Dan Biblioteke Matice srpske

Živimo u vremenu opominjućeg pandemijskog znaka koji se nadneo nad savremenim svetom. On nas je sprečio da se viđamo s dragim ljudima, da obavljamo svakodnevne obaveze, da obeležavamo datume, koji nas učvršćuju u veri da kulturom možemo graditi puteve za koje znamo kuda vode. Jedan od takvih datuma je 28. april, Dan Biblioteke Matice srpske – svečani datum srpske kulture u celosti. Svest o tome da ona postoji već skoro 190 godina dovoljan je razlog da se trenutna okolnost doživi kao prolazna, kao jedna od prepreka koje su joj stajale na putu tokom niza godina.

Dan Biblioteke Matice srpske obeležava se od 2016. godine svečanom akademijom. Vezuje se za 28. april (po novom kalendaru) 1864. godine, kada je imovina Matice srpske, zajedno sa knjigama iz njene biblioteke predata vlasniku parobroda Napredak Jovanu Foroviću za prenos u Novi Sad.

Povodom Dana BMS ustanovljena je i Nagrada Zlatna knjiga BMS. Nagrada se dodeljuje za doprinos bibliotekarstvu i bibliografskom radu istaknutog naučnika, književnika ili umetnika. Nagradu može dobiti istaknuti naučnik, književnik ili umetnik ako ima svoju zadužbinu u Biblioteci Matice srpske. Nagradu čini povelja i zbornik radova sa okruglog stola o dobitniku. Prvi dobitnik nagrade je akademik Predrag Piper. Leureati nagrade, u narednim godinama, bili su Radovan Beli Marković, Svetislav Božić i Lazar Čurčić.

Na svečanim akademijama povodom Dana BMS uručivane su i jubilarne zahvalnice.

Obeležavanje Dana Biblioteke Matice srpske, 28. aprila, u vanrednim uslovima:

1. Kratko obraćanje upravnika Biblioteke Matice srpske, Selimira Radulovića, na sajtu i Fejsbuk stranici Biblioteke;
2. Elektronska prezentacija o Biblioteci Matice, od nastanka 1826. do 2020; kratak istorijat i pregled rada;
3. Elektronska prezentacija Prva razmena knjiga Matice srpske s Ruskom akademijom nauka;
4. Objavljivaće se, na svakih sat vremena, po jedna pesma najistaknutijih srpskih pesnika na Fejsbuk stranici Biblioteke

Nažalost, Dan Biblioteke obeležavamo bez našeg dragog kolege Gorana Vlahovića (1963), pomoćnika upravnika, vrsnog stručnjaka u oblasti zaštite kulturnih dobara, posebno stare i retke bibliotečke građe od nacionalnog značaja, koji je preminuo 11. aprila. Neka mu je večna hvala i slava!

Istorijat

Biblioteka Matice srpske, najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba, utemeljena je u Pešti 1826. godine, u okrilju književnog društva Matice srpske, osnovanog s ciljem da omogući izlaženje časopisa Letopis Matice srpske, pokrenutog 1824. za 1825. godinu, i knjiga na srpskom jeziku.

Najraniji pomeni o bibliotečkoj delatnosti u Matici srpskoj javljaju se u zapisnicima Matice srpske iz 1830. godine, kada je Matica srpska uputila poklone Narodnom muzeju u Pešti, Carskoj biblioteci u Beču, Narodnoj biblioteci u Pragu i Imperatorskoj ruskoj akademiji nauka u Sanktpeterburgu. Poklone su činile sveske Letopisa i prve knjige u izdanju Matice srpske. Od navedenih institucija jedino je Ruska akademija uzvratila dar, 1832. godine. Zajedno sa Ruskom akademijom i Atanasije Stojković, profesor Harkovskog univerziteta i stalni član te Akademije, poslao je pet svojih knjiga na ruskom jeziku.

