Brnabić: Srbija pokazala opredeljenost za regionalnu saradnju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da su sporazumi koji su juče potpisani na Samitu Berlinskog procesa važni pre svega za mlade u regionu, naglasivši da je time Srbija još jednom pokazala da je apsolutno opredeljena za regionalnu saradnju.

Brnabić, ukazala je na to da ovi sporazumi ni na koji način ne derogiraju ono što je dogovoreno ili se dogovara u dijalogu Beogradu i Prištine.

To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih kvalifikacija i profesionalnih kvalifikacija, koji se sada odnosi na tri profesije – lekare, stomatologe i arhitekte, kao i o priznanju ličnih karata, objasnila je ona.

Premijerka je poručila da je za Beograd bilo važno da pokaže da je uvek za regionalnu saradnju, da je u interesu Srbije i građana da region bude bolje povezan i bezbedniji, da imamo garantovan mir i stabilnost i da možemo da napredujemo.

Prema njenim rečima, ovakvi sporazumi za Srbiju nisu nešto novo zato što je to već urađeno i u to većem obimu u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”, sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Ona je rekla i da nije optimista nakon današnjih razgovora na Samitu, iako su potpisani pomenuti sporazumi, zato što EU dozvoljava da se ne poštuju raniji sporazumi između Beograda i Prištine, na koje je i Unija stavila svoj potpis.

Brnabić je podsetila na to da je Aljbin Kurti prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neutralne KS tablice.

Premijerka je prenela da je u Berlinu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom o pitanju preregistracije tablica na Kosovu i Metohiji.

Oni se slažu sa tim da treba da postoje statusno neutralne tablice, ali kažu da ne mogu ništa da urade, prenela je predsednica Vlade, ocenivši da je to poražavajuće.

Premijerka je podsetila na to da je prošlo skoro 10 godina od potpisivanja Briselskog sporauzma i da još nije formirana Zajednica srpskih opština.

Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a sa druge strane nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ga nazivali, navela je ona.

Brnabić je upitala kako potpisati i poštovati neki drugi sporazum kada 10 godina nije implementiran ni prvi sporazum, naglasivši da se ovde radi i o kredibilitetu Unije, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i njen potpis.

Ona je podsetila na to da je Kurti od početka sukoba u Ukrajini govorio kako će Srbija da iskoristi tu situaciju, ali da se pokazalo sve suprotno, pošto upravo Priština čini sve da destabilizuje region, kao i da je ukinula osnovna ljudska prava Srbima na severu Kosmeta.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da su svi na ovom skupu razumeli da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o pomenuta tri sporazuma pokazali fleksibilnost i da želimo da damo sve od sebe da naš region bude drugačiji.

Istovremeno, Brnabić je prenela novinarima da danas nije imala komunikaciju za Aljbinom Kurtijem, kao i da sa kancelarom SR Nemačke Olafom Šolcom i Lajčakom nije razgovarala o francusko-nemačkom predlogu za Kosmet, objasnivši da će Srbija na pomenuti predlog dati odgovor.

Premijerka je, takođe, rekla i da Inicijativa „Otvoreni Balkan” nije ni u kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom, već su to dva procesa koja mogu zajedno da se razvijaju.

Ona je objasnila da je razlika u tome što u okviru Berlinskog procesa i nekih drugih regionalnih inicijativa, poput Cefte, uvek mora da postoji saglasnost svih da bi se nešto uradilo, što odugovlači proces, a i nije sigurno da će ga onda svi implementirati.

U okviru „Otvorenog Balkana” je sve potpuno pragmatično, ne moramo da čekamo saglasnost svih da bi se nešto implementiralo među zemljama učesnicama, rekla je predsednica Vlade.

Brnabić je navela da nisu baš svi u Berlinu za „Otvoreni Balkan”, odnosno da ima partnera koji tu inicijativu podržavaju, ali i onih onih drugih, prenevši da je tokom boravka u glavnom gradu Nemačke pozvala na veću podršku ovoj inicijativi.

Predsednica Vlade je istakla da je sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim razgovarala o skoroj ratifikaciji odluke o ličnim kartama u Sobranju.

Nakon toga, idemo sa ID karticama za „Otvoreni Balkan”, što je velika stvar kojom se ostvaruju četiri osnovne slobode – protok ljudi, robe, usluga i kapitala, rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, takve ID kartice biće neka vrsta lične karte za državljane svih zemalja u toj inicijativi, koje će obezbeđivati da se prelazi granica i da se bez dodatne radne dozvole radi i studira.

Premijerka je ukazala na to da Srbija polako usklađuje viznu politiku sa politikom Evropske unije, navodeći da u Berlinu tim povodom nije bilo pritisaka na našu zemlju.

Srbija ima dobru saradnju sa Fronteksom – Evropskom agencijom za zaštitu granica i obala, pri čemu smo postigli dogovor da oni budu prisutniji i na našoj granici sa Severnom Makedonijom, prenela je ona.

Pored toga, kako je podsetila, naša zemlja ima i trilateralnu saradnju sa Mađarskom i Austrijom.

Prema njenim rečima, u Berlinu je danas posebno razmatrana i tema energetike, kao i paket od milijardu evra pomoći za Zapadni Balkan, koji obuhvata 500 miliona evra za direktnu podršku zbog visokih cena i 500 miliona evra za investicione projekte.

Tu postoji nepoznanica da li su ta sredstva već planirana u okviru pretpristupnih fondova ili su nova. Predstavnici zemalja sa Zapadnog Balkana su zamolili da to budu nova sredstva, jer ako su iz pretpristupnih fondova, onda ništa novo nismo dobili, objasnila je Brnabić.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

mersin eskort - eskort - eskort izmir - ankara eskort - escort