Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, sumirajući godinu za nama, za „SNS Informator“ kaže da je u 2019. godini urađeno mnogo dobrog za razvoj države. Otvoreni su auto-putevi i fabrike širom zemlje, na spoljnopolitičkom planu Srbija je dodatno napredovala, a ugled koji sada uživa ne pamti se u novijoj istoriji zemlje, bez obzira kako se država zvala. Prema njegovim rečima, predsednik Republike ponovo je pomerio granicu i postavio lestvicu još više, toliko visoko da ćemo se dobro pomučiti da je dostignemo u 2020. godini.
Koji stranački događaji su obeležili 2019. godinu?
Obeležio ju je, pre svega, predani rad svih 365 dana u godini. Imali smo jedne lokalne i mnogo mesnih izbora, i svih 365 dana bilo je ispunjeno obavezama i aktivnostima. Ipak, ako već nešto izdvajam, izdvojio bih početak rada Akademije za mlade lidere, jer smo tu još jednom pokazali koliko se razlikujemo od drugih. Želimo da dobru politiku prenesemo na one koji dolaze i da stvorimo novu generaciju mladih ljudi koja će nastaviti putem koji je predsednik stranke trasirao
Često ste u kontaktu sa tim mladim ljudima. Kakvi su i kakvu energiju donose stranci?
Bio sam sa njima na svim sesijama i skupovima, sa mnogo njih sam razgovarao. Oni daju novu, dodatnu energiju i kad ih gledate, vidite da trud nije uzaludan, da mladi vide perspektivu u Srbiji, da vide da se nešto dešava i da žele da pomognu da se takva dobra politika nastavi, da se ne vratimo u vreme kada je o svemu odlučivao jedan čovek, najviše o tome kako da se obogate on i njegovi saradnici. Ovakav rad sa mladima je novitet kakav nije viđen u Srbiji, da jedna stranka sama sebi pravi naslednike, jer želi da iznedri generaciju koja će voditi Srbiju u godinama i decenijama pred nama. To je veoma dobra stvar za dugovečnost Srpske napredne stranke i ideje naše stranke, da Srbija bude normalna, pristojna, civilizovana zemlja.
U 2019. godini imali smo lokalne izbore u Medveđi. Kako komentarišete izlaznost i rezultat SNS s obzirom na konstantni poziv dela opozicije na bojkot izbora?
Izlaznost je bila za gotovo 20 odsto viša nego na prethodnim izborima. Ne možete ljude da prevarite i slažete. Stranke koje pozivaju na bojkot, to rade da bi nekako opravdale to što niko neće da glasa za njih. Jedina stvar koje su do kraja svesni je to da bi se na izborima mučili za cenzus, a da o nekakvoj pobedi nema ni govora. To su sve ljudi bivšeg režima, koji su nekada bili na vlasti, koji su Srbiju duboko unesrećili, koji su je doveli do bankrota, kada smo bili ekonomski ruinirani, bez ugleda u međunarodnim krugovima, bez puteva, fabrika, radnih mesta… Srbija je bila zemlja u kojoj su se zatvarale fabrike, u kojoj je bilo sijaset problema kojima se niko nije bavio, jer se vlast bavila samo ličnim bogaćenjem. Oni bi sada ponovo da dođu na vlast, jer im se bogatstvo koje su pokrali troši. Ponovo bi da uzmu Srbiju kao plen i da je opustoše. Oko praznog stola niko se ne otima, ali se zato otimaju za pun sto. Jasno im je da na legalan i legitiman način, putem izbora, ne mogu da dođu na vlast, zato izmišljaju kojekakve prelazne vlade ili to da ih neko dekretom postavi na vlast.
Čujemo da im izborni uslovi ne odgovaraju…
Izborni uslovi su isti oni koje su oni doneli kada su bili na vlasti, jedino što ih mi sada poboljšavamo i popravljamo. SNS je stvorila mnogo bolji i pošteniji izborni ambijent. Kada su oni bili na vlasti, niste mogli da se pojavite ni na sekund, ni na jednom mediju, jer je gospodar medijskog prostora bio Dragan Đilas. Đilas je zabranjivao opoziciju i na lokalu i na nacionalnim medijima. Oni danas pokrivaju veliki medijski prostor. Imate kablovskog operatera koji gotovo da je u rangu nacionalnih televizija, jer najveći broj ljudi u Srbiji ima tog kablovskog operatera, kojem na poziciji jedan i dva stoje televizije koje 24 sata dnevno emituju propagandu u korist Đilasovog saveza, imate njihove dnevne novine i nedeljnike… Suludo je govoriti o medijskoj cenzuri u vreme Interneta i društvenih mreža. Danas ništa ne možete da sakrijete, niti da skrenete pažnju sa nečega.
Kako komentarišete njihovu argumentaciju da nema slobode govora i da zato moraju da pribegavaju blokadama, opkoljavanjima, upadanjima u institucije?
Kada vide da taj deo sa bojkotom neće proći baš najbolje po njih, jer im narod ne veruje, sledeća stvar kojom se koriste je nasilje, ne bi li tako skrenuli pažnju na sebe. S druge strane, ljudi veruju kada kažete da je Vuk Jeremić lopov, da je došao sa tašnom i mašnom, a da je sada jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu, da putuje po svetu, kupuje stanove po Njujorku, Hong Kongu, da živi holivudskim životom i da nema finansijskih problema. Sve najgore što je moglo da se desi Srbiji, desilo se dok su on i Đilas bili na vlasti.
Taj čovek je nedavno ispred RTS-a, bez imalo srama, uporedio Vučića sa Hitlerom…
On nema šta drugo da kaže, mora da pribegava prostakluku, uvredama, nepristojnostima ne bi li sebe nekako držao u centru pažnje. Boris Tadić je doveo tog Jeremića kao nekoga ko će nam popraviti imidž u svetu, a on je udario poslednji ekser u kovčeg nezavisnog Kosova svojim idiotskim pitanjem pred Međunarodnim sudom pravde i time situaciju učinio gotovo bezizlaznom. Posle toga, za sve zemlje u svetu Kosovo je bilo ad akta. Neverovatnom snagom i ne znam kojom energijom, Aleksandar Vučić je to opet uspeo da vrati kao temu. Vuk Jeremić se svrstao među utemeljivače kosovske da je za njega Aljbin Kurti patriota! Njemu su i Haradinaj i Tači patriote, svi ti koljači sa Kosova! Setite se samo snimka sa crnogorskim zvaničnicima kako se sprdao da je j… majku Srbiji. Mislim da je tu Jeremić bio potpuno iskren, da to nije bila ni šala, ni sarkazam, već da je to jedna od njegovih najiskrenijih rečenica.
Da li Vi znate koji je politički program Jeremića i ostalih iz tog Saveza?
Njihova najveća politička ideja je to da se nalepi nalepnica na saobraćajni znak ili na ploču neke institucije. Oni nikada ništa nisu uradili, niti su imali program, niti imaju ideju, niti znaju šta bi ponudili građanima. Došli su na vlast putem određene vrste populizma, na tom talasu jahali su neko vreme, kada je bilo najvažnije da se Boris Tadić lepo očešlja i namiriše, da obuče fino odelo, i da svi budu oduševljeni. A šta je Srbija imala od toga? Ništa. Ni fabrike, ni puteve, ni međunarodni ugled.
Često ste na terenu sa narodom. Šta kažu ljudi za Aleksandra Vučića, a šta za Obradovića, Đilasa, Lutovca i druge iz tog Saveza?