Sveske Letopisa Matice srpske, prve knjige, koje je Matica srpska objavila i pokloni iz Rusije, činili su početni fond Biblioteke Matice srpske.

Naziv Biblioteka Matice srpske prvi put se pominje u obraćanju Save Tekelije na sednici Srpskog opštestva u Pešti, u hramu Svetog Đorđa, 1836. Sednica je održana u crkvenoj opštini pri Hramu Sv. Georgija, pošto se Sava Tekelija 1836. pripremao da osnuje Tekelijanum, zavod za školovanje Srba u Pešti. On je tada izrazio želju da u zgradi koju bude kupio bude mesta i za Maticu, ako joj se odobri rad, ali svakako za Biblioteku.

Četrnaestog avgusta po starom kalendaru 1838. doneta je odluka da se Biblioteka otvori za javnost. Tom Odlukom “Opredeljeno jest Biblioteku i to javnu MS imenujemu zavesti u koju će svaki najpače Slavjanin budi koga narečija i kolena sin bio svobodan pristup imati i knjige čitati moći.”

Vest o osnivanju Biblioteke Matice srpske objavljena je u Srpskim narodnim novinama Teodora Pavlovića u Pešti, 27. avgusta iste godine.

Značajnije bogaćenje fonda Biblioteke Matice srpske i njeno ubrzanije i organizovanije uređenje može se pratiti od 1841. godine. Kao budimski episkop Platon Atanacković poklonio je Biblioteci Matice srpske 787 knjiga iz svoje lične biblioteke zajedno sa katalogom. Knjige episkopa Platona Atanackovića predstavljaju prvu veliku zbirku dospelu u Biblioteku Matice srpske.

Posle smrti Save Tekelije, 1842. godine, ispoštovana je njegova poslednja želja da njegove knjige pripadnu Tekelijanumu, zavodu za školovanje srpske mladeži u Pešti i da se stave pod upravu Matice srpske. Biblioteka Save Tekelije, najveća privatna biblioteka u Srba u 18. veku, sa oko 4000 knjiga, preneta je u Tekelijanum marta 1843. godine. Biblioteka Platona Atanackovića i lična biblioteka Save Tekelije predstavljaju prve velike zbirke koje je Biblioteka Matice srpske dobila. Sa njima je Matičina biblioteka postala najznačajnija biblioteka u prvoj polovini 19. veka.

U seriji Katalog legata Biblioteke Matice srpske od 1995. do 2004. objavljeni su katalozi biblioteke Platona Atanackovića, Save Tekelije i Tekelijanuma, ukupno pet tomova, sa oko 10.000 kataloških jedinica.

U prvim decenijama rada naročite zasluge za njen razvoj imaju Jovan Subotić, Jovan Đorđević i Jovan Radonić.

Biblioteku je 1842–1843. stručno uredio književnik Jovan Subotić, koji je prema njenim knjigama u Letopisu Matice srpske pripremao i objavljivao prvu srpsku tekuću bibliografiju.

Jovan Đorđević je 1858–1859, kao i Đuro Daničić u Narodnoj biblioteci u Beogradu, predložio koncepciju Biblioteke Matice srpske kao nacionalne biblioteke Srba u Ugarskoj, zasnovane na tome da Biblioteka Matice srpske treba da prikuplja sve srpske knjige i novine, zatim slovenske knjige i od neslovenskih one koje govore o Srbima. Oformio je i novi katalog i nabavio prvi pečat za Biblioteku.

Zajedno sa Maticom, Biblioteka je preseljena 1864. u Novi Sad, gde je smeštena u dom Platona Atanackovića (Platoneum). Ovim preseljenjem Matice srpske, otpočelo je novo doba Matice srpske i njene Biblioteke.

Istoričar Jovan Radonić, bibliotekar od 1899. do 1905, postavio je u Pravilima Biblioteke principe planskog popunjavanja, zaštite i korišćenja knjiga i periodike i dao osnovnu postavku kataloga.

Posle Drugog svetskog rata Biblioteka se intenzivno i svestrano razvijala.

Godine 1948. postala je Centralna biblioteka Vojvodine i počela je da prima obavezni primerak svih štampanih stvari iz Srbije. Od 1958. je samostalna ustanova. Od 1965. do raspada Jugoslavije prima jugoslovenski obavezni primerak i funkcioniše kao jedna od osam jugoslovenskih nacionalnih biblioteka. Od 2008. prima i čuva obavezni primerak sa teritorije Republike Srbije. Osnivanjem Univerziteta u Novom Sadu 1960, obavlja i funkcije univerzitetske biblioteke. Godine 1985. u Biblioteci Matice srpske osnovan je Referalni centar Vojvodine, 1989. započeta je elektronska obrada publikacija. Kada je uspostavljena uzajamna katalogizacija 2003, elektronskog katalog BMS postaje osnovni i većinski deo Virtuelne biblioteke Srbije. U elektronskom katalogu Biblioteke Matice srpske preko 1.5000.000 zapisa.

Biblioteka Matice srpske danas ima preko 4.000.000 knjiga i drugih publikacija. Zbirke se popunjavaju obaveznim primerkom, kupovinom, razmenom sa 320 institucija u 54 zemlje, poklonom i depozitom FAO i UNESKO i svake godine povećaju se za oko 50.000 publikacija.

Poseduje veoma vrednu zbirku rukopisnih knjiga, najbogatije zbirke srpskih knjiga XV– XIX v. i srpskih periodičnih publikacija XVIII–XIX v., kao i mnogobrojne retke knjige. Najstarija knjiga jeste Matičin apostol iz XIII v., pisan na pergamentu. Posebnu kulturno-istorijsku i muzejsku vrednost imaju biblioteke celine, lične biblioteke i biblioteke ustanova i društava, koje sadrže preko 100.000 knjiga.

U laboratorijama i radionicama Odeljenja zaštite publikacija obavljaju se konzervacija i restauracija stare i retke knjige, mikrofilmovanje i knjigovezačka zaštita publikacija.

Publikacije se koriste u sedam čitaonica, a naručivanje i zaduživanje moguće je i elektronskim putem. U Biblioteku se godišnje učlani oko 4000 čitalaca, koji u toku godine koriste više od 50.000 publikacija.

Od 2011. na sajtu BMS postoji Digitalna BMS, koja danas sadrži preko 1.500.000 digitalizovanih stranica publikacija. Dugogodišnji je član Međunarodnog saveza biblioteka i bibliotečkih udruženja (IFLA) i Međunarodne federacije za dokumentaciju (FID).

Biblioteka Matice srpske objavljuje tri serije kataloga svojih raritetnih zbirki – Ćirilske rukopisne knjige BMS, Katalog starih i retkih knjiga BMS, Katalog legata BMS, zatim ediciju Katalog posebnih zbirki BMS, tekuću Bibliografiju knjiga u Vojvodini, Godišnjak Biblioteke Matice srpske, knjige u edicijama Tragovi i Posebna izdanja, kataloge izložbi, Vodič, zbornike sa Tribine Savremeni čovek i savremeni svet, svoje glasilo Vesti i dr.

Na Fejsbuk stranici postavljaju se tekstovi koji promovišu knjigu i čitanje, najavljuju i prate aktuelna dešavanja u Biblioteci. Korisnicima je omogućena usluga Pitajte bibliotekara BMS.

Biblioteka Matice srpske je nosilac Vukove nagrade (1966), Nagrade “Milorad Panić Surep” (1992), Ordena Svetog Save drugog stepena, koji joj je dodelio Sveti Sinod Srpske Pravoslavne crkve (2019) i drugih priznanja.

INFO 24 / RTV / Foto: RTV (Aleksandar Korom)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *