Spasovdan – slava Beograda

Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, a zatim litijom kroz centar grada, Beograd obeležava Spasovdan, gradsku slavu.

Domaćim svečanosti je gradonačelnik Zoran Radojičić, a liturgija u Vaznesenjskoj crkvi počinje u 9 sati, dok litija kreće u 11.30.

Saobraćaj je u vreme litije biti obustavljen, a gradonačelnik je zamolio sugrađane za srpljenje i pozvao one koji veruju i žele dobro Beogradu da dođu na litiju.

 

Čestitka gradonačelnika

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić uputio je čestitku Beograđanima povodom gradske slave Spasovdana.

– Dragi sugrađani, danas je praznik za sve građanke i građane Beograda, za sve one koji Beograd vole i koji, živeći u njemu, rastu i razvijaju se sa njim. Čuvajući Spasovdan kao slavu Beograda čuvamo našu istoriju, čuvamo sećanje na herojstvo, društevnu i moralnu snagu naših predaka. Slaveći Spasovdan šaljemo poruku na važnost da u ovom sadašnjem trenutku budemo dostojni njihovog uspeha i postojani da idemo napred ka budućnosti na koju ćemo biti ponosni.  Zato je ovo čuvanje tradicije zalog za budućnost, da u budućnosti Beograd menjamo  na bolje i učinimo sve da bude lepši, razvijeniji, bolji.  Srećna nam svima Slava Grada Beograda – Spasovdan – navodi se u čestitki gradonačelnika.  

 

Vesić čestitao Spasovdan Beograđanima

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je čestitao slavu grada Beograda – Spasovdan svim Beogrđanima.

On je, u porti Vaznesenjske crkve podsetio da se Spasovdan obeležava od 1405. godine, kada je osnivač srpske prestonice despot Setefan Lazarević ustanovio taj praznik.

– Spasovdan predstavlja jednu od najdužih tradicija u našem narodu. Slava grada se od tog perioda obeležava i to je neprekinut niz koji nas vezuje sa Srednjim vekom. Treba istaći da je Spasovdan jedan od najznačajnih Hrišćanskih praznika, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa – ukazao je Vesić.

Posebno je istakao da je srećan jer Grad Beograd poslednjih godina sa dostojanstvom proslavlja Spasovdan, i podsetio da to nije bio slučaj ranijih godina.

– Sve više sugrađana se pridružuje litiji, jer Spasovdan nije samo obeležavanje slave već i prilika da se setimo istorije, kulture i tradicije Beograda. Takođe ove godine smo na bilborde postavili slike akademskog slikara Nebojše Đuranovića, koje predstavaljaju motive iz srpske srednjovekovne istorije, dok je slika „Krunisanje Stefana Prvovenčanog” podeljena na 705.000 adresa Beograđana, kroz uplatnice Infostana. Na ovaj način podsećamo naše sugrađane, posebno najmlađe na našu srednjovekovnu istoriju jer smo, nažalost društvo koje ne komunicira puno sa Srednjim vekom i ponaša se kao da je naša istorija počela 1804. godine. To je, takođe veoma važan deo naše istorije, ali nije najznačajniji. Srpski narod ima sjajan Srednji vek. Mi ne moramo, kao neki narodi da izmišljamo naše postojanje i dostignuća u Srednjem veku, samo treba da ih se setimo i dostojno obeležimo  – zaključio je zamenenik gradonačelnika.

Spasovdan prilika da se pošalje poruka mira i sabornosti

Spasovdan je veliki praznik za građane Beograda i prilika da se okupimo u litiji, i u molitvi za blagostanje i našeg grada i svih onih koji ga posećuju, sabornošću šaljemo poruku mira, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović gostujući na TV Pink.

On je podsetio da je ovaj praznik ustanovljen još 1403. godine kad je despot Stefan Lazarević prvi put uspostavio Bograd kao prestonicu Srbije. Beograd je u slavu despota Stefana Lazarevića i naše slavne srednjovekovne istorije nastavio da slavi sa prekidima, da bi 1992. godine prvi put litija koju je vodio Patrijarh Pavle prošla centralnim gradskim ulicama.

– Nakon liturgije u Vaznesenjskoj crkvi litija će krenuti ulicama grada. Prvo stajanje je kod Terazijske česme gde će se održati molitva za dobrostanje svih Beograđana, a litija se zatim kreće Knez Mihailovom ulicom, kod saborne crkve je drugo stajanje i molitva, a onda se spuštamo do Ulice kraljice Natalije i stižemo do Vaznasenjske crkve gde se održava još jedan moleban i podsećanje na sve one koji stradali u našem gradu – rekao je Andreja Mladenović koji je pozvao sve građane da uzmu učešća u litiji i na taj način zajedno obeleže ovaj veliki praznik.

Kako je istakao, na taj način će se pokazati sabornost i jedinstvo koje nam je preko potrebno, ali i da je Beograd otvoren grad u kome svi slobodno žive i izražavaju svoju veru.

Mladenović je napomenuo da će se sporadično zaustavljati saobraćaj u ulicama kojima se litija bude kretala, ali to neće drugo trajati i zato je uputio apel sugrađanima na strpljenje.

– Mi nismo zabporavili ni druge praznike, proslavljamo Dane Beograda, Dane slobode i na taj način pokazujemo da grad Beograd ima širinu u obeležavanju svih važnih datuma za naš glavni grad – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

Mladenović je naglasio da se ovaj veliki praznik danas obeležava u duhu razvoja i menjanja grada koji svakim danom postaje lepše mesto za život za sve njegove građane.spasovdan

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40. dan nakon Vaskrsa. Naziv Spasovdan potiče od širenja Jevanđelja preko Hristovih učenika, koji su spasavali ljudstvo u veri.

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

U predhrišćansko vreme slavio se kao praznik ratara i stočara, a kao božanstvo imalo je ulogu zaštite i spasenja. Nasuprot bogu gromovniku Perunu, božanstvo Spas je spasavalo useve od grada i nevremena, i to uz pomoć žitnog klasa u ruci.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava, gde se kao žrtva svecu klalo jagnje. Na taj praznik stavljale su se leskove grane na kuće i njive, radi zaštite od nevremena. Tog dana se nije umivalo, muškarci se nisu brijali… Nije se spavalo preko dana, da ljudi ne bi prviše dremali preko cele godine.

Obaveza je bila da se ode u crkvu na verski obred, nakon čega su se gosti zvali u posetu, na bogat ručak i posluženje. Često se samo slavlje odvijalo ispred crkve, gde su ljudi uživali u hrani, piću i kupovini sitnica na vašarima.

Ostale vesti možete pročitati ovde.