Na mesečnom nivou imamo izbore u nekoj mesnoj zajednici. Nama je važna svaka mesna zajednica, sa nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ljudi. I ljudi svakog meseca jasno kažu šta misle o svakome od nas – masovnošću kojom se pojavljuju na biralištima i rezultatima koje beležimo. To je kristalno jasno i ovim drugima, i zato pribegavaju vaninstitucionalnim metodama dolaska na vlast. Da li mislite da neko normalan može da glasa za Boška Obradovića? Taj ne bi prošao lekarski pregled, jer nije radno sposoban da vrši odgovornu javnu funkciju. On bi vešao ljude po banderama, čuli ste za izjave da će da sudi i presudi Aleksandru Vučiću. On bi tako presuđivao svakom građaninu, ako mu se ne sviđa. Da li mislite da ljudi žele da budu nesigurni u svojim kućama i dvorištima, jer se plaše šta može da im se dogodi, jer se ne sviđaju jednom fašisti? Dalje, da li neko normalan želi da glasa za Dragana Đilasa? Taj, da je umeo, rešio bi našu ekonomiju dok je bio na vlasti, a ne bi samo trpao u svoje džepove. Da li bi neko glasao za Zorana Lutovca, koji ne zna ni da li je žedan dok ne pita Dragana Đilasa? A tu je i Nebojša Zelenović, koji nam priča o fer izborima, a nema zloupotrebe i kriminala za koje nije osuđen i optužen. Ako su pošteni mediji koje on kontroliše u Šapcu, onda smo dotakli dno dna, TV Šabac i Podrinjske novine su mediji gde se psuje majka na naslovnim stranama i najpogrdnijim rečima naziva porodica predsednika Vučića.
Nedavno su se podigli odbori u Nišu, Kruševcu i drugim gradovima, kada su „NIN” i „Danas” sa naslovnih strana pucali na predsednika Vučića. Koliko je teško u takvim situacijama zadržati ljude da ne krenu za Beograd?
Interesantno je da se samo u Nišu okupilo deset puta više ljudi nego što oni okupe subotom iz cele Srbije u Beogradu. Zamolio sam da se sa tim stane. Jasno je da je većinska Srbija na strani rada, poštenja, odgovornosti, na strani predsednika Vučića, ali ne želimo ni na koji način bilo koga da provociramo. Nismo kao oni da nekoga sačekujemo ispred stana, da mu ne damo da ide na posao… Kod ljudi se oseća veliki revolt, gotovo svaki dan apelujemo na naše članove da se umire, da budu suzdržani.
Šta očekujete u 2020. godini?
Očekujem potvrdu svega što smo do sada uradili. Očekuju nas lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori u zakonskom roku i očekujem da potvrdimo svoju dobru politiku i nastavimo putem razvoja i prosperiteta Srbije.
Koliko su odbori SNS spremni za izbore?
Od 2016. do 2020. imali smo sijaset velikih izbora – predsedničke, beogradske, mnogo gradskih i opštinskih. Svuda smo se potrudili na najbolji mogući način. Bilo je i kadrovskih promena i uvek će ih biti tamo gde ponašanje nije dolično i gde nema rezultata. Ne želimo da budemo kao prethodnici, naučili smo dovoljno na greškama drugih, ali i na sopstvenim greškama. Uvek posežemo za tom merom promena tima, ako se pokaže da prvobitno nismo napravili dobar rezultat.
Koliko ćete se odmarati za praznike s obzirom na to da nam je kampanja pred vratima? Šta želite u 2020. godini?
Biće zatišje 31. decembra i 1. januara, a onda krećemo da radimo. Sve ono što želim i sebi i svojoj užoj porodici, želim i svojoj velikoj porodici Srpskoj naprednoj stranci i svim ljudima u Srbiji – mnogo zdravlja, sreće, sve ono što će ih učiniti boljim i srećnijim. Moje želje su iskrene, ali do rezultata dolazi se mukotrpnim radom i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti u tome da nam 2020. godina bude još bolja od 2019. I da nam svaka naredna godina bude uspešnija od prethodne.
INFO 24 / SNS Informator