Riđi Kum

Učili su nas stari da za Božić treba imati čiste misli, misli pomirenja, razuma, bratske ljubavi, sloge i želju da se čini dobro. Kod onog čoveka kome je temelj dobar, vaspitanje na mestu, kod njega nema dileme da stvari tako funkcionišu i kad odraste, ali kod onih koji su zapušteni i prepušteni ulici je nemoguće očekivati da Božić bilo šta promeni.

U detinjstvu drugarima kradu igračke, buše lopte i glume neke mangupe, a kad odrastu i ako odu u politiku, onda kradu sve što stignu od naroda i nemaju strah ni od Boga, ni od praznika koje svi mi pristojni ljudi iskreno praznujemo sa željom da u našoj državi preovlada bratska ljubav i saosećanje sa onima kojima je teško i da zajedno moramo na širenju takvih misli raditi.

U Srbiji ima, nažalost, izgubljnih duša, kojima ništa pamet ne može doneti, jer nisu od ”materijala” od koga se može stvoriti dobar, pristojan i osećajan čovek. Takvi ne žele da daju starcu ruku da pređe preko ulice, takvi ta gurnu kad padneš da odeš još dublje, takvi od mrtvog čoveka ukradu zlatan zub, takvi gaze preko svega i svakoga. Za njih ništa nije sveto. Od čoveka koji kaže da za strah ne zna treba bežati što dalje i nikako mu ne dozvoliti da se dočepa vlasti, jer to onda celo društvo vodi u provaliju. Ima među njima veštih manipulatora i onih koji znaju da ”prodaju” maglu i da obećaju gladnom čoveku sve samo da bi mu uzeli i ono što nema, a onome što ima i malo da mu i to malo, mukom stečeno, uzmu bez trunke savesti i razmišljanja kako će taj nesrećni čovek preživeti. Takva zamka se sprema Srbiji. Riđi Kum tako ide po Srbiji i ”dariva” ljude bednim lažima o duploj većoj plati u roku od odmah samo ako njega postave na tron, jer prvi put im je samo slučajno uzeo sve i sad će da im da mnogo više. Sad kad ti isti imaju mnogo više nego pre, došao je Riđi Kum da ih spasi boljeg života, da ih spase od radnog mesta i redvone i pristojnije plate, a maglu će im dati odmah, jer je On poznati darodavac magle. Prvo bi išla magla na oči, zatim šuškanje po džepovima, onda šok i kraj. Više šanse za oporavak ne bi bilo. To bi bio pravi ekonosmki Černobil, koji bi Riđi Kum darivao narodu. To je glavno obećanje koje je građanima dao za Božić.

Samo zdrav razum i stalno razmišljanje o tome kako nas je nekada obasipao besparicom može nas iѕvući iz te zamke koja se sprema. Pokušaće Riđi Kum i našu krv da proliva ulicama, ako na vreme svi spoznaju da su njegovi dugački prsti koji ne drhte blizu naših džepova i da nam preti pustoš i nuklearna katastrofa u ekonomskom smislu.

Proleće donosi buđenje, a nadam se i da mi kao građani nećemo biti uspavani dok Riđi Kum bude u pohodu ka naše razumu i džepovima, jer posle tog pustošenja nijedno proleće u Srbiji više ne bi donosilo buđenje, jer u njoj više ne bi imao ko da se probudi.

Ne dozvolite da nam jedan Riđi Kum ukrade živote.

Nemamo dva.

Srbislav Filipović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *