Dosledno nedosledni

Ljudi pre izlaska na birališta sednu da unutar svojih porodica dobro razmisle, porazgovaraju, konsultuju se, pogledaju svoj novčanik, razmisle o tome koliko su im porasli ili pali prihodi, pogledaju da li su redovno mogli da servisiraju svoje dugove, da isplate rate kredita, da plate školarinu svojoj deci, da se prehrane, da obuku decu i sebe, da li imaju za zimovanje i letovanje, pa kad sve to pogledaju i razmisle ostaje im da vide ko im je pre četri godine i šta obećavao, a zatim i šta je od tih obećanja ispunjeno i šta je ostalo da ”visi” kao prazno obećanje. I zato je doslednost i predvidljivost u političkom delovanju jedna od ključnih osobina koje političari moraju posedovati, ukoliko sebe svrstavaju u red odgovornih i časnih ljudi koji drže do sebe i svoje reči. Takvi ne menjaju stavove o ključnim političkim temama iz dana u dan, već imaju jedno strateško ili ideološko usmerenje i njega se drže uz uvek moguće manje varijacije i prilagođavanje uslovima života i vremena u kome deluju na političkoj sceni svoje države. Tu doslednost ili nedoslednost birači, pre ili kasnije, lako prepoznaju i onda ukoliko se pokažete kao osoba u koju se ne može imati preterano poverenje građani vam okrenu leđa i teško ih pridobijete ponovo, jer ste jednom ili više puta pokazali da ne mogu biti sigurni da ćete se dosledno držati programa i ideja za koje ste se zalagali. Svakako da je moguće promeniti i svoje stavove potpuno, ali to nije normalno da se dešava prečesto, jer dovodi birače u zabunu i onda je ponovo nepoverenje nešto što se javlja između političara i glasača.

Srbija je i u ovome neka vrsta fenomena. Kod nas se dešavalo i to da, bez obzira što neki lažu krajnje besomučno i bezobrazno, ljudi iz jednog krajnje iracionalog straha su im davali svoj glas, jer su bili ubeđeni, usled ozbiljne negativne kampanje, da će svaka promena biti mnogo gora od onoga što trenutno imaju i da to ”spavanje u snegu” neće dovesti do tragičnog ishoda. Sve je bilo obrnuto, što se vremenom i pokazalo. To ćutanje i trpljenje je rezultovalo da iz godine u godinu budemo taoci svojih strahova, a onda da dođemo u poziciju davljenika kome se za preživljavanje daju minimalne šanse. Ta doslednost u laganju kod političara tadašnje vlasti, odnosno dosledna nedoslednost principima i obećanjima je celo društvo odvela u stranputicu iz koje smo se jedva spasili uz nadljudske napore nove vlasti, ali i izmučenog društva u celini. I ponovo je skepsa vladala kod dobrog dela srpskog društva da će reforme uspeti, što je i razumljivo, ako uzmemo u obzir koliko je ovaj naš napaćeni narod puta bio žrtva brutalnih laži političke mafije i tajkuna koji su celu državu držali u svojim okovima. Šteta koja nam je naneta će se još dugo osećati, bez obzira što smo se u dobroj meri spasili, ali će nam trebati godine, odnosno decenije napredovanja kako ne bi jedan mali pad doveo sve u fatalno tešku poziciju da se i mali politički zemljotres na društvo reflektuje tragično. Odogovornost je na nama akterima političkog života.

Odgovorni političari nemaju pravo na spavanje, na umor, na nerad, na zavtaranje očiju pred najvećim problemima i izazovima, pred opasnostima našeg vremena i onih koji bi da nas vrate u jedno mračno i kriminalno vreme u kome se nije moglo živeti i preživeti ako se robovski ne povinuješ tadašnjem strašno korumpiranom i uvlakačkom režimu. Nepotizam, korupciju i kriminal su bile glavne karakteristike te politike, koja je sad stavila masku na svoje lice i predstavlja se ljudima kao spasilac od boljeg života, od pravde, od sprovođenja zakona i od novih šansi za svakog pojedinca. Doslednost kod takvih je samo u gledanju ličnog interesa, a za sve ostalo su varijacije i promene, ne samo poželjne, nego i neizbežne. Znači, građani mogu samo da budu ubeđeni da će dobiti još gore nego prošli put i da će princip doslednosti tu biti poštovan bez izuzetaka. Zbog takvih su građani počeli da misle da su svi isti i da nema u politici poštenog čoveka, jer je postalo prirodno da lažeš ako se politikom baviš. Bilo je normalno i da se krade ili kraducka. Bilo je skroz normalno da se nikada i ni za šta ne odgovara, jer uvek ima neko ko će da zaštiti onoga koji je počinio neko nedelo.

Da nisu svi isti i da se može biti moralan i principijelan moralo je mnogo da se dokazuje, pa skoro i decenija da prođe. Ima još uvek onih kojima su svi isti, ali to više nije pravilo kroz koje građani gledaju političare. Ima i onih koji se voze gradskim prevozom, ima i onih koji nemaju ogromne stanove i vile, ima i onih koji ne nose preskupa odela i cipele, ima nas i koji ne letujemo na Maldivima, ima i nas koji živimo od plate, ima nas i koji nismo dužni raznim tajkunima. Možeš da se baviš politikom i da budeš pošten. To se nosi iz kuće i deo je domaćega vaspitanja.

Zato što može pošteno i odgovorno, zbog toga sam ponosan na sve što smo postigli i uradili kao poslanici u ovom mandatu. Znaju to i vide i građani.

Srbislav Filipović / INFO 24

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *