Bratislav Dikić „Bez tajni“: Nevin sam „ležao“ četiri godine i četiri meseca

Penzionisani general srpske Žandarmerije Bratislav Dikić u februaru ove godine je napustio Crnu Goru i došao u Srbiju. Apelacioni sud je 5. februara ukinuo prvostepenu presudu u slučaju „državni udar“, prema kojoj je Dikić bio osuđen na kaznu od osam godina zatvora za krivična dela terorizam u pokušaju na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine. O detaljima tog slučaja Dikić je govorio u emisiji „Bez tajni“ medijske mreže Info24.

Bivši komandant Žandarmerije proveo je četiri godine i četiri meseca u pritvoru, a Dikić se zajedno sa ostalim srpskim i ruskim državljanima teretio da je uoči izbora planirao hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, a sve da bi sprečili da Crna Gora uđe u NATO.

Optuženi Dikić tada je pred Višim sudom u Podgorici osuđen na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora za krivična dela „terorizam u pokušaju putem pomaganja i stvaranja kriminalne organizacije“.

„I dana danas ne znam kako je došlo do toga i dan danas pokušavam da saznam sve detalje šta su oni pokušavali, šta su podmetali. Uglavnom je sve neistina. Oni su priču izmislili sa par svedoka koje su paltili  i koji su izašli i na sudu ispričali neku priču koja je neistinita. Nadam se da će pravda izaći na kraju i da će se sve saznati i da će svi oni koji su na neki način učestvovali, voljno ili nevoljno ispričati šta se dešavalo, ispričati istinu“, izajvio je Dikić rekavši da je zbog toga Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu i da je siguran da će postupak biti ponovo pokrenut.

Dikić je potvrdio da je od njega traženo da za „državni udar“ optuži i Srspku pravoslavnu crkvu (SPC) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„U večeri mog hapšenja oni su odmah tražili da optužim SPC, naše ljude u Crnoj Gori odnosno lidere Demokratskog fronta gospodina Andriju Mandića i gospodina Milana Kneževića i ostalu opoziciju…. tražili su u startu da pomenem Nenada Popovića, sadašnjeg ministra u Vladi, da je neki finansijer, Miroslava Lazanjskog. To je sve bilo čudno, oni su videli da ja imam kontakte sa njima, gde god su videli da ja imam kontakt sa nekim oni su to vezivali, izmišljali priču i pravili da neko učestvuje u nekom državnom udaru“, ispričao je Dikić.

Tvrdi da su mu nudili „trgovinu“, da je bilo pretnji i ucena i da su na kraju tražili da optuži i predsednika Aleksandra Vučića.

Kazao je da mu je sve vreme bezbednost porodice bila najveća briga jer se dogodio napad na ćerku i svedoči da je porodici bilo teško i da ga je 146 puta posetila u pritvoru.

„Putovali su deset sati da bi me videli pola sata“, rekao je Dikić.

Sve vreme Dikić je navodi bio u samici osim poslednjih deset dana kada je po ukidanju pritvora sproveden u Prihvatilište za strance jer kod sebe nije imao pasoš i lična dokumenta koja su se nalazila u Višem sudu.

„Uslovi u samici su bili nenormalni za današnje vreme, današnji vek, prosto da čovek ne veruje“, kazao je Dikić.

Ispričao je da je oboleo od karcinoma ali da su lekari u Crnoj Gori izvršili operaciju na pogrešnom mestu zbog čega, naveo je, šest meseci nije mogao da govori jer su mu oštetili nerve.

U izveštaju Centra za patologiju u Nišu jasno je kazao je Dikić navedeno da je u pitanju predkancerogeno stanje koje su očigledno crnogorski lekari pokušavali da prikriju.

Dikić je rekao da je tri puta u pritvoru štrajkovao glađu.

„To niko nije primetio osim medija. Prvi put sam 17 dana štrajkovao i glađu u žeđu. Održavli su me u životu i ne bih prekidao da nije bilo porodice koja me je zamolila da prekinem ptrajk glađu. Za tih 17 dana sršao sam 27 kilograma“, kazao je Dikić.

Drugi put je štrajkovao glađu zbog, kako je rekao, nepravde u toku suđenja jer je „bukvalno smetao sudiji što iznosi odbranu“ i što je više puta prekidan i nije mu dozvoljeno da govori o stvarima koje su bile važne za njegovu odbranu.

Treći put je štrajkovao glađu 21 dan zbog pritisaka da ponovo optuži SPC i Aleksandra Vučića u slučaju „držvni udar“.

„Štrajk glađu i žeđu nije postigao efekat, nikog nije bilo briga, oni su čak očekivali da je umrem  u toj ćeliji. To je sad jasno posle svega“, ocenio je Dikić.

Kazao je da kada se vratio u Niš da je prvo obišao grob svog brata koji je preminuo 18. januara, a sud mu nije dozvolio da ode na sahranu.

„Pokušavam da se vratim u normalu, dugo je trajao pritvor, tortura, mučenja, još uvek ne mogu da se oporavim tako lako, pokušavam da se vratim normalnom životu“, izajvio je Dikić.

Planira da u budućnosti pre svega dokaže svoju nevinost i istakao da su mu srpski državni organi dosta pomogli jer su se trudili da dođu do istine i dokaze su slali u Crnu Goru.

„Ja jesam nevin ležao četiri godine i četiri meseca. Cilj mi je da građani saznaju da je to neistina. Kada očistim svoj obraz i obraz moje porodice, onda ću verovtano nastaviti da nešto radim“, naveo je Dikić.

Bratsilav Dikić je bio u Žandarmeriji od njenog osnivanja 2001. godine Rođen je u Nišu, a doktorirao krizni menadžment ma Megatrendu. Svojevremeno je bio komandant niškog odreda ove jedinice. Radio i u SAJ. Odlikovali su ga Slobodan Milošević i Boris Tadić. Dobitnik je i ratnog krsta i plakete SPC, a 2008. nagrađen je specijalnom plaketom za najplemenitiji podvig. Oženjen je i otac troje dece.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet