Dobri naš Peca

Sahranili smo juče našeg dragog prijatelja, dobrog čoveka i odličnog novinara i pisca Predraga Pecu Jeremića. Dok smo živi mi, njegovi prijatelji i saborci, živeće i on u našim sećanjima. Naravno iza njega su pored njegove divne porodice, ostala i njegova dela.
Ne može se pisati o preminuloj dragoj osobi a da u tome nema dosta ličnih utisaka i svedočenja. Pecu sam upoznao pre dvadesetak godina, a ubrzo smo se brzo i sprijateljili. Kao juče se sećam njegove ponude da pređem iz lista “Balkan” kod njega u “Nacional” 2004. godine gde je on obavljao funkciju glavnog i odgovornog urednika. Taj period saradnje sa Pecom pamtiću dok sam živ. To je jako bitan period moga života. Jedan od najbitnijih.
Sećam se da je 10. novembra 2004. godine nepoznati počinilac udario mene s leđa metalnim predmetom u glavu i nakratko onesvesto. Napadač je pobegao dok sam ja došao sebi. Ispostavilo se da sam napadnut zbog pisanja o organizovanom kriminalu i povezanosti politike sa mafijom. Tako su mi rekli istražitelji slučaja i napada na mene. Tih dana posle oporavka sa zavojem na glavi davao sam intervju za brojne medije, a najviše prostora sam dobio u tadašnjem listu Nacional zahvaljujući uredniku Peci Jeremiću.
Ceneći moju hrabrost i posvećenost poslu i višegodišnje tekstove o aferama tog vremena gde su se isticali moji tekstovi o povezanosti dela DOS-ovih političara sa mafijom, tajkunima i stranim službama, Peca mi je ponudio da pređem u Nacional, što sam ja posle bolovanja odmah prihvatio.
“Imaš odrešene ruke. Mlad si, a hrabar novinar. Podsećaš me na mene u mlađim danima. Želim da mi budeš stožer novine a naročito tekstova o aferama i hronici”, bile su Pecine reči.
Prihvatio sam. Ubrzo sam pored pomenutog počeo da pokrivam i političku rubriku. Imali smo mladu a sjajnu redakciju predvođenu našim Pecom. Otkrili smo mnoge afere. U tih mesec dana dogodile su se bitne stvari za moj život. Prvo sam video ko je uz mene kada sam napadnut sa leđa u terazijskom podzemnom prolazu kada sam išao na posao i ko mi pruža podršku i zaštitu. Kao drugo prešao sam da radim kod Pece u “Nacional”. I najvažnije, saznao sam da je supruga trudna. Potom su usledili meseci, a potom i godine fantastične Pecine i moje saradnje. Otkrili smo mnoge afere. Od Pecine sam dosta toga naučio u tom periodu. Zajedno smo se borili i na suđenjima protiv DOS-ovih poilitičara, koji su nas tužili što smo pisali istinu o njima. Pobedili smo i u sudskoj borbi. Istina i pravda su pobedili.
Zajedno smo nazdravili i kada se rodio moj stariji sin Stefan. I nekoliko godina kasnije kada se rodio Pecin sin Vuk. I pre 5 godina kada se rodio moj mlađi sin Mihajlo.
Peca je jedan od ljudi od koga sam dosta toga naučio i što se tiče novinarskoj i uredničkog posla, ali i što se tiče odnosa prema ljudima i delovanja na društvenoj sceni.
“Nikada nemoj dozvoliti da ti sagovornik iz kriminogenih struktura plati piće. Sve strane saslušaj a istinu piši i tačno prenesi izjave sagovonika. I uvek budi patriota”, govorio mi je dobri naš pošteni Peca.
Pre četiri godine ponudio mi je da pišem kolumne za njegov “Embargo”. Drage volje sam prihvatio. Znalo se, svakog utorka, četiri godine piše se kolumna za “Embargo”. Nijednu nedelju nismo preskočili. Da ne govorim o tome koliko je Peca bio korektan, pa je prenosio i moje govore sa sednica Skupštine Srbije. Nikada neću zaboraviti kada smo zajedno komentarisali moju kolumnu koju smo objavili pre tri godine. Kolumna pod nazivom “Poslednji pozdrav” bila je posvećena mome prijatelju i zemljaku Mirku Butuliji. Peca mi je rekao: “Svaka ti čast što ne zaboravljaš svoje prijatelje i kad odu na onaj svet”. E, moj Peco, ode i ti prerano na onaj svet. Kao i Mirko i ti ćeš u raj gde si za života zaslužio.
Voleli smo u Kosovskoj da pijemo kafu. Poslednju smo popili kod mene na Vračaru nekoliko dana pre tragičnog događaja.
Peca je bio sjajan čovek. Veliki rodoljub. Jedan od najboljih novinara. Hrabar, inteligentan i odlično obavešten. Uzoran suprug i odličan otac.
Dragi Peco, hvala ti za predivno dvadesetogodišnje prijateljstvo. Hvala ti za sve što sam naučio od tebe. Hvala ti za sve što si učinio i za mene i da ovo društvo bude pravednije i hrabrije i da istina izađe na videlo.
Srećan ti put u raj, dragi prijatelju. Vidimo se tamo jednoga dana, ako zaslužim za života mesto u raju gde si ti otišao.
Večna ti slava dobri moj Peco.

Uglješa Mrdić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet

- mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort