Danas 101 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji

Svečanom akademijom u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu danas će biti obeležena 101. godišnjica – početak drugog veka – od prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.

Učesnicima će se, kako je najavljeno, obratiti predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i izaslanik predsednika Republike Srbije Nikola Selaković.

Reč je o najznačajnijim datumu od pre više od jednog veka, ne samo za Vojvodinu nego i celu Srbiju, jer je tog 25. novembra jednoglasnom odlukom poslanika Velike narodne skupštine u Novom Sadu promenjen tok istorije na ovim prostorima i stvorena politički moderna Srbija s najvažnijim odlikama parlamentarizma i demokratičnosti.

Jednoglasnu odluku o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje donelo je 757 delegata Velike narodne skupštine. Oni su izabrani u 211 opština na narodnim zborovima aklamacijom, uzvikivanjem, znači bez pojedinačnog glasanja. Na tim narodnim zborovima koji su organizovani nakon raspada Austrougarske monarhije i pobede srpske vojske u Velikom ratu u gradovima i selima, biran je jedan poslanik na 1.000 građana. Među izabranim poslanicima je bilo 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar.

Foto: Velika narodna skupština donela je dve odluke Foto: muzejska građa/Dnevnik.rs

Veliki svenarodni zbor, održan u nekadašnjem „Grand hotelu”, u samom centru Novog Sada, bio je poseban i zbog toga što su i žene imale pravo da glasaju.

Tako sazvana skupština je bila posebna po demokratičnosti i višestranačnosti jer su odluku o prisajedinjenju jednoglasno doneli i radikali i demokrate. Veliki svenarodni zbor, održan u nekadašnjem „Grand hotelu”, u samom centru Novog Sada, bio je poseban i zbog toga što su i žene imale pravo da glasaju. One su bile među prvima u Evropi s pravom glasa, s obzirom na to da su godine 1918. pravo glasa u Evropi imale samo žene u Danskoj, Norveškoj i Engleskoj, ali je u Engleskoj to pravo pripadalo isključivo ženama starijima od 30 godina, odnosno onima koje su prelazile imovinski cenzus, ili imale fakultetsku diplomu.

Uručenje pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja

Na Svečanoj akademiji u SNP-u, povodom obeležavanja 101. godišnjice prisajedinjenja,prvi put biće uručena uručena Pokrajinska nagrada i prokrajinska priznanja.

Komisija za dodelu Pokrajinske nagrade i priznanja jednoglasno je donela odluku da Pokrajinsku nagradu „Mihajlo Pupin” za 2019. godinu dodeli akademiku Miru Vuksanoviću za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate, čime je dao trajan doprinos razvoju Vojvodine. Za izuzetne rezultate u sportu pokrajinsko priznanje „Momčilo Tapavica” pripalo je košarkašu Nikoli Jokiću, a priznanje za rezultate u privredi „Lazar Dunđerski” biće uručen Petru Matijeviću. Za izuzetne rezultate u obrazovanju priznanje „Đorđe Natošević” biće uručeno prosvetnom radniku Atili Vajdi, dok je dobitnica priznanja „Milica Tomić” za ravnopravnost polova kordinatorka Ženske parlamentarne mreže u Skupštini Vojvodine Mia Strajin. Priznanje „Feher Ferenc” za rezultate postignute u kulturi će biti uručeno pijanistkinji Riti Kinki Radulović.

Komisija je donela i odluku da se pokrajinsko priznanje „Ljudovit Mičatek” iz oblasti ljudskih i manjinskih prava dodeli Igoru Juriću, osnivaču Fondacije „Tijana Jurić”, ali njemu će priznanje biti uručeno 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.

Na Velikoj narodnoj skupštini bilo je sedam poslanica: Milica Tomić iz Novog Sada, Marija Jovanović iz Pančeva, Mara Malagurski, Anastazija Manojlović, Manda Sudarević, Katica Rajčić i Olga Stanković iz Subotice. Njihovi portreti su postavljeni u Muzeju prisajedinjenja u Novom Sadu, koji je otvoren prošle godine na obeležavanju 100-godišnjice prisajedinjenja. U istoriji srpskog naroda retki su događaji koji su doveli do takvih razultata do kakvih je dovela Velika narodna skupština 1918. i retki su istorijski događaji koji su otrgnuti od zaborava i dočekuju obeležavanje godišnjice više od jednog veka.

Istorijski značaj prisajedinjenja traje i danas, iako odnos prema tom važnom događaju u prošlosti nije bio kao danas – rekao je ranije predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Veliki svenarodni zbor, održan u nekadašnjem „Grand hotelu” foto: privatna arhiva

On je na jednoj tribini uoči obeležavanja 100 godišnjeg jubileja prisajedinjenja takođe kazao da u prethodnim decenijama nije bilo lako doći do knjiga koje govore o 25. novembru 1918. Mirović je, međutim, napomenuo i to da je bilo i pozitivnih primera, poput onog iz 1992, kada je u Skupštini grada Novog Sada inicirano obeležavanje 9. novembra, Dana oslobođenja grada u Velikom ratu i 25. novembra, tako da je godinu kasnije, odnosno 1993, na kuću Jaše Tomića u Dunavskoj ulici postavljena spomen-ploča.

U Vojvodini su se takvi datumi uvek obeležavali nekako stidljivo, što znači da je represija komunističkog sistema bila prilično složena. Nije dozvoljavala da se o tome govori previše – istakao je predsednik Pokrajinske vlade.

Danas više nije tako. Skupština Vojvodine je pre više od godinu, na predlog Pokrajinske vlade, donela odluku o svečanom obeležavanju datuma značajnih za Vojvodinu, među kojima se po važnosti ističe 25. novembar. Na taj način su ti značajni datumi prvi put uvedeni u instituciju sistema.

Ruma: Dan velike odluke Srema

U Rumi je juče obeležena 101. godina od prisajedinjenja Srema Kraljevini Srbiji, kada je 24. novembra 1918. godine u kući Žarka Miladinovića održan Veliki narodni zbor. Delegacija rumske opštine položila je venac na spomenik Žarku Miladinoviću podignut u centru Rume. Ovaj dan nije značajan samo za stanovnike opštine Ruma, za Srem, već i za Srbiju i čitav srpski narod, poručili su predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i predsednik SO Ruma Stevan Kovačević.

Sto jednu godinu od tog značajnog datuma svima je jasno koliko je veliki vizionar bio dr Žarko Miladinović – kazao je Mančić. – Iza Rume je vek konstantnog napretka, koji nisu omele ni brojne nedaće koje su zadesele naš narod.

Dr Žarko Miladinović je rođen u Erdeviku 1862. godine, pravne nauke je završio u Beogradu, gde je i doktorirao. Najaktivniji, i kao advokat i kao političar, bio je u Rumi. Stoga ga Rumljani i smatraju jednim od svojih najistaknutijih građana.

dnevnik.rs/INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *