Cenzus kao izazov za demokratiju

Spuštanje izbornog praga, odnosno cenzusa za ulazak u Skupštinu bi svaki normalan čovek protumačio kao nešto pozitivno za mladu demokratiju kakva je ova naša u Srbiji i kao jedan veliki pozitivan iskorak ka izgradnji našeg demokratskog društva i jačanja naših demokratskih kapaciteta srpske političke scene. Izborni prag u nivou od tri odsto daje šansu manjim strankamma ili grupama građana koje nisu iz različitih razloga i okolnosti mogle da dosegnu magičnih pet procenata i da dobiju svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu u državi ili lokalnim parlamentima. Neki su skloni da tumače da to daje čak više šansi lokalnim grupama građana, sa precizinije lociranim temama da se nađu u lokalnim parlamentima i da se na lokalnom nivou bore za svoje ideje, što je do sada bilo jako teško. Dakle, ovakav predlog pruža velike ili daleko veće mogućnosti da se oni mali nađu u prilici da zvanično i kroz institucije zastupaju interese grupa čiji su predstavnici i da se bore za ostvarenje svojih programa. To povećava i broj lista koje će se odlučiti da sa svojim idejama izađu na izbore i kažu šta je to što nude građanima i zašto je baš njima mesto u Skupštini Republike Srbije ili negde na nekoj opštini.

Vidim da se i u pitanje oko cenzusa i izbornih pravila na svojevresan način mešaju i iz Evrope, iako je to jedno klasično unutrašnje pitanje države Srbije, pa tu ne vidim prostora da se oko tog pitanja govori da li je to bilo ili nije bilo potrebno da se uradi. I ne vidim razlog koji može motivisati nekoga da se u to meša, ako je dobronameran, osim ukoliko tajno ili javno ne navija za političku opciju koja najavljuje bojkot i samim tim govori kako će njihov bojkot izbora rezultirati značajno manjom izlaznošću na izborima, a time u velikoj meri uticati i na legitimitet takvih izbora i izbornih rezultata. Stvara se slika da izlazak jedne ili dve liste na izbore govori o stepenu demokratije ili o tome u kakvom su stanju institucije u Srbiji, a posebno se tu govorilo o užasnim uslovima za održavanje izbora i sada kad se pomaže malim strankama da lakše pređu cenzus, ondaj se i ta stvar problem i zovu se evropski parlamentarci da reaguju u isprate šta se u Srbiji dešava. A u Srbiji se dešava normalan politički proces. Vlast želi da omogući jačanje institucija, njihovih demokratskih kapaciteta i veću šansu i manjim društvenim grupama da imaju svoje narodne poslanike i odbornike koji će zastupati interese njihovih organizacija. I šta je tu sporno? Pa, sporno je ako izađe prihvatljiv procenat ljudi na izbore, jer onda oni koji izbore bojkotuju ostaje bez ključnog argumenta da izbori nemaju legitimitet i da tako izabrana vlast nema dovoljnu podršku da bi mogla za sebe da kaže da narod zaista stoji iza nje. Suočavamo se sa nečim što sebe naziva ”od Boga datom opozicijom” i da ako njih nema u Skupštini, onda svet mora da propadne, što je aposlutna glupost i potpuno suludo razmišljanje, ali i takvi stavovi iz nekih centara moći imaju sve više ogoljenu podršku uvijenu u priču o borbi za fer izborne uslove u Srbiji i njenu demokratiju. Šta je fer, ako dođeš i nametneš mi u mojoj kući ko je pravi i ko nije pravi predstavnik nečega ili nekoga!? Tu ništa nije fer i ništa nije demokratski. Srbija ima svoj narod, narod ima pravo da izađe ili ne izađe na neke izbore, ali i da se zna kakva je odgovornost ukoliko ne glasaš na izborima i da onda nemaš pravo da se buniš zato što su ljudi i stranke koje su se kandidovale izabrale neku vlast kroz većinu formiranu nakon izbora. Onima koji su bojkotovali izbore ostaje tada da čekaju četri godine i da onda opet bojkotuju ili da izađu na izbore. Samo se tu postavlja logično pitanje, od čega će te stranke sebe i svoje političko delovanje da finansiraju!? A, da to nije popularno pitanje za neke bivše gospodare.

I na samom kraju želim da istaknem da Srbiji ne treba tutor ili staratelj. Zna Srbija da brine sama o sebi, zna narod da prepozna rezultate i šta želi. Ne treba niko ljudima da šapuće da li da glasaju ili ne. Narod izađe na ulicu, okrene se oko sebe, sedne u prevoz ili automobil, ode negde na kafu ili izlet, pogleda kako se živi i seti se kako se živelo na početku tog mandata koji se bliži kraju. I tada ljudi donesu odluku. Uvek narod svakome odreže pravično koliko mu pripada i koliko je zaslužio. Zato izbori i jesu glas naroda,a njihovi rezultati izraz volje naroda jedne države. Zbog svega toga cenzus ne vidim kao opasnost, već kao izazov za demokratiju u Srbiji i pravi test da vidimo koliko smo sazreli kao jedno demorkatsko i civlizovano društvo. Takva društva svima daju šansu i Srbija jeste taj tip društva i zato u njoj svi imaju jednake šanse i jednake mogućnosti u skladu sa zakonima i Ustavom.

Srbislav Filipović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *