih ljudi koji su zakopčani do grla“, zaključila je Štrljić.