Definicija, klinička slika, dijagnoza i prognoza

Za razliku od odraslih, definicija gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji nije jednostavna zbog toga što: ukupni sadržaj telesne masti zavisi od hronološkog uzrasta, pola i stadijuma pubertetskog razvoja, ne postoji jednostavan i precizan metod za merenje ukupne količine masti u organizmu, kao i zbog toga što ne postoje jasni kriterijumi za identifikaciju gojazne dece koja su u riziku za metaboličke, kardiovaskularne i druge komplikacije kako u detinjstvu, tako i u odraslom dobu.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost su prouzrokovane suvišnim nagomilavanjem masti u organizmu. U svakodnevnoj praksi stepen gojaznosti se procenjuje na osnovu merenja telesne mase i telesne visine i izračunavanja Indeksa Telesne Mase – ITM (Body Mass Index – BMI). Indeks telesne mase pokazuje zadovoljavajući stepen korelacije sa znatno preciznijim metodima merenja ukupnog sadržaja telesne masti i kod dece i kod odraslih.

Foto: zdravaporcija.rs

Ukupni sadržaj masti u telu se menja tokom rastenja, a uporedo s time i ITM. Tokom ranog detinjstva procentualni sadržaj masti u organizmu se smanjuje dostižući najniži nivo u uzrastu od 2 do 5 godina. U uzrastu od oko šest godina sadržaj telesne masti počinje da raste („skok adipoznosti“) što se nastavlja u školskom uzrastu i adolescenciji. Devojčice u adolescenciji imaju znatno veći procenat masti od dečaka.

Veoma je važno razlikovanje primarne (sinonimi: idiopatska, egzogena ili nutritivna gojaznost) od retkih oblika sekundarne gojaznosti koji su prouzrokovani genetskim poremećajima, endokrinim bolestima, lezijama centralnog nervnog sistema ili jatrogenim uzrocima.

Nutritivna (egzogena) gojaznost je najčešći uzrok gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji. Morbidna gojaznost, koja obično počinje u ranom uzrastu, može biti prouzrokovana monogenskim poremećajima, različitim genetskim sindromima kao i nizom drugih poremećaja kao što su tumori hipotalamusa, druge lezije mozga i endokrini poremećaji. Ipak, svi navedeni poremećaji mogu da objasne uzrok gojaznosti kod manje od 5% gojazne dece. Većina ovih uzroka gojaznosti može se prepoznati na osnovu kliničkog pregleda.

Foto: pharmamedica.rs
Foto: pharmamedica.rs

Deca sa nutritivnim oblikom gojaznosti su visoka. To ne znači da će sva deca biti visokog rasta u odraslom dobu pošto kod gojazne dece pubertet često počinje ranije. Nizak rast ukazuje na gojaznost u okviru nekog od navedenih genetskih sindroma ili hipotalamusne uzroke od kojih su najčešći Prader-Willijev i Bardet-Biedlov sindrom. Smanjivanje brzine rastenja povezano sa porastom telesne mase ukazuje na endokrini uzrok gojaznosti kao što su hipotiroidizam, hiperkortizolizam ili nedostatak hormona rasta.

Gojaznost je povezana sa brojnim i značajnim zdravstvenim problemima već u detinjstvu i predstavlja važan rani činilac rizika ukupnog morbiditeta i mortaliteta kod odraslih.

Najnoviji epidemiološki podaci pokazuju da 4% svih adolescenata i 30% gojaznih adolescenata u SAD ima metabolički sindrom. Kod dece i adolescenata s teškim oblikom gojaznosti prevalencija sindroma rezistencije na insulin dostiže 30-50%. Naime, dobro je poznato da je gojaznost u detinjstvu povezana s većom učestalošću dislipidemije, poremećaja tolerancije na glukozu, tipa 2 dijabetesa i kardiovaskularnim oboljenjima u odraslom dobu. Rezultati iz Studije o bolestima srca Bogaluza (SAD) ukazuju da skoro 50% gojaznih mladih osoba ima neke od komponenti metaboličkog sindroma.

Gojaznost kod dece i mladih je povezana s nizom poznatih činalaca rizika za razvoj aterosklerozne kardiovaskularne bolesti posebno kod dečaka u adolescenciji i mladih muškaraca. Glavni činioci rizika za razvoj ateroskleroze, a koji se nalaze u sindromu rezistencije na insulin su: hipertenzija, dislipidemija, hronična inflamacija, povećana sklonost zgrušavanju krvi, endotelska disfunkcija i hiperinsulinemija. Pojedini od ovih činilaca otkrivaju se kod dece već u uzrastu od pet godina. Među adolescentima i mladim odraslim osobama koje su umrle zbog povreda asimptomska koronarna ateroskleroza bila je kod gojaznih znatno izraženija. Podaci iz Framinghamske studije su pokazali da incidencije kardiovaskularnih oboljenja raste uporedo s porastom TM i kod muškaraca i kod žena. Ovi nalazi udruženi sa današnjim porastom prevalencije gojaznosti u detinjstvu ukazuju na mogući porast incidencije kardiovaskularnih bolesti u odraslih u narednom periodu.

Foto: Shutterstock

Postoje brojne sličnosti u uzročnim činiocima i patogenezi tipa 2 dijabetesa i prerane kardiovaskularne bolesti kod gojazne dece i gojaznih odraslih. Nastanak tipa 2 dijabetesa u detinjstvu i adolescenciji predstavlja rizik za razvoj makrovaskularnih (ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih insulta, amputacija ekstremiteta) i mikrovaskularnih komplikacija (insuficijencija bubrega, slepilo). Rani početak ovog tipa dijabetesa sugeriše da su ti bolesnici u riziku za nastanak kardiovaskularne bolesti u mlađem uzrastu od uobičajenog. U slučaju da se sekularni trend porasta prevalencije i težine gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji nastavi, to će verovatno usloviti porast značaja problema tipa 2 dijabetesa i u pedijatrijskoj uzrasnoj grupi.

Foto: mojpedijatar.co.rs

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektom nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Projekat je sufinansiran sredstvima opštine Bogatić.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet