Babušnica i Bela Palanka u „Paraleli“: Borba za život kao i u većim centrima

Predsednica opštine Babušnica Ivana Stojičić i predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković gostovali su u emisiji „Paralela“ medijske mreže Info24. Obe opštine pripadaju Pirotskom okrugu i po veličini spadaju u manja naselja u Srbiji u koja se u poslednjih nekoliko godina uz pomoć države ulažu značajna sredstva i dovode investitori kako bi i građani tih područja imali iste ili slične uslove života i rada kao i u većim centrima.

Babušnica i Bela Palanka su susedne opštine sa sličnim brojem i mentalitetom stanovnika, istog porekla, i kako su rekli gosti „Paralele“ postoji dobra saradnja i obostrano poštovanje.

Goran Miljković od 2012. godine obavlja funkciju predsednika opštine Bela Palanka. U više mandata, od 1996. do 2012. godine, bio je odbornik u Skupštini opštine Bela Palanka, a u periodu od 2009. do 2012.godine obavljao je funkciju zamenika predsednika opštine Bela Palanka. U politiku je došao iz privatnog sektora i po preuzimanju čelne pozicije u opštini pokrenuo je promene u radu lokalne samouprave kako bi kvalitetnije i efikasnije odgovarala na potrebe građana.

„Uspeli smo da u prethodnih 11 godina umnogome da smanjimo tu birokratiju i lokalnu samourpavu stavimo u službu građana“, izjavio je Miljković.

Ekonomista u oblasti menadžmenta po obrazovanju, majka troje dece, Ivana Stojičić je posle 20 godina rada u privredi postala predsednica opštine Babušnica pre samo pola godine. Navela je da se i u opštini Babušnica radi na organizaciji lokalne samouprave u korist građana.

„Zanimljivo je i veliki je izazov biti na čelu opštine. Imam  veliki  i dobar tim oko sebe i sve je lakše uz mlade ljude koji su puni energije i  posvećeni poslu i to je dobitna kombinacija“, rekla je Stojičić.

Od 2016. godine, kada je Aleksandar Vučić posetio Belu Palanku, ubrzan je napredak te opštine jer je, svedoči Miljković, predsednik dražave shvatio značaj ravnomernog razvoja Srbije.

 „Radio sam sa mnogim predsednicima i Điniđićem i Koštunicom i Tadićem ali nijedan predsednik do sada nije imao toliku širinu i nije shvatio da i krajevi koji su udaljeni od Beograda treba normalno da funkcionišu i da građani koji imaju uslove u Beoogradu, Nišu Kragujevcu, u velikim regionalnim centrima imaju i u Beloj Palanci, Babušnici, Svrljigu i drugim manjim opštinama i porkenulo se od 2016. sve što je tada dogovoreno i prezentovano predsedniku da su probelmi Bele Palanke je pokrenuto. Doveden je prvi investitor, najveći problem za dobre uslove obrazovne infrastrukture, rekosntruisali smo sve objekte obrazovne infrastrukture uz pomoć Aleksandra Vučića i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i resornim ministarstvima – dve osnovne škole, jedna srednja, oba objekta predškolske ustanove, tako da sada imamo te neke osnovne uslove za dalji razvoj i osnovne uslove da ljudi rade, da žive i da ostanu da žive u Beloj Palanci“, ispričao je Miljković.

Dodao je da je krak Koridora 10 potpuno otvorio Belu Palanku prema investitorima i sada se do Beograda stiže za dva sata, do Niša za 15 minuta i bugarske granice za oko 40 minuta.

U Babušnici je najveći problem putna infrastruktura.

„Krećemo sada u rekonstrukciju određenih delova puteva. Slabo su se radile ulice, tenutno se četiri ulice asfaltiraju u samoj Babušnici. U narednom periodu ćemo uređivati deonicu puta Pirot-Babušnica i put do Zvonačke banje koja je jedna zanimljiva turistička destinacija u našem kraju“, rekla je predsednica opštine rekavši da očekuje izgradnju sportske hale uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Ona je istakla da je što se tiče privrede u Babušnici povoljna situacija jer tri jake firme, pogoni Mišelina i Lisce, kao i i  D-company uspešno posluju ali imaju probelm sa nedostatkom stručnog kadra. To bi trebalo da se reši kroz sistem dualnog obrazovanja otvaranjem još jednog odeljenja iz oblasti tekstilne industrije u srednjoj školi u tom mestu.

U Beloj Palanci je u saradnji sa kompanijom„Trendteks”, koja pravi HTZ opremu,  otovoreno odeljenje dualnog obrazovanja u srednjoj školi.

„I to je ključ, već imamo dve generacije koje se školuju, negde preko tridesetak đaka i dualno obrazovanje je pogodak. Ključ je da mladi ostanu rade i žive u Beloj Palanci, kazao je Miljković.

