„Inđija je grad koji se geografski nalazi tačno na pola puta između Beograda i Novog Sada i to je grad koji je izuzetno privredno razvijen. Stanovnici Inđije apsolutno žive gradskim životom. I Inđija je za mene najlepši grad na svetu“, kaže Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija, u emisiji Gradske teme, u produkciji mreže INFO 24.
Opština Inđija se nalazi u Sremu, na južnim obroncima Fruške gore. Na površini od 384 km² živi oko 47.000 stanovnika različitih nacionalnosti, raspoređenih u 11 naselja: Inđija, Beška, Novi Slankamen, Novi Karlovci, Krčedin, Čortanovci, Maradik, Ljukovo, Stari Slankamen, Jarkovci i Slankamenački Vinogradi. Kako je smeštena na pola puta između Beograda i Novog Sada, na mestu gde se ukrštaju značajni evropski koridori – autoput E-75 i reka Dunav, njen turističko-geografski položaj veoma je povoljan.
Danas je opština Inđija jedna od najrazvijenijih opština Srbije. Dominantne privredne grane su poljoprivreda, industrija, mala privreda (proizvodno i uslužno zanatstvo), trgovina i turizam. Inđija je takođe jedan od najuspešnijih gradova u Srbiji po pitanju privrednog razvoja, koja važi za izvanrednu odrednicu za privredna ulaganja.
„Za svaki razvoj privrede, vezana je dobra putna infrastruktura, pa je tako i kod nas. Sada kreće novo istorijsko doba za Inđiju – prolaskom brze pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta, to nama olakšava život i čini ga boljim nego što je bio do sada. I sada svi zajedno pišemo novu istoriju Srbije, sa predsednikom Vučeiće, i to autoputevima, brzim prugama, školama, novim bolnicama i fabrikama i novim radnim mestima. I to je suština svake vlasti, a kada imate takve rezultate, onda apsolutno niko nema razloga ni da razmišlja šta narod želi, a sada sam uveren da će na predstojećim izborima Vučić dobiti istorijsku podršku, i u Inđiji, ali i u celoj Srbiji“, naglašava Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija.
Početkom 2008. godine magazin „Fajnenšel tajmz (Financial Times)“ dodelio je nagradu opštini Inđija i svrstao je na listu 25 najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja. Na konkursu „Evropski gradovi i regioni budućnosti“ koju tradicionalno raspisuje magazin „FDI Intelligence“, deo Fajnenšel tajmz-a koji analizira tržišta i pruža vredne informacije onima koji promovišu svoju lokaciju, traže novu biznis lokaciju ili samo analiziraju trendove, opština Inđija je početkom marta 2012. proglašena drugom najboljom destinacijom u Evropi kada je u pitanju efektivnost troškova ulaganja.
„Imamo mnogo investicija koje su kod nas došle – indonežanska, indijska, slovenačka, nekoliko italijanskih investicija. Najveća investicija u Inđiji, koja već funkcioniše, je nemačka investicija IGB, a to je proizvodnja grejača za sedišta za najveće svetske brendove, i tu je zaposleno oko 2.600 radnika. Posebn sada moram naglasiti i japansku investiciju, jedinu u Evropi takvog tipa za narednih sto godina, kako oni sami kažu. To je ulaganje od više 400 miliona evra samo u prvoj fazi, a sa drugom, investicija će preći milijardu evra. Tu će biti zaposleno više od 1000 radnika sa natprosečnim i platama i očekivanjima, kada se priča o odnosu prema radnicima. Za samo pet godina, ja kao predsednik opštine, potpisao sam 14 investicija i sada sledi potpisivanje za još, uslovno rečeno, tri manje investicije, gde će ulaganja biti oko 20 miliona evra i gde će biti zaposleno oko 170 novih radnika“, kaže Vladimir Gak.
I poljoprivredna proizvodnja veoma je važna privredna grana u Inđiji. Podsetimo, industrijski progres u Inđiji je započet osnivanjem mlinova tokom sredine XIX veka. Prvi veći mlin na paru kapaciteta od deset vozila pšenice po danu, napravila je kompanija iz Budimpešte u 1890. godini. Posle mlinova, sledile su fabrike od cigle, dok je tradicija u proizvodnji tepiha i nameštaja započela 1876. godine. Na početku XX veka, osnovana je poznata fabrika za proizvodnju krzna. Posle Drugog svetskog rata, osnovane su mnoge različite nove fabrike, koje su proizvodile sve – od kolica za decu, eksera, džema, jaja u prahu i padobrana do tekstila i industrije za obradu metala.
„Inđija ima jako razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i mi kao opština mnogo pomažemo našim poljoprivrednicima, što ih ne ometa da učestvuju i na drugim konkursima u Pokrajini i u ministarstvu poljoprivrede. Naš agrarni budžet je jedan od tri najveća u AP Vojvodini, a to je godišnje oko 37 miliona dinara. Moja želja je da na teritoriji Inđije obezbedimo jednu prerađivačku fabriku, gde nećemo po najjeftinijim cenama slati voće, pre svega trešnje, breskve, jabuke, već ćemo od njih praviti finalne proizvode, a onda će zarada poljoprivrednika biti prava, onakva kakva treba da bude. I to nam je plan, da u naredne dve godine obezbedimo jednu takvu investiciju i uveren sam da ćemo u tome uspeti“, kaže prvi čovek opštine Inđija.
Mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici, od praistorije do novijeg vremena, svedoče o burnoj prošlosti ovog područja. Iako naseljenost teritorije opštine datira iz praistorije, prvi pisani podaci o samom naselju Inđija potiču iz sredine XV veka. Ostaci rimskih i srednjovekovnih utvrđenja i spomenik Slankamenačkoj bici govore o strateškom značaju ovog područja uz Dunav, koji je kroz istoriju predstavljao granicu različitih imperija.
„Mi imamo čuveno Keltsko selo, i uglavom me ljudi, koji nisu iz Inđije, pitaju – kakve veze Kelti imamu sa Vama? A ja im kažem da je upravo u Inđiji naučno potvrđeno preko 76 lokaliteta života Kelta na prostoru opštine Inđija i mi smo uspeli da otorimo Keltsko selo. Verujte da preko 2000 rezervacija već sada imamo na novu turističku sezonu, počev od jednodnevnih ekskurzija iz cele Srbije pa i regiona. I upravo turizam je bio jedini segment na kraju mog prvog mandata, kojim nisam bio zadooljan, u smislu kako je iskorišćen. U svemu ostalom napravili smo velike rezultate, počev od privrede, preko kulture i sporta, a turizam nam je negde ostao po strani. Jer, da bi doveli provredu, morate napraviti puteve i ostalu infrastrukturu, a kada se privreda razvije, e onda ona otvara vrata razvoju turizma. Sada smo zaista otišli veoma daleko i od jedne neprepoznatljive turističke organizacije u celoj Srbiji, došli smo do toga da smo među tri najbolje“, naglasio je Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija.
O daljim planovima za razvoj Inđije, o ulaganjima u obrazovanje, kulturu i sport, ali i o energetskoj efikasnosti, pogledajte u emisiji Gradske teme, u produkciji mreže INFO 24.
Nada Dželebdžić