Vernici koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru danas slave Božić, jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i pojedine pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju danas Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.
Prema predanju Isus Hrist je rođen 25. decembra u Vitlajemskoj pećini pa se ovaj datum, uz razlike u kalendarima, poštuje u celom hrišćanskom svetu.
U svim hrišćanskim crkvama, na Badnje veče i Božić, čitaju se delovi Jevanđelja o rođenju Spasitelja i događaj u Vitlajemu koji je promenio istoriju čovečanstva.
Na Badnje veče i Božić katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca koja se tradicionalno improvizuju u svim hramovima.
Ovaj običaj je sećanje na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći najsjajniju zvijezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine rođenja Hrista.
Putovanje mudraca sa istoka trajalo je 40 dana pa toliko traje i božićni hrišćanski post koji se završava sa početkom praznovanja Božića.
Danas Božić slave i mnogi nehrišćani kao tradicioni porodični praznik kada se daju i primaju prigodni pokloni.
Hočevar: Slavljenje Hrista jedini izlaz iz današnjih redukcija života
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je u Božićnoj poslanici poručio da je pandemija Covid 19 bunt prirode protiv savremenog načina života čoveka, navodeći da Isusu Hristu svakako nije drago što živimo u pandemiji, sa maskama na licu, a da je proslavljanje Hristovog ovaploćenja jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.
Hočevar je naveo da pandemija koju neki nazivaju pošast, a drugi se njome bave samo jednostrano i jednosmerno, dok je se treći samo boje, od nje beže i čekaju vakcinaciju – može za savremenog čoveka postati istinska proročka snaga.
Navodeći da je odavno zapisano da Bog uvek prašta, da je čovek sposoban to da čini, ali tu svoju sposobnost retko koristi, a da priroda nikada ne prašta, Hočevar je ukazao na to da priroda i ne može da prašta jer ili funkcioniše po od Boga datim zakonima ili sama nužno postaje bunt, otpor, bolest, nosilac smrti.
Kaže da je čovek razumno i slobodno biće koje može da shvata, ali često ne želi da shvati, da može logično, normalno i moralno delovati, a istovremeno može okrenuti leđa dobru, istini, harmoniji, pa tako i zdravlju.
„Specifičnost našega vremena jeste u tome da se čovek bori samo za, u jednodimenzionalnom smislu, autonomiju, za nezavisnost u smislu samodovoljnosti, što znači: izvan zajednice; za slobodu u apsolutnom smislu, a takvu slobodu u apsolutnom smislu može živeti samo potpuno savršeno biće – Bog“, ukazuje Hočevar.
Naglašava da se Isus ne miri sa tim da živimo u strahu i neizvesnosti zbog pandemije i da nije Njegova volja da budemo zatvoreni, izolovani, udaljeni jedni od drugih, kao i da maskama pokrivamo lice koje odražava naš identitet, posebnost, neponovljivo istorijsko i kosmičko mesto.
„Sve to nije po volji Njegovoj, sve to smo nažalost, svesno ili nesvesno, sami izabrali“, poručuje Hočevar i dodaje da su ljudi pomislili da mogu menjati sopstveni identitet i da mogu sebe proglasiti „tvorcima“, „bogovima“, „proizvođačima“ sile Božje.
Prema njegovim rečima, čovek sam svesno proteruje Boga, pa time i zdravlje.
„Umesto da živimo uzvišenost Božjih sinova i kćeri, i samim tim dostojanstvo saradnika Božjih, radije biramo svoj ništavni egocentrizam, a tako i narcisoidnost, koji nas bacaju u reku prolaznog“, dodaje Hočevar.
Beogradski nadbiskup naglašava da je važno slaviti rođenje Isusa Hrista jer nam samo Bog može reći ko jeste Bog i ko jeste čovek i kakav ljudski život treba da bude.
Zato je, navodi Hočevar, Bog postao čovek i zato je sam čin gledanja, rasuđivanja, prihvatanja i poistovećenja sa Bogočovekom – Isusom Hristom i proslavljanje Njegovog ovaploćenja, jedini izlaz iz svih današnjih redukcija života.
Papa na misi pozvao vernike da pomognu siromašnima
Papa Franja je u četvrtak u misi na Badnje veče rekao da bi ljudi trebalo da se osećaju obaveznim da pomognu siromašnima jer je i sam Isus rođen kao siromašan izopštenik.
Misa je zbog pandemije korona virusa održana ranije u zadnjem delu bazilike Svetog Petra, a prisustvovalo je manje od sto ljudi, uz nekoliko kardinala i biskupa. U normalnim okolnostima misa se održava u glavnom delu bazilike, kada obično dođe do 10.000 ljudi, javlja Rojters.
Božji sin je bio izopštenik kako bi nam pokazao da je svako poput njega Božje dete, rekao je papa.
On je istakao da bi na Božić svi trebalo da se osvrnu na „naše nepravde pričinjene tolikom velikom broju naše braće i sestara“ umesto da nastoje da ostvare beskrajne težnje za posedovanje i kratkotrajna zadovoljstva.
Svi osim pape i članova malog hora nosili su zaštitne maske tokom mise, koja je počela dva sata ranije kako bi malobrojni prisutni mogli da se vrate svojim domovima pre policijskog časa koji počinje u deset sati uveče.
Papa će danas pročitati „Urbi et Orbi“ poruku iz sale unutar Vatikana umesto sa balkona na Trgu Svetog Petra, kada se obično okupe desetine hiljada ljudi.
U Italiji su na snazi mere karantina tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Neesencijalne radnje će biti zatvorene u periodu između 24. i 27. decembra, 31. decembra i 3. januara i između 5. i 6. januara. Ovim danima građani će smeti da putuju samo radi odlaska na posao, iz zdravstvenih i drugih hitnih razloga.
INFO 24 / Tanjug / Foto: Tanjug