Predsednica opštine Babušnica je navela da kroz razne programe,kao što je i program Moaj prva plata, pokušavaju da vrate i zadrže mlade i uključe ih u kreiranje budućnosti tog mesta.

„Nadamo se da će se stvoriti uslovi da mladi ostanu. Videli su novu šansu i nadu u nama i da će nešto da se promeni u Babušnici“, ocenila je Stojičić.

U lokalnoj samoupravi, navela je Stojičić, kroz razne programe su se spremili da podrže i razvoj turizma u Babušnici.

 „Po prvi put smo opredelili sredstva za turizam, preko udruženja dajemo određena sredstva. Do ove godine nisu izdvajana sredstva. Kod nas je biser netaknute prirode Zvonačka banja. Sada ćemo raditi na uređenju puta i lokalna samourpava će pomoći na uređenu lokalnih puteva. Imamo jednog investitora koji je došao u banju i nadamo se da će u što kraćem roku pokrenuti hotel“, istakla je Stojičić.

Rimski bazen i drugi arheološki nalazi govore da je Zvonačka Banja bila poznata u antičko doba i u vreme srednjovekovne Srbije. Zvonačka Banja, koja je naziv dobila po obližnjem selu Zvonce, kao lečilište je obnovljena 1912. godine. U Zvonackoj Banji postoje izvori mineralne vode temperature 28°C i protoka 9 litara u sekundi, koji se koriste za piće i kupanje. Prirodni lekoviti činioci koriste se za prevenciju i lečenje, sa primenom modernih terapijskih tehnika, uz pešačenje stazama zdravlja. U Zvonackoj Banji se leče: bolesti lokomotornog aparata, nervne bolesti, povišeni krvni pritisak, poremecaji periferne cirkulacije, reumatizam, menadžerske bolesti, klimakterične tegobe, upalne promene na ocima. Banja ima obeležje i klimatskog mesta, zbog specificne ruže vetrova i velikog broja negativnih jona u vazduhu.

Bogate turističke potencijale od kulture do netaknute prirode poseduje i Bela Palanka (http://turizambelapalanka.rs/o-palanci/).

Nažalost, te prednosti nisu iskorišćene u dovoljnoj meri a u poslednje dve godine uz učešće na brojnim sajmovima u Srbiji i Evropi potrudili su se da ih predstave potencijalnim turistima.

Ključni probelm ukazao je Miljković je nedostatak smeštajnih kapaciteta.

 „Radimo na tome da dovedemo investitora, spremni smo i na zajednička ulaganja i mislim da je to ključ – izgradnja jednog ili dva hotela, kao i podsticanje ljudi da se bave seoskim turizmom“, izjavio je predsednik opštine Bela Palanka.

Želja im je da pre svega mlade motivišu da se bave seoskim turizmom, a opština je spremna u svakom pogledu za sve investitore, naglasio je Miljković.

U Babušnici žele da vurdu, tradicionalni i specifični proizvod od mleka, zaštite kao brend tog kraja a svake godine u oktobru se održava Vurdijada- izložba mlečnih proizvoda.

S druge strane, ne retko prva asocijacija na Belu Palanku jeste punjena vrtka. To je stara sorta crvene paprike koja se gaji još jedino u ovom kraju. Opština daje posebne podsticaje za one koji žele da je uzgajaju, a pokrenut je i postupak za zaštitu geografskog porekla.

„Dani banice“ je gastro-turistička manifestacija koja se svake godine održava u Beloj Palanci još od 2005. Sam naziv se odnosi na specifičnu vrstu domaće pite koja se u belopalanačkom i pirotskom kraju kao i u Bugarskoj i Makedoniji naziva “Banica”.

Govoreći o poljoprivredi, predsednica opštine je navela da se prednost daje mladim ženama koje žele da osnaže da domaćinstva registruju na svoje ime. Razvija se proizvodnja organske hrane, a tome pogoduje zdrava,netaktnuta priroda. Aktuelan je uzgoj stoke, kao i bavljenje voćarstvom.

U Babušnici već deceniju postoji jedna od pet ženskih zadruga u Srbiji koja se bavi organskom proizvodnjom, a osnovana je i zadruga u oblasti stočarstva i prerade mleka.

Bela Palanka poznata je i po proizvodnji lavande, smilja, trešnje, borovnice, vinogradima i u toj proizvodnji postoje velike parcele invetitora koji nisu rodom iz Bele Palanke.

Bela Palanka nije samo prepoznatljiva po prirodnim lepotama, značajnoj lokaciji na važnom putnom pravcu za istok, bogatom istorijskom i kulturnom nasleđu, već i po velikom broju školovanih ljudi i ljudi sa titulom doktora nauka. U odnosu na broj stanovnika Bela Palanka ima najveći broj doktora nauka ne samo u Srbiji već i u Evropi.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić je rodom iz Bele Palanke, a majka premijerke Srbije Ane Brnabić poreklom je iz Babušnice.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

süperbetin giriş - Dumanbet -

Dinamobet