Telesna masa je regulisana brojnim fiziološkim mehanizmima koji održavaju ravnotežu između unosa i potrošnje energije. Ti regulacioni sistemi su pod normalnim uslovima ishrane neobično precizni tako da pozitivan energetski bilans od samo 500 kJ (120 kcal) dnevno (odgovara približno jednoj čaši zaslađenog voćnog soka) može posle 10 godina prouzrokovati porast TM od čak pet kilograma. Otuda svaki činilac koji i u maloj meri povećava energetski unos ili smanjuje potrošnju energije u dužem periodu vremena može dovesti do gojaznosti.
Gojaznost je prouzrokovana neravnotežom između unosa (kalorije poreklom iz hrane) i potrošnje energije (kalorije neophodne za bazalni metabolizam i fizičku aktivnost). Iako genetski činioci imaju veliki uticaj na individualnu predispoziciju za razvoj gojaznosti, sasvim je jasno da nije moguće da se oni izmene u vremenskom periodu kraćem od jedne generacije. Iz toga se može zaključiti da je savremena epidemija gojaznosti u svetu u okviru genetski stabilne populacije primarno rezultat promena u društvu – pre svega načina ishrane i načina života (uz još nedovoljno istražen uticaj prenatalnih činilaca u rastu i razvoju). Gojaznost u detinjstvu je verovatno rezultat interakcije genetskih, bioloških, psiholoških, socio-kulturnih činilaca i činilaca okoline.
Povezanost društveno-ekonomskih i kulturelnih činilaca sa gojaznošću kod dece i adolescenata nije još u potpunosti istražena, ali je nesumnjivo da su promene koje su zahvatile ceo svet i koje označavamo kao „modernizacija” i „globalizacija” bitno doprinele rastućem trendu gojaznosti u ovim populacionim grupama.
Promene u načinu života i obrascu ishrane odražavaju se i na decu i adolescente. Globalna promena ka „zapadnjačkom” načinu ishrane, uz agresivni marketing, nalazi najplodnije tle među decom školskog uzrasta. Deca se nalaze u socijalnom ambijentu koji podstiče gojaznost – okružena supermarketima, prodavnicama „hrane s nogu”, automatima za prodaju zaslađenih napitaka i obilnom i primamljivom ponudom slatkiša, testenina i čipsa koje rado i često konzumiraju između obroka, često uz TV, video ili kompjuter.
Socijalna prihvatljivost i samopercepcija gojaznosti kod dece i adolescenata, naročito devojčica, mogu da budu različite, zavisno od rasnih, etničkih i kulturoloških činilaca. Na primer, za razliku od devojčica bele rase, koje strepe za svoj izgled i socijalnu prihvatljivost prekomerne mase i stoga modifikuju obrazac ishrane, gojaznost kod devojčica crne rase je socijalno prihvatljivija i zbog nje su manje zabrinute pa im i obrasci ponašanja u ishrani naginju ka prekomernom unosu hrane.
Promene u ishrani u savremenom društvu takođe u značajnoj meri doprinose gojaznosti u detinjstvu. Tokom protekle dve decenije veličina prosečnih porcija hrane se više nego udvostručila. Izbor hrane je pod snažnim uticajem komercijalnih televizijskih programa. Čak i deca koja dobijaju besplatne školske obroke novac troše na kupovinu omiljenih namirnica s visokim sadržajem masti. U cilju sticanja dodatnih prihoda škole izdaju dozvole za instaliranje automata u kojima se prodaju sokovi, keksi i čips.
Značaj nasleđivanja u nastanku gojaznosti pokazuju rezultati studija kod blizanaca koji ukazuju da se najmanje 50-70% predispozicije za gojaznost nasleđuje. Takođe, ITM usvojene dece pokazuje korelaciju s ITM njihovih bioloških roditelja, a ne pokazuje korelaciju s ITM staratelja. Skorija istraživanja podvlače značaj doprinosa interakcije između gena i okoline u nastanku gojaznosti.
Najveći rizik da postanu gojazni imaju deca čija su oba roditelja gojazna. To može biti povezano sa uticajem genetskih činilaca ili porodičnih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti s indirektnim uticajem na energetsku ravnotežu kod deteta.
Pretpostavlja se da sastav ishrane u ranom uzrastu ima uticaja na količinu masti u organizmu kasnije u detinjstvu. Iskustva pokazuju da su dojenčad na veštačkoj ishrani u većem riziku od gojaznosti u detinjstvu od one koja su dojena, odnosno da dojenje štiti od pojave gojaznosti u detinjstvu. Mogući mehanizam ovog protektivnog efekta obuhvata metaboličko programiranje ili rano sticanje „samoregulacije“ u unosu hrane. Dojenčad hranjena na bočicu pre uzrasta od tri meseca konzistentno pokazuju viši ITM i debljinu kožnog nabora tokom ranog detinjstva od one dojenčadi koja su dojena duže od tri meseca. Ipak, sve studije koje su ispitivale zaštitnu ulogu dojenja zaključuju da i drugi činioci, kao što je telesna težina majke i socioekonomski status, igraju ulogu u razvoju gojaznosti u detinjstvu.
Nekoliko proteklih decenija donele su izražene promene u načinu života širom sveta kako kod odraslih tako i kod dece koje su rezultovale smanjenom fizičkom aktivnošću i porastom kalorijskog unosa. Danas deca koriste automobile, liftove i pokretne stepenice umesto da hodaju, trče ili da se penju uz stepenice. Sve manje vremena provode u igri izvan kuće ili na časovima fizičkog vaspitanja. U većini porodica oba roditelja su zaposlena. Zbog straha od boravka izvan kuće bez nadzora roditelji od njih zahtevaju da vreme posle škole provode u kući. Umesto u igri i sportu deca sve više vremena provode gledajući televiziju ili uz kompjuter. Utvrđena je direktna povezanost između prevalencije gojaznosti i prosečnog dnevnog vremena gledanja televizije.
Gojaznost je češća kod dece i adolescenata koja svakodnevno gledaju televiziju zbog smanjene potrošnje energije i istovremenog unosa hrane visoke kalorijske gustine. Najveći broj dece u osnovnim školama ima časove fizičkog vaspitanja 2-3 puta nedeljno, a sve manji broj se bavi redovnom fizičkom aktivnošću u slobodnom vremenu.
Foto: yumama.com
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektom nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Projekat je sufinansiran sredstvima opštine Bogatić.