A šta su lažne patriote uradile za naš narod na Kosmetu?

Jedna od najaktuelnijih tema je svakako sve u vezi južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Želim javnost još jednom da podsetim na 17. februar 2008. godine. Na taj datum pre 15 godina kao jedan od urednika i novinar srpskog nedeljnika “Pečat” nalazio sam se na ulicama Prištine. Pored onih akreditovanih novinara koji su se nalazili u hotelu “Grand” bio sam uz fotoreportera koji je bio sa mnom možda i jedini srpski novinar koji se kretao centralnim ulicama Prištine u danu proglašavanja jednostrane nelegalne nezavisnosti tzv. države Kosovo.

U Prištinu smo stigli prepodne iz Štrpca gde smo spavali u hotelu “Narcis”. Inače u ta četiri dana boravka na Kosmetu od 14 do 18. februara obišli smo kolega i ja oko dvadesetak gradova i opština u južnoj srpskoj pokrajini.

Jedan od najvećih profesionalnih strahova u novinarskoj karijeri pored noćnih dežurstava u vreme NATO agresije doživeo sam u Prištini.

Nikada neću zaboraviti kada su mi kod hotela “Lirija” u centru Prištine prišla dvojica iz Kosovske policijske službe i rekli da krenem sa njima. Odbio sam. Predstavio sam se kao novinar. Nije vredelo. Postali su grublji u komunikaciji. Tada sam shvatio da nemam šta da izgubim i da barem napravim galamu. Rekao sam im: “Ostavite me na miru. Ja sam novinar”.

Prišla su onda dvojica u crnim kaputima. Detaljno su pretresli kolegu i mene, pomogli da pređemo ogradu pored bine gde je trebao da se pojavi Hašim Tači. Bili su iz albanske službe. Njihov pretpostavljeni me pozvao u stranu i rekao mi pošto je shvatio da sam vođa novinarske ekipe “Pečata”: “Ne brini. Nećemo Vam ništa. Nije nama u interesu na ovaj veliki dan za nas Albance da poginu srpski novinari na ulicama Prištine. Garantujem Vam bezbednost do izlaska iz Prištine”. Nisam mu poverovao. Onda mi je dao besu. Narednih šest sati, koji su za mene trajali kao dani, proveo sam okružen naoružanim Albancima i tako sve do kraja konferencije za novinare u hotelu “Grand”. Ispraćeni smo do izlaska u Prištinu. Tu nas je preuzela srpska veza broj 5 koja je bila zadužena da nas preko Gazimestana dovede u severni deo Kosovske Mitrovice. Da bi bezbedno obilazili srpske enklave morali smo da menjamo ekipe koje su nas vozile. Srpska veza 1 bila je zadužena sa nama da obilazi Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Kosovsku Mitrovicu gde smo spavali prve dve noći i četvrtu noć. Srpska veza 2 sa nama je išla po Metohiji gde smo obišli Peć, Klinu, Istok, Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane. Srpska veza 3 sa nama je išla u Prizren, Veliku Hoču, Goraždevac, Đakovicu, Svete Arhangele, Uroševac i Štrpce. U Štrpcu smo spavali treću noć. Srpska veza 4 nas je dovela do centra Prištine a pre toga do Lipljana i Gračanice. Kada nas je preuzela Srpska veza 5 obišli smo Gazimestan, Podujevo, Obilić, Kosovo polje, Vučitrn i vratili se u severni deo Kosovske Mitrovice.

Vraćam se na događaje u Prištini.

Dok sam se nalazio okružen podivljalim masama na ulicama Prištine gledao sam i decu i žene i starije i mlađe ljude ogrnute albanskim zastavama kako skandiraju “Živela nezavisnost” i “Ubi, ubi Srbina”.

Taj strah i te ružne scene se ne zaboravljaju.

Sve o tadašnjem boravku na Kosmetu detaljno sam opisao u svojim reportažama u “Pečatu”.

I sada treba da slušam ove idiote koji bi da lome i biju i koji prete predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i nama njegovim saradnicima i saborcima.

A šta su lažne patriote i desničari uradili za naš narod na Kosmetu i za opstanak srpske pokrajine u sastavu Srbije.

Junače se po Terazijama, vređaju, divljaju i žele najgore onima koji su spasili našu državu.

Saborci lažnih patriota su uništavali srpsku vojsku i topili tenkove i naše naoružanje. Niti su dobro vodili srpsku vojsku niti su se dobro borili za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije niti su se borili za državne i nacionalne interese.

Realnost je da samoproglašeno Kosovo, uprkos podršci značajnog broja moćnih i uticajnih zemalja, nije i ne može da postane država, jer značajno veći deo međunarodne zajednice svestan je da bi dopuštanje jednog takvog presedana imalo katastrofalne posledice po stabilnost u svetu.

Pored 84 države koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, danas je 106 zemalja koje čvrsto stoje na strani Srbije i međunarodnog prava. 

To što je 27 država povuklo priznanje, bilans je rada politike Beograda i predsednika Vučića koji mudrom i odličmom politikom predstavlja čvrstu branu legalizaciji tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije za razliku od onih koji su do 2012. izdejstvovali više od 100 priznanja i različitim potezima s predumišljajem, ili bez, ojačavali pozicije Prištine.

Puna podrška predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za Srbiju!

Živela Srbija!

Uglješa Mrdić

21. februar 2023. godine

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *