Novo rađanje “Krušika” iz ruševina

Holding korporacija “Krušik” decenijama privredna uzdanica Valjeva i okosnica razvoja namenske industrije Srbije još viđa rane NATO agresije u kojoj je 90 odsto porušena. Šteta je procenjena na preko milijardu dolara. Uz pomoć države Srbije i veliko zalaganje zaposlenih u proteklih dvadeset godina koliko je prošlo od NATO agresije, uspeli su da očiste fabriku od ruševina i neeksplodiranih ubojnih sredsredstava, poprave porušenu elektro i vodovodnu mrežu, osposobe koliko toliko ono što je ostalo od skupocene opreme i proizvodnih hala. To je trajalo nekoliko godina. Nakon toga, “Krušik” je počeo ponovo da se rađa iz ruševina.

 

Foto: Željko Bošković

 

U poslednje četiri godine izgrađen je novi pogon za proizvodnju komora i raketnih motora, jedinstven u Srbiji, a od velikog značaja za odbranu naše zemlje. Privedena je kraju izgradnja pogona za proizvodnju “bokser” kapisli, koje su sastavni deo municije za streljačko naoružanje. Radi se o jednoj od najsavremenih fabrika te vrste u svetu u kojoj je proces proizvodnje skoro potpuno automatizovan.

U međuvremenu saznajemo, u razgovoru sa diplomiranim inženjerom Vladanom Lukićem, generalnim direktorom HK “Krušik”, da je potpisan ugovor sa PMC iz Beograda za izgradnju još 15 novih proizvodnih objekata u vrednosti od oko 30 miliona eura. Radi se o pogonima za mašinsku obradu i montažu svih vrsta vođenih i nevođenih raketa, pogonu za površinsku zaštitu i magicinama za čuvanje hemikalija i gotovih proizvoda. U realizaciji ovog ambicioznog projekta, pored sopstvenih sredstava, računa se i na pomoć države, kako bi se svi objekti završili u predviđenom roku, u naredne 2-3 godine.

Foto: Željko Bošković

Uz sve ovo usvojena je i proizvodnja novih nevođenih raketa kalibra 107 milimetara, zatim rakete “Grad” od 122 milimetra dometa do 40 kilometara, kao i modifikovane rakete “Oganj”
kalibra 128 milimetara sa modifikovanom glavom. Kod protiv avionskih vođenih raketa proširen je asortiman i od toga se u narednom periodu očekuje značajan prihod. Nekada davno, proizvođena raketna sredstva “Strela 2 M” i “Maljutka” su modernizovane i namenjene su za uništavanje neprijateljske žive sile. Imaju probojnost od preko 800 milimetara čelika, što je za 50% više od dosadašnjeg. One spadaju u red najefikasnijih na tržištu, ističe direktor Lukić. Osvojena je i proizvodnja elektronskih upaljača, kao i mina sa novim punjenjem koje nije menjano decenijama.
U sastavu “Krušika”, kaže direktor Lukić, odnedavno se ponovo nalazi i novoizgrađena fabrika lovačke municije koja je pre nekoliko godina, nakon privatizacije, bila izmeštena iz fabričkog kruga. Novi vlasnik je ponudio fabriku na prodaju “Krušiku”, što je prihvaćeno, imajući u vidu činjenicu da je na prostoru bivše Jugoslavije, kao i na tržištu drugih zemalja, “Krušikov lovački metak” bio prepoznatljiv po tradiciji i kvalitetu. Planiraju da uvedu u serijsku proizvodnju lepezu municije posebne namene koju koriste specijalne jedinice vojske i policije. Slično se dogodilo sa fabrikom niklkadijuma čeličnih akumulatora koji se takođe, ponovo našla pod starim krovom i nastavili da proizvode akumulatore za avione, helikoptere, železnice tramvaje i trafo stanice.

 

Foto: Željko Bošković

 

Zahvaljujući svemu što je proteklih godina urađeno postupno se povećavao broj zaposlenih. Sada ih ima više od 3000, što je trostruko manje u odnosu na broj zaposlenih pre NATO agresije. Rastu i zarade zaposlenih, izvoz je veći od 100 miliona dolara. Na žalost, za još uspešnije poslovanje nedostaje kvalitetna radna snaga, inženjeri i majstori. Zbog toga je konkurs za inženjere mašinske, tehnološke i elektro-struke kao i za radnike mašince stalno otvoren. Njihov nedostatak sada se premošćava tako što se oni koji otišli ili se nalaze pred penzijom ponovo angažuju po ugovoru. Uz nuđenje dobre zarade razmatra se mogućnost dodele stanova po povoljnim uslovima, naglašava direktor Lukić.

 

Foto: Željko Bošković

 

Na učestale primedbe u delu javnosti, pa čak i u sindikalnim organizacijama, da je u “Krušiku” previše onih koji su zaposleni s tritorije susednih opština, Uba, Lajkovca, Mionice, Ljiga i drugih direktor Lukić objašnjava da ti radnici čine svega osam odsto od ukupnog broja zaposlenih. Mi bi smo uz ovaj odgovor rekli da takvi stavovi dela javnosti, pa čak i sindikata, odavno
više “nisu na snazi” i da je prošlo vreme zatvaranja opštinske međe. Da li se neko zapitao da li je, ako se već tako razmišlja, normalno da stotine radnika svakodnevno iz Valjeva i susedne opštine, odlazi na posao u Reik “Kolubara” u Lazarevcu, Obrenovac, Koceljevu, Ub, Lajkovac pa čak i u Beograd, Staru Pazovu, Rumu i
Aranđelovac, sve prema potrebi posla, tačnije rečeno tržišta i na to se moramo navikavati.

J.Stojić

Ostale vesti možete pročitati ovde.