EBRD očekuje oporavak Srbije,ulaže oko 700 mln evra u 2021.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira ove godine da uloži u Srbiji oko 700 miliona evra, a nova predsednica EBRD Odil Reno-Baso, koja započinje onlajn „posetu“ Srbiji, kaže da ta finansijska institucija očekuje uspešan oporavak Srbije u ovoj godini i da ima optimistične prognoze.

Reno-Baso će se, danas i sutra, „sastati“ sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, koji je i guverner Srbije u EBRD-u, zatim sa potpredsednicom vlade i ministarkom energetike Zoranom Mihajlović, kao i sa guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković, a imaće sastanke i sa predstavnicima privatnog sektora i ključnih banaka u Srbiji.

„Srbija je imala snažan rast pre krize zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici Vlade Srbije, reformama i podršci privatnom sektoru. To je prepoznato i kontinuiranim povećanjem stranih direktnih investicija. Nakon pandemije koronavirusa, uvereni smo da će Srbija biti u dobrom položaju da iskoristi trendove u vezi sa međunarodnim lancima snabdevanja koji imaju za cilj da ih učine manje ranjivim i sigurnijima, rekla je Reno – Baso Tanjugu.

Kako je navela, zdrava investiciona klima i blizina tržištu EU biće važni za privlačenje investitora.

Ističe da Srbija ima puno potencijala, uključujući i lokalne ljudske resurse, kao i da u EBRD veruju da će u Srbiji uskoro biti još više investicija.

Kada je reč o planovima EBRD za ovu i naredne godine, kaže da će obezbediti finansijska sredstva kako bi se nastavilo kreditiranje malih i srednjih preduzeća u evrima, a sve više i u dinarima.

„Takođe, finansiraćemo investicije domaćih i stranih kompanija iz privatnog sektora koje doprinose stvaranju novih radnih mesta, donose u Srbiju novu, zelenu tehnologiju i podstiču korišćenje domaćih istraživačkih i inženjerskih talenata“, rekla je Reno – Baso.

Takođe, navodi da će EBRD podržati oporavak koji će biti orijentisan ka zelenoj ekonomiji, stvaranju novih radnih mesta, uz korišćenje lokalnog znanja.

„To će biti projekti poput ulaganja u obnovljive izvore energije, uvođenje gradskog prevoza na električni pogon, obnavljanje javnih i stambenih zgrada kako bi se poboljšala energetska efikasnost, uvođenje pametnih brojila za struju, dalju modernizaciju daljinskog grejanja i železničkog i putnog saobraćaja“, dodala je ona.

Komentarišući uticaj krize na Srbiju, kaže da je paket Vlade Srbije za pomoć privatnom sektoru bio blagovremen, snažan i obiman.

Tako su preduzeća u okviru paketa dobila finansijsku pomoć za isplatu minimalnih zarada, uvedena je obiman program garancija u cilju podrške kontinuiranom kreditiranju MSP, pružena je i podrška određenim sektorima poput turizma, dok je jednokratna novčana pomoć dodeljena svim punoletnim građanima, napominje Reno – Baso.

„Vladine mere su obezbedile likvidnost, pomogle su u održavanju lične potrošnje i ublažavanju uticaja krize. Paket podrške je dao efekte i zajedno sa javnim kapitalnim ulaganjima, koja su nastavljena, doprineo je da smanjenja ekonomske aktivnosti u 2020. godini bude blago“.

S obzirom na to da bi najnovije mere mogle dovesti do toga da, kako kaže, javni dug premaši 60 procenata BDP-a, bilo bi važno da nove mere koje se eventualno razmatraju budu usmerene na one sektore i građane koji su najviše pogođeni krizom.

Reno – Baso je navela da je EBRD, odgovarajući na hitne potrebe privrede, u Srbiju uložila ukupno 679 miliona evra 2020. godine.

„Kreditnim linijama smo u partnerstvu sa partnerskim bankama obezbedili 480 miliona evra podrške privatnom sektoru i malim preduzećima, čime smo podržali stotine malih preduzeća u Srbiji. Pored kreditnih linija, korisnici su dobili i podsticajne grantove i tehničku pomoć koju finansira EU“, rekla je ona.

EBRD je u sektoru infrastrukture obezbedila kredit od 85 miliona evra za izgradnju deonice Niš – Pločnik Autoputa mira koja će, dodaje, povezati Niš, Prištinu, Tiranu do albanske luke Drač, poboljšavajući povezanost i olakšavanje trgovinu u regionu.

Napominje da je banka, pored putne infrastrukture, podržala Srbiju da poboljša digitalnu infrastrukturu i finansirala projekat uvođenja brze širokopojasne internet infrastrukture u ruralnim oblastima i digitalizaciju 80.000 domaćinstava i 600 škola.

Tokom 20 godina od članstva Srbije u EBRD, investirano je više od 6,6 milijardi evra u skoro 300 projekata, naglasila je čelnica EBRD.

„Efekat naših investicija vidi se svuda, u svim sektorima, velikim preduzećima, kao i malim privatnim preduzećima. EBRD je vodeći investitor u podršci obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i prelasku na ugalj“.

Dodaje da su podržavali razvoj domaćih preduzeća kako bi postali regionalni šampioni i brendovi, poput MK Grupe ili Bambija, Knjaza Miloša i Nektara.

Uticaj rada EBRD može, kako kaže, da se vidi i u novim vetroparkovima u Vojvodini, proširenju Aerodroma Beograd ili novoj deponiji i postrojenju za energiju iz otpada u Vinči, što je trenutno u izgradnji.

„Takođe smo dali svoj doprinos dobro vođenom, modernom i otpornom bankarskom sektoru i delovanjem preko njega. Pored obezbeđivanja finansiranja, naš rad obuhvata i podršku vladi u razvoju novih politika u različitim sektorima poput energetike i u vezi sa aktuelnim pitanjima, kao što je izuzetno važna strategija za državna preduzeća da se poboljša njihov nadzor, upravljanje i efikasnost“, navodi Reno – Baso za Tanjug.

Po pitanju zelene energije, kaže da poslednjih godina u Srbiji postoji opšta promena svesti, stava i spremnosti za rešavanje tog ogromnog izazova, kao i da EBRD podržava taj trend na svim nivoima.

„Vodeći smo finansijer za dva najveća vetroparka, sprovodimo namenske programe za podršku investicijama u energetsku efikasnost rezidencijalnog sektora i MSP i pružamo savetodavne usluge u vezi sa politikama za osmišljavanje održive energetske strategije i aukcija za obnovljive izvore“, navela je ona.

EBRD priprema i investicije u modernizaciju daljinskog grejanja, uključujući prelazak sa uglja na gas, solarnu i geotermalnu energiju.

U saradnji sa EU i Energetskom zajednicom u okviru Regionalnog programa za energetsku efikasnost, EBRD će podržati projekte za poboljšanje energetske efikasnosti u rezidencijinom i MSP sektoru.

„Već radimo sa nekoliko gradova na razvoju inovativnih modela finansiranja preko toplana kako bismo podstakli renoviranje stambenih zgrada, koji su najveći potrošači energije“, rekla je Reno – Baso.

Napominje i da je prelazak sa uglja neizbežan, ali izvodljiv.

„Pored toga, to je i ekonomski imperativ, jer ugalj nije jeftin, a s obzirom na sve veći trend usvajanja neto nultih ciljeva među preduzećima i mogućeg uvođenja poreza na uglje-dioksid za uvozne proizvode, srpski izvoznici će morati da se prilagode i zahtevaće energiju iz obnovljivih izvora“, zaključila je direktorka EBRD.

INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet

- mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort