Budžet Grada Beograda najveći u istoriji

Skupština grada usvojila rebalans budžeta, koji sada iznosi skoro 135 milijardi dinara, što je najveći budžet u istoriji Beograda. Odbornici izglasali i novi statut Beograda.

Rebalansom budžeta uz uvećanje od 5,4 milijarde dinara gradski budžet za ovu godnu iznosi skoro 135 milijardi dinara i to je, kako ističe zamenik gradonačelnika Goran Vesić, najveći budžet u istoriji Beograda.

U gradskom parlamentu Vesić je kazao da je to skoro duplo veći budžet nego što je bio 2013. godine, kada je iznosio 630 miliona evra.

“Ovaj rebalans pokazuje oporavak Grada Beograda i kako se grad dobro razvija”, podvukao je Vesić i dodao da to ukazuje i podatak da je ove godine podneto 30 odsto više zahteva za izdavanje građevinskih dozvola.

Vesić ističe i da je zadovoljan finansijskom situacijom i zbog činjenice da Grad ima suficit u budžetu od milijardu dinara.

Do povećanja budžeta je došlo, objašnjava Vesić, jer je prihod od poreza na dohodak gradajna veći za 3,4 odsto, porez na zarade veći za četiri odsto, naplata doprinosa za građevinsko zemljište je bolja za 12,1 odsto, dok je naplata poreza na imovinu uvećana za devet odsto.

Ističe da je povećan prihod od poreza na dohadak i porez na zarade veći jer ima više zaposlenih u Beogradu, a i uvećana je prosečna plata koja danas iznosi 575 evra.

Rebalansom budžeta najviše sredstava je dobio sektor obrazovanja, skoro dve milijarde dinara, navodi Vesić, dodajući da Grad ide ka ispunjavanju cilja Vlade Srbije da do 2025. godine 75 odsto dece ide u obdanište.

“Danas u Beogradu u obdanište ide skoro 74.000 dece, oko 71 odsto, u vreme bivše vlasti išlo je 46.000 dece. Ova vlast izdvaja duplo više subvencija za boravak dece u vrtićima i mi smo prva lokalna samouprava u kojoj će do 2025. godine 75 odsto dece ići u obdanište”, rekao je Vesić.

Dodaje da je čuo kritike zašto je za 18 miliona dinara uvećan budžet kabineta gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, i objasnio da taj novac ne služi za plate zaposlenih, već je to novac koji će biti odvojen za praćenje velikih investicija i angažovanje stručnjaka kada su te velike investicije u pitanju.

Vesić je istakao i da će biti doneta odluka za čišćenje grafita, pre svega će, objašnjava, biti određena sredstva i ko će obavljati tu nadležnost, kako bi se tom problem prišlo sistemski.

“Ovde neće biti samo čišćenje grafita, već će se istog časa stavljati i antigrafitna boja, kako se više ne bi dešavalo da se nove fasade uništavaju. Tako ćemo štiti grad od grafita kao što se štite veliki gradovi u Evorpi”, rekao je Vesić.

Dodaje da će novac biti odvojen i za četvrti pokušaj vantelesne oplodnje, a biće više novca, kaže, i za gradski prevoz i kulturu.

 

Usvojen novi Statut grada Beograda

Skupština grada Beograda usvojila odluku o promeni Statuta grada, kojim se gradu proširuju nadležnosti i po kojima će Beograd imati 10 gradskih i sedam prigradskih opština sa većim ovlašćenjima.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, obrazlažući rešenje tokom rasprave u gradskom parlamentu, rekao je da je Nacrt Statuta bio predstavljen u Briselu, s obzirom da se 70 odsto propisa koji treba da se usklade na putu Srbije ka EU, odnosi na lokalne samouprave.

Jedna od najvažnijih promena je to što će 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizaciju do 400 metara kvadratnih i izdavati građevinske dozvole do 1.500 metara kvadratnih.

Prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3.000 i izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadratnih metara, a dobiće i pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, uz saglasnost Grada Beograda, što će tim opštinama omogućiti da se brže razvijaju i bolje privlače investitore.

Statut će omogućiti da prigradske opštine, uz saglasnost grada, imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

Vesić je naveo da je suština izmena približavanje građanima mesta odlučivanja, tako da ne moraju da putuju više desetina kilometara da bi završili neki posao, pa će se osnivati posebni uslužni centri sa raznim službama u opštinama, pogotovo prigradskim.

Rekao je da je izmenama predviđena mogućnost prenošenja izvornih nadležnosti grada na opštine, te da prigradske opštine mogu da osnivaju javna preduzeća.

Opštine, gradske i prigradske, moći će da ulažu u javne objekte i javne površine, pa će opština, recimo, moći da uredi park, dečje igralište, ali i vrtić ili školu. Opštine će moći da ulažu u nekategorisane puteve u skladu sa Zakonom o putevima, ali i da grade ili obavljaju, uz saglasnost grada, deo komunalne delatnosti kao što su, recimo, pijace ili groblja.

Grad je dobio velike nadležnosti u poljoprivredi Zakonom o glavnom gradu, i deo svojih nadležnosti prebaciće na opštine koje će moći da osnuju poljočuvarske službe.

Zamenik gradonačelnika je naveo da nije zadovoljan nivoom decentralizacije koji se postiže izmenom tog dokumenta, jer je taj nivo ograničen postojećim Ustavom i ne prepoznaje beogradske opštine kao jedinice lokalne sampouprave.

Ostale vesti možete pročitati ovde.